Priština uvodi Sistem adresa na severu: Hoće li car Dušan ili Vasilije Ostroški biti (ne)poželjni?

Od Vasilija Ostroškog, preko Cara Dušana, kneza Miloša, vojvode Mišića do kralja Petra i kolašinskih kneževa. Brojne ulice na severu Kosova nose nazive po srpskim istorijskim ličnostima, ali to bi uskoro moglo da se promeni uspostavljanjem Sistema adresa Kosovske katastarske agencije. Barem tako je uverena većina sagovornika Kosovo onlajna. Poručuju, biće to brisanje srpske nacionalne istorije „na mala vrata“.

Piše: Đorđe Barović

Izvršni direktor Kosovske katastarske agencije Avni Ahmeti izjavio je nakon što je sa predstavnicima četiri opštine na severu popisao memorandum o saradnji u uspostavljanju Sistema adresa da taj projekat „predstavlja značajan korak ka institucionalnom ujedinjenju i ravnomernom razvoju svih opština na Kosovu“, te da će KKA pružiti tehničku podršku na terenu, pripremiti sistem i sprovesti pripremnu fazu imenovanja ulica i postavljanja adresa.

„Radi lakšeg sprovođenja ovog osetljivog i važnog procesa, KKA je započela i aktivnu saradnju sa opštinskim komisijama koje su osnovane za nadgledanje i koordinaciju faze imenovanja ulica“, navodi se u objavi KKA.

Pre samo godinu dana radnici koje je angažovalo Ministarstvo infrastrukture uz asistenciju Kosovske policije na magistralnim putevima na severu uklonili su sve table na ćirilici i zamenili ih novim: na albanskom i srpskom jeziku, ali na latinici.

Promena naziva ulica u četiri opštine sa većinskim srpskim življem do sada nije bila predmet ni lokalnih ni centralnih vlasti u Prištini.

Izuzetak je napravljen prošle godine kada je pored puta koji vodi od mesta Balaban do Banjske postavljena tabla na kojoj piše da je to ulica Afrima Bunjakua, policajca koji je nastradao 2023. godine.

Doprinos građana

Za gradonačelnika Severne Mitrovice Erdena Atića u uspostavljanju Sistema adresa nema ničeg spornog zato što je to deo procesa integracija ne samo opština na severu, već na celom Kosovu.

Atić ističe za Kosovo onlajn da građani treba da doprinesu ovom procesu.

„Pozivam sve građane da se integrišu u ovaj proces. Ovo je proces koji je iniciran za sve opštine na Kosovu, a ne samo za Severnu Mitrovicu. Svi građani mogu da se informišu preko naše web ili Fejsbuk stranice. Neka se uključe u proces. Tu je i komisija koja će završiti proceduru da bi smo imali što bolji proces“, kazao je Atić.

Srpski identitet

I dok se Atić ne izjašnjava o mogućim promenama naziva ulica na severu, dotle je naučni saradnik Instituta za srpsku kulturu u Leposaviću Petar Ristanović uveren da je ona neizbežna.

„Promena naziva ulica je neizbežna. Ako se pogleda sve što je do sada uradio režim na Kosovu, mislim da je promena naziva ulica jedan očekivan i neizbežan budući korak. Zaista verujem da će sve ulice, sa bilo kakvom srpskom nacionalnom tematikom, ulice čiji nazivi ukazuju na srpski identitet Kosova i Metohije, biti promenjene“, kaže Ristanović u razgovoru za Kosovo onlajn.

Upitan koji bi nazivi ulica prvi mogli da budu promenjeni, ovaj istoričar kaže da će to biti „praktično sve ulice koje imaju nazive vezane za ličnosti i datume koji su vezani za istoriju Srba na Kosovu“.

„Ako pogledamo da su uklonjene srpske zastave, da su precrtani svi grafiti koji imaju bilo kakvu srpsku nacionalnu tematiku, čak i ako se i ona uslovno tako shvata, mislim da je menjanje naziva ulica jedan vrlo očekivan i u ovom trenutku, po svoj prilici, neizbežan korak“, uveren je Ristanović.

Dodaje da će do promena naziva ulica „formalno“ doći odlukama opština na severu, a suštinski će se o tome odlučiti u Prištini.

„Formalno će verovatno odluka biti donesena na nivou opština, ma koliko da je vlast u opštinama trenutno nelegitimna. Ali, sasvim siguran sam da će ta odluka biti doneta na najvišem nivou, odnosno krugu oko Aljbina Kurtija“, navodi ovaj istorirač.

Smatra da će do promena naziva ulica na severu doći čak i ukoliko Kurti više ne bude u poziciji da odlučuje.

„Čak ukoliko bi u budućnosti došlo do neke promene rukovodstva na Kosovu nisam siguran da bi se taj trend značajnije promenio. Sve što je do sada urađeno i u kom se pravcu ide govori da je promena naziva ulica jedan od koraka koji u jednom trenutku mora da se očekuje“, uveren je Ristanović.

Revizija istorije

I asistent na Katedri za istoriju Filozofskog u Severnoj Mitrovici Luka Jovanović deli njegovo mišljenje. Ali, ide i korak dalje. Tvrdi da je na Kosovu od 1999. na delu istorijski revizionizam, pa ga zato ne bi čudilo da se primeni i na nazive ulica koje imaju tematiku iz srpske istorije.

„Poseta direktora kosovske Katastarske agencije opštinama na severu Kosova i Metohije i poruke koje su poslate sa tih sastanaka nas upućuju da je Priština upregla još jednu svoju instituciju u takozvani psihološki rat protiv srpskog stanovništva na severu KiM. Naravno, pravdajući sve to međunarodnoj zajednici u kontekstu rešavanja imovinskih pitanja koje je jedno od gorućih pitanja i gorućih problema srpske zajednice“, kaže Jovanović za Kosovo onlajn.

Podseća da je prema kosovskim zakonima imenovanje ulica u nadležnosti lokalnih samouprava, a da je na severu problem što te institucije čine pretežno Albanci.

„Poruke koje nam se šalju i očekivanja koja ima srpska zajednica je da će se neki nazivi ulica, kao što već imamo primere, imenovati u čisto srpskim etničkim sredinama po nekim nazovi viđenijim Albancima“, uveren je ovaj istoričar.

Upozorava da je problem mnogo dublji zato što međunarodna zajednica od 1999. godine toleriše davanje imena ulicama „izuzetno spornim istorijskim ličnostima“.

„Možemo videti da Južna Mitrovica, centar i širi centar nose obeležja istorijskog revizionizma sa imenima ulica pojedinih ličnosti koje su osvedočeni saradnici nacista i fašista u Drugom svetskom ratu, kakvi su  i Redžep Mitrovica i Besim Bajgora, braća Boljetini, Šaban Poluža. Oni su eksplicitno, imamo i fotografije, delovali protiv svih oslobodilačkih pokreta i protiv samih saveznika u Drugom svetskom ratu“, navodi Jovanović.

Na ovaj način, ističe, podstiče se ratna retorika i stvara dodatni psihološki pritisak na srpsku zajednicu.

„Možemo očekivati da će glavna ulica u Severnoj Mitrovici koja nosi naziv Kralje Petar I može odlukom lokalne albanske skupštine vrlo lako biti preimenovana u ulica UČK oslobodioca, iako je to srpska sredina, iako stanovnici te ulice ne bi to priznali. Uz delovanje institucija, kao što su i lokalna samouprava i Kosovska katastarska agencija i ministarstva u Prištini koja su sva u rukama albanske zajednice, poslala bi se još jedna poruka srpskom stanovništvu da žive na teritoriji koja je pod njihovom upravo i da zapravo na toj teritoriji srpsko stanovništvo može samo da se povinuje ili da se raseli“, zaključuje Jovanović.