Projekat "Kosovski Božur" - udruživanje i brendiranje prilika za srpske proizvođače na Kosovu

Kosovski božuri
Izvor: Kosovo Online

"Blaga Kosova i Metohije: Od srca Srbije do tvoje trpeze" je projektna ideja koju je Društvo agrarnih ekonomista Srbije (Daes) predložilo Kancelariji za KiM kako bi gastronomski proizvodi sa Kosova dobili lakši plasman do tržišta čitave Srbije. Šta je neophodno uraditi da bi ova ideja zaživela pojasnila nam je predsednica Daesa Tatjana Brankov, a šta nas očekuje na trpezi uverili smo se sami posetom porodicama koje na svojim ognjištima na Kosovu, negujući tradiciju, proizvode visokokvalitetne proizvode.

Ukoliko ovaj projekat zaživi od njega bi svi imali koristi. Bila bi to dobra prilika i motiv za opstanak domaćinstava na Kosovu, potrošači širom Srbije bi mogli da uživaju u delikatesima, a društvo u celini bi ostvarilo korist od očuvanja autohtonih sorti i rasa i tradicionalnih načina proizvodnje.

Tatjana Brankov objašnjava za Kosovo onlajn da je projekat u inicijalnoj fazi, ali da dobro znaju šta je krajnji cilj, a to je stabilna ponuda poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa Kosova tržištu Srbije pod kolektivnim žigom “Kosovski Božur”.

“Da bi se ova ideja ostvarila neophodno je aktivno ušešće Kancelarije za KiM, Daesa i poljoprivrednih proizvođača sa Kosova. Društvo agrarnih ekonimista Srbije je više nego raspoloženo da pruži stručnu podršku našim poljoprivrednim proizvođačima, a nemam razloga da sumnjam da će Kancelarija za KiM podržati svaku dobru ideju kao što je i do sada činila", kaže Brankov.

Ona objašnjava da je u ovoj fazi potrebno da se poljoprivredni proizvođači sa Kosova aktivno uključe, a da bi mogli da obezbede stabilnu ponudu proizvoda na tržištu centralne Srbije, a potom i Vojvodine, neophodno je da se udruže.

"Najbolji oblik udruživanja je zadružno udruživanj, zato što je to oblik udruživanja koji prepoznaje naš sistem i na taj način se može pomoći poljoprivrednim proizvođačima. Kancelarija za KiM je 12. februara objavila javni poziv za dodelu podsticaja koji podrazumevaju i podsticaje za zadruge. Volela bih da proizvođači na Kosmetu, ali i u drugim delovima Srbije razumeju da zadružno udruživanje nije relikvija prošlosti, već da je to sadašnjost i budućnost u razvijenim zemljama sveta ", navodi ona.

Predstavnici Daesa nedavno su obišli poljoprivreda gazdinstva na Kosovu sa Zoranom Zdravkovićem, direktorom otkupne kuće "Metohija", dekanom Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Tanjom Vujović i asistentkinjom Majom Mladenović. U timu je bila i prof. Marija Nikolić, predsednica Upravnog odbora Daesa, koja je jedna od najvećih eksperata za oblast zadrugarstva u Srbiji i koja stoji na raspologanju za sve vrste stručne podrške poljoprivrednicima. Tokom boravka su uvideli da najveći potencijal imaju proizvođači voća, povrća i prerađevina.

“Uočili smo da tamo postoji nekoliko mladih voćara koje posebno treba podržati, jer su tamo zasnovali i svoje porodice. Med je proizvod za kojim postoji veća tražnja od ponude, šarski sir je definitivno proizvod posebnog kvaliteta koji se prodaje i u radnji francuskih sireva na Kalenić pijaci. Dakle postoje brojni proizvodi, ali ponavljam, da bi ponuda bila stabilna poljoprivredni proizvođači moraju da se udruže u neku formu zadruga i sve one koji su zainteresovani za tako nešto molim da nam se jave, da posete sajt Daesa i nađu potrebne informacije, a mi ćemo i dalje pružati podršku", apeluje naša sagovornica.

Dodaje da svi mi kao građani imamo pravo na izbor kupovine bilo koje robe, pa i hrane i da naš izbor treba da bude svestan.

"Ja sam uvek za to da kupujemo proizvode domaćeg porekla i visokokvalitetne. Naši proizvođači na Kosmetu i u drugim delovima Srbije, ali i Zapadnom Balkanu moraju da razumeju da mi živimo u doba digitalnog kapitalizma, da multinacionalne kompanije sve više osvajaju sistem, i da je jedini način da se odbrane od žestoke konkurencije jeste da se udružuju i da tako udruženi ponude tržištu proizvode visokog kvaliteta", zaključuje Brankov.

Da je udruživanje neophodno potvrđuje nam i Mirko Jovanović iz sela Dren, koji sa svojom porodicom već 15 godina uzgaja pčele. On kaže da je najteže upravo manjim proizvođačima i da bi obezbeđeni plasman za njih bio pravi vetar u leđa i podsticaj za još veći rad u pčelinjacima.

"Ovde kod nas ima puno ljudi koji nemaju veliku količinu proizvoda, a koji nemaju načina da plasiraju taj proizvod. Takva udruženja dala bi doprinos svakako, ne pričam samo o medu, već i o drugim poljoprivrednim proizvodima i kulturama gde bi oni kroz takvo udruženje to lepo mogli da plasiraju”, kaže Jovanović.

Pre deceniju i po on i njegova porodica krenuli su u posao sa pet košnica, a danas se mogu pohvaliti sa njih 250 i nukleusima u četiri pčelinjaka, čije su košnice smeštene u četiri sela na različitim nadmorskim visinama. Ljubav prema pčelama nasledili su, kaže Mirko Jovanović, od dede.

"Verovatno se ljubav prema pčelarstvu nesvesno stvorila tih godina kada smo imali pet, šest košnica, koliko je tada deda imao. Nesvesno smo zavoleli pčele. Krenuli smo 2009. godine samo sa tri košnice, da probamo i da vidimo kako će nam to ići, a onda smo se jednostavno zaljubili. Iz godine u godinu smo ulagali sve više i više u pčelarstvo i došli smo do količine od oko 250 košnica, zajedno sa nukleusima", priča Jovanović.

Kroz godine prioritet im je postala proizvodnja matica, a zatim med, matična mleč, propolis i mnogi drugi proizvodi.

Kod pčela je, ističe Jovanović, najvažnije da ne budu u krvnom srodstvu, pa su zbog proizvodnje matica rasporedili košnice u četiri sela.

"Imamo četiri pčelinjaka, jedan je u Jarinju, drugi u Kostinom Potoku, treći u Koporiću i ovaj četvrti ovde u selu Dren. To je glavni pčelinjak i ovde nam je oplodna stanica za matice. U sva četiri pčelinjaka mi u stvari čuvamo različitu krv pčela. Te pčele nisu u bliskom srodstvu", ističe Jovanović.

Med je specifičan po tome gde se i na kojoj nadmorskoj visini nalaze košnice, objašnjava ovaj pčelar. Otuda i različita vrsta meda.

"Sa različitih terena dobijamo i različite vrste meda. U selu Koporiću nadmorska visina je 800 metara, potpuno je drugačija vrsta meda iz Koporića, nego što je to ovde i u Jarinju, gde je praktično isti med jer je ista nadmorska visina. Glavna naša paša je livadski med, a vrlo retko uspemo da sakupimo bagremov, dok jednom u tri ili četiri godine dobijamo crni šumski med. Takvi medovi su vrsnog kvaliteta, paše su intenzivne. Zadnji put je 2021.godine zamedila šuma, a očekujemo to opet ove godine. Ako ne ove, biće do godine sto posto. One za izuzetno kratko vreme znaju da daju velike količine šumskog meda", kaže Jovanović.

Navodi da pčelinje proizvode uglavnom prodaju na kućnom pragu i da je najvažnije poverenje između pčelara i kupca.

"Ovde imamo vrsnih pčelara. Mi smo jedna teritorija koja je poznata po pčelarstvu. Imamo fantastičnu prirodu, imamo reke na sve strane, puno netaknute prirode, nemamo puno fabrika... Jedna čista sredina i mislim da je naš med odavde na daleko čuven. Plasira se prosto, na poverenje. Odnos pčelara i kupca je garancija u plasmanu dobrog meda, tako da nekako svi plasiramo na isti način, na kućnom pragu", dodaje Jovanović.

Jedan od najstarijih autohtonih sireva Balkana svakako je šarski sir. Porodica Nikolić iz Popovca u opštini Štrpce otkrila je za Kosovo onlajn na koji način ovaj sir proizvodi već decenijama.

"Trenutno imam dve krave i to je tako zadnjih trideset godina, jer i kapacitet štale je mali, pa i da želim, ne može više od toga. Mužu imamo dva puta dnevno, ujutru i uveče. Telad sisaju neka dva meseca, a nakon što krenu sa hranom imam muzilicu i mužu obavljamo mašinski, što je daleko bolje i više higijenski, a i lakše. Jedna krava dnevno da i do 30 litara mleka i to bez koncentrata. Sir koji od toga proizvodimo je stoprocentna organska proizvodnja", kaže domaćin Radovan Nikolić.

Dodaje da svo mleko koje dobiju upotrebe za pravljenje sira čija proizvodnja zahteva mnogo mleka, pa se od 10 litara dobije svega jedan kilogram sira.

"Specifičan je po tome što zahteva mnogo mleka, jer se prilikom sušenja dobija mala količina sira. Gustina mleka treba da bude zadovoljavajuća, a kod mene je to izvanredno jer simental krava ima gusto mleko. Ovaj sir traži masnoću, pa je deset litara mleka potrebno za jedan kilogram šarskog sira", objašnjava Radovan.

Za samu prizvodnju sira zadužena je Radovanova supruga Verica, inače profesor fizike. Nakon obaveza u školi ona vreme posveti pravljenju sira. Ističe da je za dobijanje gotovog proizvoda potrebno mesec i po dana.

"Deset litara mleka zagrejemo na 40 stepeni, zatim stavimo sirište, oko tri supene kašike, i to se izmeša i ostavi sat i po do dva da bi se usirilo. Kad se usiri izmeša se i stavlja u cedilo, malo se procedi, istiska i napravi grudica koja se stavi i pokrije kamenom i tako stoji ceo dan. Sutradan se stavlja da se suši. Leti imamo na terasi policu ograđenu žicom da ne bi ušle mušice. Tu sir stoji dva ili tri dana, a nakon toga ga stavljamo u frižider koji nam samo za to služi i tu stoji još dve nedelje. Nakon toga stavlja se u presolac", ističe Verica.

Radovan navodi da je potražnja za sirom veća od onoga što oni mogu da proizvedu, jer se radi o visokokvalitetnom proizvodu.

"Jedan deo plasiramo tako što nam kući dolaze stalne mušterije, ljudi iz sela i okoline iz Sirinićke župe. Ono što ne prodamo kući vakumiramo i nosimo u markete. To se proda za dva, tri dana, što je znak da ima kvalitet. Maloprodajna cena sira je 12 evra po kilogramu, a na veliko 11. Na veliko se smatra ta jedna kofa koja ima od 10 do 15 kilograma", kaže Radovan.

Smatra da su zdrava životna sredina, čista voda, ali i odgovarajuća rasa krava presudni za dobijanje  jedinstvenog ukusa i kvaliteta šarskog sira.

"Mnogo činioca ima. Prvo nema tu hemikalija, naša životna sredina je očuvana, zdrava. Voda je jako kvalitetna, zatim seno, tu nema đubriva, samo organsko koje bacam. Znači, stoprocentno organsko. Zatim zavisi i od kvalitet krava. Krava mora da ima dosta masnoće u mleku da bi se proizveo ovakav sir. Jako je bitna i higijena, od samog tog sirenja do sušenja koje dugo traje. Sve to mora da bude odrađeno kako treba. Kada pričam sa ljudima koji kupuju, njima je skupo, a realno kad bi moja porodica živela u Nemačkoj, ovaj bi sir bio bi sigurno 40 evra, jer on zadovoljava kvalitetom, a kod nas je kupovna moć mala, pa nam je sve skupo", priča Radovan.

Dodaje da ovaj sir spada u vrhunske sireve i da mora da ima vrhunsku cenu, jer su i sami troškovi proizvodnje veliki, pa se ne isplati da cena bude manja.