Različiti stavovi oko ZSO - Raskol u Samoopredeljenju ili Kurtijeva predizborna predstava?

Formiranje ZSO jedna je od najvažnijih tema i za Albance i za Srbe na Kosovu. Ipak, dok Zapad čeka da Vlada Kosova uputi Ustavnom sudu nacrt statuta na ocenu, sa kosovske strane stižu različiti signali. Samo u poslednjih nekoliko nedelja iz bliskog okruženja premijera Aljbina Kurtija javnosti su predočeni potpuno suprotni stavovi po ovom pitanju. Sagovornici Kosova onlajna smatraju da su nesuglasice po pitanju obaveza iz Briselskog sporazuma samo deo Kurtijeve predstave pred naredne izbore, ali navode da je prilično jasno da je zbog neispunjenih obećanja i pritisaka međunarodne zajednice i u samoj vladajućoj stranci došlo do raskola.

Zamenica premijera Kosova Emilija Redžepi je početkom februara nacrt statuta ZSO koji je izradila međunarodna zajednica ocenila štetnim, jer, prema njenim rečima, stvara mogućnosti za stvaranje srpske republike slične onoj koja postoji u BiH. Ona je tada kazala da će Vlada sačekati stav Ustavnog suda "pre nego što izradi novi statut Udruženja".

Početkom marta predsednik Skupštine Kosova Gljauk Konjufca rekao je da nije u nadležnosti Evropske unije da predlaže Kosovu nacrt ZSO i samo tri dana kasnije protivrečio zamenici premijera i dodao da ga ne treba slati Ustavnom sudu.

“Kada dođe vreme, Vlada će sama predložiti nacrt i ja ću učestvovati u pripremi tog nacrta, tako da to nije odbijanje. Ne, ne mislim da nacrt EU treba da se šalјe Ustavnom sudu. Po dogovoru iz 2013, ovo pitanje je potpuno unutrašnje pitanje za Kosovo”, rekao je Konjufca.

Ubrzo se oglasila i šefica poslaničke grupe Pokreta Samoopredeljenje Mimoza Kusari-Ljilja koja je kazala da nacrt statuta ZSO, koji su predložile međunarodne diplomate, nije upućen Ustavnom sudu jer se čeka da se usvoje komentari koje je Kosovo uputilo posredniku za dijalog Miroslavu Lajčaku.

Politikolog Uroš Nikolić kaže da ovakvi različiti stavovi po pitanju ZSO upućuju na raskol u Kurtijevom okruženju, ali ne isključuje mogućnost da je u pitanju njegova igra kako bi se pitanje ZSO što duže odlagalo zbog predstojećih izbora.

"Da pokret Samoopredeljenje nije baš najkoherentniji pokazalo se prethodnih meseci, da ne kažem i godina i već je dolazilo do nekih disonantnih tonova, ali i cepanja stranke. Jedan od najbližih saradnika Aljbina Kurtija Haki Abazi napustio je pokret Samoopredeljenje i okrenuo se protiv Kurtija u jednog od njegovih najžešćih kritičara", naglasio je Nikolić za Kosovo onlajn.

Dodaje da je, ipak, moguće da Kurti sa saradnicima fingira tu igru i glumi neslaganja oko ZSO da bi se taj proces rastezao.

"Kurti igra te perfidne igre i nije isključeno da je tako i po pitanju tih disonantih stavova u Samoopredeljenju i različitih varijanti da li će ići na Ustavni sud ili neće. To može biti igra gde bi oni unutar pokreta glumili dobrog i lošeg policajca da bi se opstruisali ti procesi, a ne zaboravimo da se Kosovo bliži izborima", kazao je Nikolić. 

Prema njegovom mišljenju, Kurti se pokazao kao žilav političar i težak protivnik Srbije koji koristi svaku priliku da manevriše i izvuče maksimalnu korist za sebe.

"Kada je bio pritisnut od zapadnih partnera, samo je primenio odluku Ustavnog suda iz 2016. i posle osam godina vratio zemljište manastiru Visoki Dečani. Sada na osnovu toga možda uspe da istrguje da Kosovo dobije članstvo u Savetu Evrope. Zaboravljamo da je ZSO potpisana pre punih 11 godina godina, a ništa od toga što je Srbiji trebalo da ide u korist oni nisu primenili", ističe naš sagovornik.

Kada je u pitanju ZSO, posle odluke o Dečanima, Nikolić ističe da taj proces toliko dugo traje, pa se tu mogu očekivati razne zamke.

"Imali smo situacije gde su se pojedine nemačke fondacije nudile da one uređuju nacrt, pa su Privremeni organi u Prištini tvrdili da će oni napraviti svoj nacrt ZSO, što je u potpunoj suprotnosti sa onim što je izvorno potpisano u briselskom sporazumu. Svakakve opcije su u igri. Sve je neka vrsta igre sa ciljem psihološkog pritiska na Srbe koji žive u stalnoj neizvesnosti i nikad ne znaju šta nosi novi dan. Svaka nova situacija vodi u tihi egzodus. To je očigledno Kurtijeva strategija", smatra politikolog.

Nikolić podseća da u Samoopredeljenju ima ekstremista sa rigidnim stavovima koji ne popuštaju ni po jednom pitanju što takođe može dovesti do sukoba unutar stranke.

"Naspram njih, isturaju neke sa malo ublaženijim stavovima koji bi oko ZSO pristali na manje od onog što je Srbija pristala briselskim sporazumom. Kurti i u njegovom natezanju sa zapadnim partnerima koristi tu taktiku da agresivno ide na maksimalističke ciljeve, pa onda, ako to ne može da ostvari, on popusti. Tim podizanjem praga i odustajanjem od maksimalističkih ciljeva koji su od starta bili nerealni, on uspeva da postigne ono što je od početka hteo, pa to izgleda kao neki kompromis. Sve što se dešava u Samoopredeljenju vidim kao predstavu, a da li će tu stvarno biti nekih sukoba, to ćemo videti u predizborno vreme. Ukoliko ga neko od značajnijih funkcionera koji i jesu davali disonantne tonove napusti ili zaista izađe iz pokreta, to će značiti da je to realan sukob. Ali ukoliko i dalje međusobno šalju dijametralno suprotne poruke, a svi ostaju u toj partiji, to bi značilo da je to fingirano. Niko ne može da me ubedi da je jedan enverista poput Aljbina Kurtija veliki demokrata koji dopušta da u njegovom Samoopredeljenju cveta hiljadu ruža. Kakav je na području celog Kosova, takav je i u svojoj partiji. Nema tu unutarpartijeske demokratije", zaključio je Nikolić.

Škeljzen Maljići, politički analitičar iz Prištine takođe smatra da Kurti odugovlači sa formiranjem ZSO jer strahuje da bi mogao da izgubi svoje glasače. Različite stavove koji dolaze iz Samoopredeljenja o nacrtu ZSO on za Kosovo onlajn ocenjuje kao “dimnu zavesu za ustupke koji su neminovini”.

“Oni se boje da uđu u taj process. Boje se zato što nije jasno kad će biti izbori. Pošto su već napravili nekakve ustupke sada mere posledice. Stalno ispituju javno mnjenje. Kurti se boji za svoju stolicu, hoće li ostati premijer ili neće. Neko vreme je bio u prednosti, sad mu se ona kruni, nije više siguran da će on dobiti. Njegova partija će možda pobediti, ali sigurno ne tako ubedljivo kao prošli put ako ne bude imao glasače koje je donela Vjosa Osmani, a izgleda da će izgubiti neke svoje tradicionalne, kojima je obećavao ujedinjenje s Albanijom i tako dalje”, kaže Maljići.

On navodi da je Kurti “potrošio skoro sve kredite” i da mu je ostala “samo demagogija”.

“Ima i tu falangu, one koji po društvenim mrežama napadaju ljude koji ne podržavaju Kurtija i u svakoj drugoj prilici”, navodi analitičar iz Prištine.

Na pitanje da li postoji raskol unutar Samoopredeljenja oko nacrta ZSO, on objašnjava da sigurno postoje različita mišljenja unutar stranke, ali da smatra da oni međusobom “dele uloge”.

“Kurti kaže jedno, Kusari drugo, Konjufca treće i tako dalje, a onda imaju i ove jurišnike po medijima koji jedanput kažu jedno, drugi put drugo. Stvara se neka dimna zavesa za ova popuštanja koja su neminovna”, ocenjuje Maljići.

Kako kaže, ohridski dogovor je pun kompromisa koji su bolni i za Prištinu i za Beograd, ali on mora da se ispoštuje. Ukoliko se to ne dogodi do leta, ocenjuje Maljići, možda će se čekati još dve, tri godine.

“Nacrt ZSO donekle je dogovoren, on je nacionalno usvojen, samo treba videti neke tačke do koje će mere ići. Da li će ići ka nekoj autonomiji, ne baš formalnoj, ili neće postojati novi stepen vlasti, nego će samo neka ovlašćenja biti veća. To je ključno pitanje i oko toga se vodi borba. Ali za Kurtija i za kosovsku stranu, oni ne žele da naprave tu zajednicu dok se ne implementira celina ili važni elementi iz sporazuma, da ne ispadne da je dobijena zajednica, pa da onda jedni druge stalno uslovljavaju. Zato bi bio bolji neki proces intenzivne diplomatije, ali izgleda da za to ističe vreme. Ako se ne reši do juna, onda ćemo možda čekati još dve, tri godine za nekakve sporazume”, kaže Maljići.

Dušan Radaković, izvršni direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice uveren je da su ultranacionalistička retorika, neispunjena obećanja i pritisak međunarodne zajednice doveli do raskola u stranci Aljbina Kurtija.

„Definitivno se nazire procep u samom Samoopredeljenju. Krenulo je sa Hakijem Abazijem, a pre toga, sećamo se pred poslednje i pretposlednje izbore, izlazak Visara Imerija iz stranke, zatim bivšeg gradonačelnika Prištine i tako dalje... Mislim da polako ova ultranacionalistička retorika dobija svoj epilog, da ljudi koji su u stranci, ljudi koji su socijaldemoktarskog opredeljenja, shvatili su da ovakav način presije, sankcija Evropske unije i svega što se dešava, generalno presija prema srpskoj zajednici, baze, eksproprijacija, hapšenja... utiče na to da ljudi nisu okrenuti ka toj ideologiji nekog ultranacionalizma i mržnje prema nekoj naciji i prema nekoj zajednici“, kaže Radaković za Kosovo onlajn.

On objašnjava da je odličan primer raskola koji vlada to što Skupština ne može da usvoji brojne odluke, nego one idu kroz neka administrativna uputstva i podzakonske akte.

„Ne postoji u Skupštini nijedan zakon koji može da prođe, na čekanju je veliki broj zakona što se tiče međunarodne zajednice, investicije međunarodne zajednice na Kosovu čekaju zato što ne postoji taj 61 glas koji je potreban. I nije samo pet, šest ukupno, neki podatak koji ja imam je da je devetoro ili desetoro iz poslaničke grupe Samoopredeljenja nisu više toliko privrženi stranci kao što su bili u prethodnom periodu, zato kažem zakoni teško prolaze“, navodi naš sagovornik.

On dodaje da na ljude utiče i to što mnoge stvari koje su obećane u kampanji 2021. i 2022. nisu ispunjene, ali i sve veći pritisak međunarodne zajednice.

„Nije to samo presija ka srpskom stanovništu, nepostojanje dijaloga, sankcije, svakog dana sve veća presija međunarodne zajednice, pre svega SAD, da stvari moraju da se pokrenu, nepostojanje tog čuvenog internog dijaloga sa srpskom zajednicom... Sve su to stvari koje utiču da ljudi u samoj stranci sve više pribegavaju nekoj drugoj retorici, nekom drugom pogledu generalno na demokratiju u odnosu na ovo stanje koje je danas“, smatra Radaković.

Komentarišući različite stavove o nacrtu ZSO iz Samoopredeljenja on ocenjuje da postoje nesuglasice oko načina na koji ona treba da se realizuje.

„Činjenica je da međunarodna zajednica vrši pritisak da je to jedan od uslova da bi bili prihvaćeni od strane Saveta Evrope. Drugi je vraćanje zamljišta Visokim Dečanima i možda taj kao treći, povlačenje četiri gradonačelnika sa severa Kosova, odnosno organizovanje izbora. Sve to utiče na raskol, generalno zbog pogleda na koji način treba da se realizuje Zajednica srpskih opština“, navodi on.

Kao i ostali naši sagovornici on ove godine ne očekuje ništa konkretno po pitanju ZSO, pre svega zbog novih izbora koji se očekuju.

„Sad je velika presija zbog Saveta Evrope, ali ne očekujem nešto konkretno, jer ne smeju zbog izbora. Čekaju novi mandat od četiri godine, ja mislim u nekoj koaliciji, možda sa partijom Ramuša Haradinaja ili eventualno Pacolijem da dobiju tu većinu, negde oko 70 poslanika. Tako da ne očekujem ove godine ništa konkretno, možda pred sami kraj ili eventualno početak sledeće godine“, kaže Radaković.