Denčić: Trenutno se ne vidi ta budućnost u kojoj bi Ukrajina mogla da promeni stav o Kosovu

Urednik spoljnopolitičke rubrike Prvog programa Radio Beograda Nikola Denčić kaže da izjava predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog o tome da se stav te zemlje po pitanju priznavanja kosovske nezavisnosti neće menjati nije nešto što bi Prištinu u ovom trenutku, a i u bilo kom drugom, trebalo da iznenadi jer je takav stav Ukrajine poznat iz više razloga. Jedan od njih je, kako navodi, da ona ne može da izađe sa idejom o priznanju određene teritorije koja nije međunarodno priznata i koja nema suverenitet onako kako ga tumače Ujedinjene nacije.

Prema rečima Denčića, priznavanje teritorijalnog integriteta drugih država često se tumači i prijateljstvom i bliskim odnosima neke dve zemlje, ali svakako se uvek može tumačiti i praktično.

„I pre nego što je došlo do sukoba u Donbasu 2014. godine, a naročito posle toga i pripajanja Krima, a tek nakon početka rata 2022. godine, Ukrajina ne može ni na koji način u javnosti i u bilo kom međunarodnom forumu da izađe sa idejom da prizna određenu teritoriju koja u ovom trenutku nije međunarodno priznata i nema suverenitet onako kako ga tumače Ujedinjene nacije. Dakle, stav Kijeva po tom pitanju će svakako uvek ostati isti“, navodi Denčić.

Kako dodaje, tu su i odnosi Kijeva i Beograda koji imaju jednu praktičnu dimenziju, bez obzira na to koliko bi možda moglo da se protumači da zvanični Beograd nema tako visok status u Kijevu, s obzirom na to da i dalje održava visok nivo odnosa sa Rusijom i s obzirom na to da Moskvi nisu uvedene sankcije.

„To bi moglo da se protumači kao određena prepreka, i sigurno jeste, u razvijanju daljih odnosa, ali isto je tako činjenica da Srbija apsolutno i na svakom mestu ističe teritorijalni integritet Ukrajine kao nepobitnu činjenicu. Takođe je činjenica da dve države sarađuju, još od početka rata, da postoji pomoć Srbije i da je to nešto što ne može da se dovede u pitanje. Pozivi iz Prištine da Kijev na neki način prizna kosovsku nezavisnost, više dolaze od određenih težnji Prištine da iskoristi celu situaciju i rat kako bi se približila zapadnim saveznicima, kako bi se Beograd okarakterisao kao 'remetilački faktor'“, kaže naš sagovornik.

On podseća da su mogle da se čuju izjave o tome da Priština apsolutno stoji uz Ukrajinu u sukobu sa Rusijom, a da je Srbija praktično ispostava Rusije na Balkanu, da su Srbi mali Rusi i slično, a što u političkom smislu apsolutno ne stoji.

Iako su ranije, a i sada, pojedini članovi ukrajinske Vrhovne rade poručivali da će njihova zemlja priznati Kosovo, Denčić kaže da nema naznaka da bi tako nešto moglo da se desi do eventualnog završetka sukoba.

„Završetak sukoba u ovom trenutku apsolutno ne vidimo. Dakle, u ovom trenutku ne možemo da kažemo da vidimo tu budućnost u kojoj bi moglo da dođe do određene promene stava, kad je reč o idejama određenih poslanika u ukrajinskoj Vrhovnoj radi o potencijalnom priznavanju samoproglašene kosovske nezavisnosti. Oni su više išli iz tog nekog dela odnosa prema Srbiji, koja i dalje ima visok nivo odnosa sa Moskvom, a možda ne toliko iz nekih konkretnih ideja i inicijativa. Svakako da postoje i na jednoj i na drugoj strani oni koji bi podržali takvu ideju, ali u ovom trenutku tako nešto ne može praktično da se sprovede i mislim da se ni u bliskoj, a možda ni u daljoj budućnosti, prosto ne vidi da bi to moglo da se dogodi“, zaključuje Denčić.