RSE: ZSO kao „bauk“ koji može da otvori vrata Kosovu ka Evropi

Beograd i Priština moraju da ispune sve obaveze preuzete u okviru dijaloga, bez daljeg odlaganja i preduslova, ukoliko žele da napreduju na svom evropskom putu, a to uključuje i obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu, u skladu sa Osnovnim sporazumom iz 2023. godine, rekao je portparol Evropske unije.

Takav odgovor stigao je Radiju Slobodna Evropa na pitanje Uniji o formiranju Zajednice srpskih opština, koja proizilazi iz Briselskog sporazuma iz aprila 2013. godine, kojim su se Kosovo i Srbija saglasili da uspostave mehanizam saradnje opština sa srpskom većinom, sa ulogom u lokalnom ekonomskom razvoju, obrazovanju, zdravstvu, kao i urbanom i ruralnom planiranju.

Godine 2015. Kosovo i Srbija su takođe postigli sporazum o principima funkcionisanja Zajednice srpskih opština, uključujući njenu strukturu, nadležnosti i finansiranje. Međutim, ni danas ZSO nije formirana.

Nerezidentni saradnik u Atlantskom savetu Agon Malići smatra da bi ZSO mogla da posluži za rešavanje pitanja zdravstvenog i obrazovnog sektora.

„Zdravstvo i obrazovanje na Kosovu i dalje funkcionišu u okviru srpskog sistema. Zajednica bi mogla biti instrument za rešavanje ove anomalije u korist kosovskih Srba, a istovremeno bi Kosovu pružila priliku da te usluge integriše u svoj pravni okvir”, rekao je Malići za RSE.

Prema njegovim rečima, integracija škola i bolnica takođe bi zahtevala rešavanje pitanja kao što su njihovo finansiranje, status zaposlenih i kontinuitet pružanja usluga.

Miloš Pavković iz Centra za evropske politike u Beogradu, upozorava da bi jednostrani proces mogao da produbi nepoverenje srpske zajednice prema kosovskim institucijama.

Prema njegovim rečima, ZSO bi bila najpogodniji mehanizam za upravljanje tim procesom.

„Ukoliko bi se to sprovodilo slanjem policije u bolnice i škole, naišlo bi na otpor srpske zajednice”, kaže on.

Sa druge strane, predstavnici „Studentske liste”, koji su odneli pobedu na parlamentarnim izborim u Srbiji, naveli su da će komentarisati ZSO i druga pitanja vezana za dijalog tek nakon što se formira nova vlada i nakon što se razmotre postojeći dokumenti i trenutna situacija. 

Profesor na Univerzitetu Južne Kalifornije Robert Ingliš skeptičan je da će promena vlasti u Beogradu dovesti do brzog napretka po pitanju ZSO.

On ističe da su predstavnici studentskog pokreta zauzimali tvrdokorne stavove po pitanju Kosova.

„Videli smo da su upravo studenti koji su predvodili demokratski pokret zauzimali tvrdokorne stavove o pitanjima vezanim za Kosovo, čak i pre izbora, stavove čak oštrije od onih koje je imao Aleksandar Vučić”, kaže Ingliš za RSE.

Kako kaže, nova vlada u Beogradu će imati druge prioritete, dok bi, prema njegovim rečima, poboljšanje odnosa sa Kosovom moglo da potraje godinama i zavisiće od demokratskih procesa i međunarodne orijentacije Srbije.

Sa druge strane, Pavković vidi veći potencijal za napredak ukoliko buduća vlada u Srbiji bude težila ubrzanju evropskih integracija.

„Trenutno su blokirana značajna sredstva u okviru Plana rasta i reformi, kako za Srbiju, tako i za Kosovo. Ta sredstva bi mogla poslužiti kao snažan podsticaj za obe strane da se konstruktivnije angažuju u dijalogu”, kaže Pavković.

Na pitanje može li Kosovo preduzeti korake bez čekanja na Srbiju, Maljići ističe da Kosovo ima prostora za preduzimanje koraka u koordinaciji sa svojim zapadnim partnerima, ali napominje da je dugotrajno političko protivljenje ZSO to dodatno otežalo.

„To je u kosovskoj politici praktično postalo tabu tema, prvenstveno zbog protivljenja Aljbina Kurtija Zajednici dok je bio u opoziciji. Na taj način, Kosovo je ograničilo sopstveni manevarski prostor, pretvarajući, po mom mišljenju, Zajednicu u mnogo veći „bauk” nego što ona zapravo jeste”, kaže on.

Prema rečima Malićija, jedan od načina da se ovaj pristup promeni bio bi da Kosovo poveže korake ka uspostavljanju ZSO sa napretkom u međunarodnim integracijama, putem dogovora sa svojim zapadnim saveznicima.

„Već je bilo reči, na primer, o mogućnosti da se Kosovu dodeli status kandidata za članstvo u EU u zamenu za određene korake u vezi sa Zajednicom, kao i o članstvu u Savetu Evrope. Da Kosovo i Zapad napreduju samostalno, bez očekivanja značajnijeg angažmana nove vlade u Beogradu”, navodi on.