„Rupe“ u kosovskom zakonu u procesu formiranja skupštine: Da li je potreban remont?

Iako, savršen na papiru, prepisan od uređenih zemalja Evropske unije, u procesu konstituisanja Skupštine Kosova, pokazalo se da kosovski zakon ima mnogo nedostataka. Političke partije koje ni nakon 54. pokušaja nisu uspele da formiraju parlament pozivaju se na poštovanje zakona, dok analitičari ocenjuju da su Ustav i zakoni prekršeni više puta i od strane svih učesnika. Remont zakona je, prema rečima naših sagovornika, neophodan i normalan u situaciji kada se ne vidi izlaz iz političke i ustavne krize.

Piše: Milena Miladinović

Odluka Ustavnog suda iz 2014. godine u kojoj se pobedničkoj partiji na izborima daje apsolutno pravo da predlaže kandidata za predsednika skupštine bez određenog vremenskog roka, glavni je adut Samoopredeljenja u borbi da ministarki pravde u tehničkom mandatu Aljbuljeni Hadžiju pripadne glavna funkcija u kosovskom parlamentu.

U nemogućnosti da stranka obezbedi 61 glas u skupštinskoj sali za njen izbor, predsedavajući konstitutivnoj sednici iz redova Samoopredeljenja Avni Dehari predložio je tajno glasanje za izbor Hadžiju i formiranje Komisije za praćenje tajnog glasanja, što ostale političke partije nisu prihvatile. Takvu odluku, poznavaoci zakona na Kosovu okarakterisali su kao neustavnu.

U rešavanje političke krize uključila se i predsednica Kosova Vjosa Osmani, ali i Ustavni sud, koji je doneo mišljenje na zahtev ABK, DSK I DPK, i odredio rok od 30 dana da se poslanici dogovore i formiraju parlament, bez jasnih smernica na koji način, ali i bez sankcija za poslanike ukoliko do toga ne dođe, kako se na kraju i desilo.

Usledila je još jedna odluka pravosudne instance kojom se do 8. avgusta zabranjuju sve aktivnosti po pitanju konstituisanja devetog saziva Skupštine Kosova, nakon čega će, kako je najavljeno, Ustavni sud doneti konačnu odluku o celokupnoj situaciji.

Tokom čitavog procesa Samoopredeljenje i stranke koje su do sada bile u opoziciji pozivaju se na poštovanje Zakona i Ustava, optužujući drugu stranu za kršenje istih.

Aktuelna kriza pokazala je, međutim, da u kosovskom zakonu postoje „rupe“ koje poslanici vešto koriste za izbegavanje odgovornosti. Prema rečima sagovornika Kosovo onlajna, Ustav i zakoni su podležni promenama, i treba ih menjati kada to zahteva situacija.

Zakonske praznine

Pravni stručnjak iz Kosovskog instituta za demokratiju Vulnet Bugačku smatra da je potrebno menjati Ustav, ali i Uredbu o radu parlamenta, kako bi formiranje skupštine bilo jednostavnije.

Bugačku je mišljenja da poslanici nakon konstituisanja skupštine posebnu pažnju moraju da posvete delovima Uredbe o radu parlamenta koji se odnose na formiranje i način na koji se bira predsednik tog zakonodavnog tela.

Takođe, smatra da je neophodan i dogovor o rukovođenju konstitutivne sednice, jer se, u ovom slučaju, dodaje, pokazalo da predsedavajući Avni Dehari, pod uticajem stranke kojoj pripada - Samoopredeljenja - propagira svoju agendu.

„Prema poslednjim tumačenjima Ustavnog suda, političke situacije u zemlji, političke i ustavne krize koju imamo, jasno se vidi da imamo zakonske praznine koje bi trebalo popraviti i izmeniti kada se konstituiše kosovski parlament. Hteo bih tu da naglasnim izmenu Uredbe rada kosovskog parlamenta o razjašnjenju pitanja procedure glasanja: da li se, ili se ne dozvoljava pitanje konstituisanja, naročito izbora predsednika parlamenta. Bilo bi dobro da poslanici sednu i dogovore se oko promene procedura i konstitutivnog rukovođenja sednice. Vidite da je vođenje sednice jednog poslanika, koji je u godinama, predstavljalo problem, jer on gura napred svoje agende pod uticajem svoje parlamentarne grupe“, izjavio je Bugačku za Kosovo onlajn.

Dodao je da bi, po pitanju kandidata za predsednika skupštine, trebalo odrediti rok za stranku koja je odnela pobedu na izborima, a da se, ukoliko partija ne uspe da obezbedi 61 glas za izbor predsednika, nakon isteka roka, šansa pruži drugim strankama.

„Zato smatram da Uredba rada parlamenta i Ustav imaju potrebe za menjanjem na način koji bi bio što jednostavniji i lakši za primenu konstituisanja parlamenta, i neka druga pitanja za koja mislim da treba da se razmatraju. Prvo je pitanje predloga kandidata za predsednika parlamenta. Trebalo bi odrediti rok koji omogućava korišćenje predloga i mogućnost druge parlamentarne grupe da i ona predloži poslaničkog kandidata koji može da obezbedi 61 glas. Tako da je ostavljeno dosta prostora da se popravi Ustav ili Uredba rada parlamenta“, rekao je Bugačku.

Veruje da će Ustavni sud nakon 8. avgusta u novoj odluci na zahtev DPK i DSK, doneti procenu o ustavnosti načina na koji su vođene sednice od 26. juna od strane Avnija Deharija.

„Pretpostavljam da će Ustavni sud proceniti da je od momenta odluke od 26. juna, procedura od strane pedsedavajućeg Avnija Deharija bila neustavna, bez pridržavanja Uredbe rada parlamenta, jer je nametnuo poslanicima formiranje komisije koja nije predviđena dnevnim redom, i to je onemogućilo poslanicima da izraze svoje mišljenje za ili protiv kandidature za predsednika parlamenta“, kazao je Bugačku.

Prema mišljenju našeg sagovornika, postoje dileme u vezi sa pitanjem o čemu će konkretno Ustavni sud odlučiti nakon 8. avgusta. Kako je istakao, jedna od mogućnosti je da Ustavni sud odluči da dosadašnje procedure nisu sprovedene po zakonu, i da se zbog toga proces konstituisanja skupštine vrati na početnu tačku.

„Može se desiti da Ustavni sud u budućnosti odredi rok i obim prava najveće parlamentarne grupe za predlog kandidata za predsednika parlamenta. Može tumačiti na analogan način, po pitanju biranja vlade u slučaju da najveća parlamentarna grupa ne može da postigne dogovor u vezi sa tim pitanjem, te se daje mogućnost da predsednik parlamenta bude iz drugih parlamentarnih grupa... Ima mnogo dilema i diskusije, a postoji mogućnost i da Ustavni sud samo odluči o tome šta nakon isteka roka od 30 dana. Neki tumače da će biti prevremenih izbora, a neki da ovaj rok nije iskorišćen, jer je proces bio neustavan. Ustavni sud može ponovo odlučivati o tome, a može i da nakon 8.avgusta u svojoj odluci konstatuje da dosadašnje procedure nisu sprovedene kako bi trebalo, i da ceo proces vrati na početak“, zaključio je Bugačku.

Promena zakonodavstva u skladu sa situacijama

Programski direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice Aleksandar Rapajić izjavio je za Kosovo onlajn da Samoopredeljenje u postupku konstitusanja Skupštine Kosova pokušava da pronađe „rupe u zakonu“, ali i da nije redak slučaj da pojedine situacije nisu zakonom regulisane, te da zbog toga postoje mehanizmi za menjanje istih.

„Videli smo da nisu sve situacije do kojih može doći u realnom životu regulisane zakonom. To i nije tako retka činjenica, jer zakonodavac kada piše zakon ne može da predvidi sve mogućnosti, zbog toga i postoje mehanizmi da se zakoni menjaju i da se pita Ustavni sud za mišljenje“, poručio je Rapajić.

Prema njegovim rečima, zakonodavstvo je živa stvar koja mora da se menja kako bi se prilagodila trenutnim situacijama.

„Videli smo da postoji želja Samoopredeljenja da izigra zakone i da funkcioniše bez poštovanja zakona nalazeći rupe. To se dešava svuda, to se dešavalo i u Srbiji, dešava se i u drugim zakonodavstvima. Zakonodavstvo je živa stvar i ono mora da se menja konstantno da bi se prilagodilo situacijama. Nedavno je menjan izborni zakon na Kosovu, ali vidimo da ipak nije predvideo mnoge situacije koje nastaju“, dodao je Rapajić.

Kako je naglasio, Ustav i Zakon Kosova je u velikoj meri preuzet od zemalja u Evropi, bez obraćanja pažnje na to kakva je praksa na Balkanu.

„U ovoj situaciji smo imali da je većina odugovlačila sa konstituisanjem skupštine, održavajući sednice svaka dva dana,  i to je moglo da ide u nedogled, nalazeći jednu pravnu prazninu da, dok se ne izabere predsednik skupštine, ne može da se ide dalje. Ustavni sud je prekinuo tu praksu i doneo odluku da skupština nije konstituisana dok se ne završi izbor predsednika i zamenika predsedsednika, da nije dovoljno samo da se verifikuju mandati poslanicima. Verifikacija mandata ne znači da je skupština i formirana. Na taj način se popunila jedna pravna praznina koja je postojala, koja je mogla da se zloupoutrebljava, ali ima tu još mnogo stvari koje nisu definisane, a koje bi trebalo definisati. Kada su rađeni Ustav i Zakon, to se radilo na brzinu, kopirajući neka rešenja iz Evrope, bez gledanja kakva je sve praksa moguća kod nas na Balkanu“, istakao je Rapajić.

Parlamentarni izbori nedovršeni

 Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i sudija Ustavnog suda Vladan Petrov ocenio je da je aktuelna institucionalna kriza ogolila brojne manjkavosti kosovskog ustava i zakona. Tu navodi i specifičnost Poslovnika kosovskog parlamenta prema kojem nije dovoljno da se samo verifikuju mandati, već se za konstituisanje mora izabrati predsednik i potpredsednik najvišeg zakonodavnog tela.

„On sadrži odredbe koje obuhvataju ne samo verifikaciju poslaničkih mandata, nego za konstituisanje zahtevaju i izbor parlamentarnih čelnika, odnosno predsednika skupštine i zamenika predsednika. Imajući u vidu aktuelne rezultate izbora, došlo se u jednu situaciju da ne postoji mogućnost nikakvog kompromisa između partije koja je dobila najveći broj glasova na izborima, ali ne može sama da formira parlamentarnu većinu, i drugih stranaka, koji su uslovno rečeno opozicija. Zato se došlo do situacije koja deluje kao da je bezizlazna”, navodi Petrov.

Kako ističe, jedino rešenje sa stanovišta parlamentarnog prava i sistema jesu novi izbori.

„Poslednji parlamentarni izbori na Kosovu ostali su nedovršeni, jer parlament još nije konstituisan. Jedino moguće rešenje je da predsednik Republike raspiše nove parlamentarne izbore. Sigurno je da je to jedan jasan pokazatelj da takozvana država Kosovo nema konstitutivni kapacitet i da su ovde ustavne dužnosti prekršili svi relevantni politički faktori”, zaključio je Petrov.