Samit Brdo-Brioni: Kriza na severu Kosova ključna tema, šanse za napredak male

Lideri regiona Zapadnog Balkana ponovo će se sutra u Skoplju okupiti na samitu Procesa Brdo-Brioni, na kojem će, očekuju sagovornici Kosovo onlajn, kriza na severu Kosova biti među ključnim temama. Dodaju, međutim, da su male šanse da na samitu dođe do "proboja" koji bi vodio ka deeskalaciji situacije, imajući u vidu "tvrd" stav vlasti u Prištini i kosovskog premijera Aljbina Kurtija i njegovo odbijanje da povuče korake u pravcu smirivanja, oglušujući se tako o zahteve EU i SAD.

Na samitu će učestvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Kosova Vjosa Osmani, kao i predstavnici Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Slovenije, Hrvatske i Crne Gore. Domaćin je predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski, zajedno sa predsednikom Hrvatske Zoranom Milanovićem i predsednicom Slovenije Natašom Pirc Musar.

S obzirom na to da je sutrašnje okupljanje i jubilarno, jer je Proces Brdo-Brioni prvi put održan 2013. godine, na inicijativu predsednika Slovenije i Hrvatske i zamišljen je kao inicijativa koja podstiče politički dijalog oko nerešenih pitanja u regionu, naši sagovornici smatraju da će ambicije domaćina biti velike, ali i da ne treba imati prevelika očekivanja.

Uoči puta u Skoplje, Vučić je poručio da će Srbija, kao i do sada, da "insistira na miru i dijalogu i ukaže na to da je nedvosmisleno uz srpski narod na Kosovu i Metohiji". 

Politikolog Dimitrije Milić rekao je za Kosovo onlajn da će fokus razgovora na samitu Procesa Brdo-Brioni biti na traženju rešenja za smirivanje situacije na severu Kosova, ali i da očekivanja od njih ne treba da budu velika, jer se tokom godine odigra veliki broj sličnih događaja na kojima se okupljaju predstavnici država Zapadnog Balkana i EU.

"Mislim da će ključna tema biti kako stabilizovati situaciju na severu Kosova koja se pokazala kao najveći izvor nestabilnosti do sada i koja će biti prva prepreka u daljoj normalizaciji odnosa, gde trenutno ne postoji jasan progres", navodi Milić.

Dodaje da u evropskim državama postoji želja da se do smirivanja situacije i dalje normalizacije odnosa Beograda i Prištine brže dođe i zbog toga što se naredne godine održavaju izbori za Evropski parlament. Zato postoji i žurba da se dođe do određenog pomaka kada je reč o pitanju Kosova u narednim mesecima, pa bi, dodaje, i na samit u Skoplju trebalo gledati kao još jednu priliku da se strane na neki način poguraju jedna ka drugoj u smislu pronalaženja rešenja.

On smatra da je malo verovatno da nakon sutrašnjih sastanaka dođe do popuštanja u politici Prištine i premijera Kurtija kada je reč o smirivanju situacije na severu Kosova. Ipak, dodaje, da u nekim narednim mesecima veruje da će do toga doći jer, kako kaže, politika Prištine koja je maksimalistička u svojoj osnovi u ovom prethodnom periodu ne daje toliko rezultata.

Kako pojašnjava, nivo zapadne podrške koji se očekivao u Prištini nije se pojavio, uključujući i poslednju izjavu generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga koji je podsetio da KBS ne može bez saglasnosti Kfora na sever, ali i po prvi put uputio zahtev da i Kosovska policija koordinira akcije sa ovom misijom.

"Zapadne države ne mogu da stoje uz tu poziciju i verujem da će doći do promene te pozicije. Sada, da li će to ići do potpunih prepuštanja nekih definisanih interesa, manje je verovatno, ali to je dobrim delom i do političkih sposobnosti Srba na severu Kosova da manevrišu u tako specifičnim i komplikovanim okolnostima", zaključio je Milić.

Diplomatski savetnik u Centru za istraživanje i primenjenu politiku u Skoplju Ivica Bocevski ukazuje da je region u kritičnom periodu i pozdravlja svako okupljanje lidera regiona, koje, kaže, doprinosi smirivanju tenzija i regionalnoj saradnji.

Posebno ističe da je dobro što će se sutra za istim stolom naći predstavnici Srbije i Kosova, samo nekoliko nedelja nakon susreta Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija u Atini.

“Nadamo se da će to doprineti i da dodatno padnu tenzije na severu Kosova”, rekao je Bocevski.

Iako dometi ovakvih skupova najčešće nisu veliki, Bocevski pozdravlja ovu inicijativu u Skoplju, ukazujući da je za saradnju i rešavanje problema dobro da se održavaju sastanci na visokom nivou.

“U tom smislu moramo da pozdravimo i ovu inicijativu, a na domaćinima je da urade nešto što ima sadržinski dimenziju skupa. Evropske integracije su nit koja nastavlja da povezuje zemlje regiona i nadam se da će Severna Makedonija i predsednik Pendarovski to staviti na sto, kako bi i zemlje koje su u EU, Slovenija i Hrvatska, ali i ostale, dobile nešto sa ovog samita, i predstavnili sebe u Briselu”, naveo je Bocevski.

Ukazao je da samit u Skoplju može biti i dobra prilika da se Zapadnom Balkanu još jednom pošalju pozitivne poruke o ishodu evropskih integracija regiona.

Smatra da su sve zemlje regiona pripremljene ne samo za početak pregovora, već i za ulazak u Evropsku uniju, s obzirom da proces traje dugo, da se “otegao” i da su građani umorni od priče o Uniji.

Na pitanje da li će skup u Skoplju biti prilika za razgovor Vjose Osmani i Steve Pendarovskog o nedavnoj poseti Aljbina Kurtija Severnoj Makedoniji, tokom koje su se vijorile i zastave "velike Albanije" kaže da je dobro što će predsednica Kosova biti u Skoplju, jer možda objasni šta je bila svrha te posete.

“Ta poseta ostaje kontroverzna, kao i miting u Tetovu i, naročito, odnos makedonskih vlasti, jer je Kurti dobio svu pratnju koju nalaže protokol. Građanima Severne Makedonije moraju objasniti šta se događalo oko te posete, pre i posle. Zato je dobro da je Osmani ovde i nadamo se da će ona objasniti šta je bila svrha i tog skupa u Tetovu i proglašenje Kurtija za predsednika svih Albanaca u regionu”, rekao je Bocevski.

Napomenuo je da takve poruke na Balkanu uvek stvaraju nepotrebne tenzije i lošu sliku celog regiona, a posebno se loše reflektuju na makedonsko-albanske odnose unutar Severne Makedonije, što je ključno za tu zemlju.

I dopisnik Politike iz Skoplja Šejko Šajn smatra da je samit Brdo-Brioni šansa da se prekine ćutanje o promociji "velike Albanije".

Podseća da su Brdo-Brioni, Berlinski proces i „Otvoreni Balkan” inicijative su koje imaju zajednički cilj – da olakšaju integrativne procese zemalja Zapadnog Balkana na putu priključenja evropskoj porodici. Dodaje da dok dok albanski premijer Edi Rama gradi evropske temelje zajedno sa Vučićem i premijerom Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim jačanjem inicijative „Otvoreni Balkan”, Aljbin Kurti pokušava da unese nemire u regionalnim odnosima.

"Podsetimo se nakratko dešavanja u Čairu i Tetovu, gde je promovisao Demaćijevu ideologiju stvaranja „velike Albanije”, uz himnu i mapu koja je ukazivala na pretenzije ka teritorijama Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Grčke, a tom prilikom proglašen je i predsednikom svih Albanaca. Međunarodna zajednica ovakvo skandalozno istupanje Kurtija stavila je pod tepih, te je pitanje da li će ova tema i sada, na samitu Brdo-Brioni, biti pomenuta", navodi Šajn. 

Smatra da će biti zanimljivo videti kako će svi predsednici država koji su učesnici foruma Brdo-Brioni u Skoplju dočekati Vjosu Osmani, koja se nije ogradila od Kurtijevog postupka, eufemistično ga okarakterisavši kao „mali nesporazum”. 

"Naravno, najinteresantnije je kako će ona pogledati Makedoncima u oči upravo u njihovoj državi, u kojoj je Kurti i promovisao Demaćijevu ideju o 'velikoj Albaniji'. Budući da Kurtijevo vreme u politici otkucava, epilog ostaje na Vjosi Osmani, koja može intenzivirati internacionalizaciju Albanije. Dok se evropski put Zapadnog Balkana kroji gore pomenutim inicijativama, gde očekujemo zaključke samita Brdo-Brioni u Skoplju, te nastavak Berlinskog procesa za nepun mesec u Tirani, čiji će domaćin biti Rama, neophodno je najpre prekinuti ćutanje o postupku Kurtija na teritoriji Severne Makedonije, te smiriti mulj koji je na ovim prostorima podigao", ukazuje Šajn.