Nedostatak svesti o bezbednosti i ljudske greške: Šta dovodi do sve većeg broja saobraćajnih nesreća u regionu?

Tokom ove godine u regionu je zabeležen porast broja saobraćajnih nesreća, kao i broja poginulih. Stručnjaci ukazuju da su uzrok tome različiti faktori, pre svega povećan broj vozila i obim saobraćaja, zatim problemi sa infrastukturom, turizam, vremenske prilike, ali i ljudske greške i nedostatak svesti o bezbednosti u saobraćaju. Kazne i preventivne kampanje, navode naši sagovornici, utiču na poboljšanje situacije kroz informisanje, između ostalog, o opremi, konzumaciji alkohola i umoru.

Piše: Jelena Novakov

Piše: Jelena Novakov 

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je da je broj saobraćajnih nesreća u Srbiji ponovo porastao ove godine za 3,69 odsto u odnosu na prošlu, a prema najnovijim podacima Agencije za bezbednost saobraćaja od početka godine dogodilo se 33.000 udesa, u kojima je poginulo gotovo 500 ljudi, a više od 18.500 je povređeno.

Prema podacima Evropske agencije za bezbednost u saobraćaju (ETSC), prošle godine Srbija se našla na prvom mestu u Evropi po broju nastradalih u saobraćajnim nesrećama na milion stanovnika - 78, što je predstavljalo povećanje od 2,2 odsto u odnosu na 2023. godinu, kada je zabeležen najmanji broj poginulih za deset godina, ne računajući 2020.

Sve zemlje regiona koje su članice Evropske unije su u 2024. zabeležile više od 62 poginula u saobraćajnim nesrećama na milion stanovnika, što Balkan čini najsmrtonosnijim u Evropi kada je u pitanju saobraćaj, a osim Srbije, visoki broj smrtnih slučajeva imaju i Rumunija i Bugarska.

Što se Kosova tiče, podaci za celu 2025. godinu neće biti dostupni do kraja januara naredne godine, ali je od januara do novembra u saobraćajnim nesrećama poginula 101 osoba, u odnosu na 92 nastradalih 2024.godine.

Slična situaciji primećuje se u Albaniji i u Severnoj Makedoniji, gde je u prvih 10 meseci ove godine nastradalo 115 osoba, nastavljajući uzlazni trend iz 2024. godine kada je zabeleženo povećanje broja nezgoda od 11 odsto u odnosu na godinu ranije.

U Severnoj Makedoniji godišnji prosek smrtnih slučajeva je između 150 i 160, a statistika pokazuje da su najčešći uzroci nesreća nepoštovanje saobraćajnih propisa, uključujući korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje, vožnja preko ograničenja brzine i vožnja pod dejstvom alkohola, zbog čega su pokrenute različite preventivne kampanje.

Srbija značajno iznad proseka EU po broju nastradalih

Pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS) Mirko Koković upozorio je na visok broj nesreća i nastradalih, istakavši da država za posledice nezgoda izdvaja više od četiri milijarde evra godišnje, ali je najavio važne promene naredne godine u cilju veće bezbednosti saobraćaja.

Komentarišući podatak da je Srbija prošle godine imala najviše poginulih u udesima na milion stanovnika u Evropi, Koković je rekao da je ove godine nastradalo 484 ljudi, što je za 21 lice manje nego u istom periodu prošle godine.

„Verujemo da ćemo ove godine ostvariti istorijski minimum u broju stradalih lica na putevima naše zemlje. Ali taj broj je svakako i dalje jako veliki i verujemo da će sledeće godine, prema onom što se planira, Srbija uspeti da značajno smanji broj stradalih lica“, rekao je on.

Koković je napomenuo da se od početka godine dogodilo 32.992 udesa, u kojima je poginulo 484 ljudi, a više od 18.672 je povređeno što je, kako je rekao, za 600 manje u odnosu na prošlu godinu.

„U planu za sledeću godinu prvenstveno je donošenje potpuno novog Zakona o bezbednosti saobraćaja, koji će biti znatno rigorozniji od aktuelnog zakona. Takođe, prema najavama, Ministarstvo unutrašnjih poslova će postaviti veliki broj kako stacionarnih, tako i mobilnih radara. Cilj je da se obuzda brzina kao jedan od vodećih faktora nastanka saobraćajnih nezgoda sa najtežim ishodom“, rekao je on za Kosovo onlajn.

Dodao je da je ABS pripremila nacrt akcionog plana za period od 2026. do 2028. godine sa nizom mera i aktivnosti za povećanje bezbednosti u saobraćaju. 

Koković je takođe istakao da posledice saobraćajnih nezgoda zahtevaju veliko izdvajanje iz državnog budžeta.

„U Srbiji saobraćajne nezgode godišnje koštaju državu i društvo oko 4,1 milijardi evra, što predstavlja značajan procenat BDP-a. Takođe, prema informacijama ABS, pojedinačni troškovi prema težini nezgoda su sledeći: smrtni ishod košta državu oko 3,3 miliona evra, nezgode sa teško povređenima koštaju blizu 500.000 evra i lakše povrede u nezgodi oko 38.500 evra“, navodi Koković.

Statistika za ovu godinu, kaže naš sagovornik, pokazuje da je zabeležen veliki broj smrtnih slučajeva u odnosu na prosek EU, koji iznosi 44 lica na milion stanovnika, dok je u Srbiji 78 ljudi na milion stanovnika preminulo u nesreći.

Dodao je da je država odlučna da se obračuna sa neodgovornim vozačima koji su doveli do ove statistike.

Ljudska greška najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda

Istovremeno, saobraćajni stručnjak Milan Božović izjavio je da je do povećanja saobraćajnih nezgoda u Srbiji došlo zbog značajnog porasta broja registrovanih vozila i obima saobraćaja u poslednjih 10 godina, ocenivši da su glavni uzroci nesreća propusti učesnika u saobraćaju.

„Mi smo u proteklih deset godina imali povećanje registrovanih automobila na teritoriji Republike Srbije za nekim 900.000, što generiše i veći broj kretanja, veći broj vožnji, veću gustinu i obim saobraćaja. U tom smislu ne možemo samo posmatrati podatke o saobraćajnim nezgodama apsolutno, jer nam se jedan parametar bitno promenio, a to je učešće u saobraćaju“, rekao je on, dodavši da poređenja treba da se prave na osnovu broja vozila i pređenih kilometara ranije i sada.

Božović je rekao da sa povećanjem broja vozila i obima saobraćaja raste rizik od saobraćajnih nesreća i povećanja broja povređenih i nastradalih, ali je istakao da je najveću faktor koji uzrokuje nezgode ipak čovek.

„Najčešći faktor je čovek, bez obzira da li je vozač, pešak, biciklista, vozač motocikla, radnik da održavanju puteva, inženjer koji projektuje ili planira održavanje. Na kraju će se uglavnom svesti na čoveka. Ima u jednom malom procentu i viša sila i faktor puta, ali se to na kraju svodi na propust čoveka“, rekao je on za Kosovo onlajn.

Preventivne kampanje su se do sada pokazale kao efikasne, kaže on, i primećuje se drastična promena ponašanja u saobraćaju određenih ciljnih grupa.

„Pokazalo se do sada da su one delotvorne. Kad god su se radile određene kampanje za određenu ciljnu grupu, videla se drastična promena ponašanja te ciljne grupe, videla se drastična promena u rezultatima u pogledu saobraćajnih nezgoda i težine posledica za tu konkretnu ciljnu grupu. Mislim da u budućnosti treba da se nastavi sa tim, eventualno da se pojača i poboljša pristup“, dodao je Božović.

Za vreme praznika, kako navodi, očekuje povećanje broja saobraćajnih nezgoda.

„S obzirom da nema snega, a prošle godine je bilo, moguće je da će biti povećanog broja saobraćajnih nezgoda, iz razloga što loše vremenske prilike, sneg, utiču na smanjen obim saobraćaja“, poručio je on.

Napomenuo je da će tačan broj poginulih u saobraćajnim nezgodama ove godine biti poznat u februaru 2026, jer se kao uzrok smrti beleži nesreća i onima koji preminu do 30 dana nakon incidenta, posle čega će se doneti odluka o daljim preventivnim merama.

Kosovo uvelo strože mere

Na Kosovu je od januara do kraja novembra suspendovano 13.000 vozačkih dozvola, a hiljade drugih vozača kažnjeno je negativnim poenima zbog kršenja saobraćajnih pravila.

Prema Zakonu o pravilima drumskog saobraćaja, razlozi za oduzimanje vozačke dozvole uključuju: prekoračenje brzine za više od 50 odsto, nepoštovanje semafora, prolazak kroz crveno svetlo i prekoračenje pune brzine.

„Pozivajući se na vaš zahtev u nastavku, obaveštavamo vas da je u periodu januar-novembar 2025. godine 13.446 vozača dobilo zabranu upravljanja motornim vozilom, a izdato je ukupno 55.809 kazni sa negativnim poenima. Dok je tokom 2024. godine 11.933 vozača dobilo zabranu upravljanja motornim vozilom, a izdato je ukupno 50.887 kazni sa negativnim poenima“, saopštila je Kosovska policija.

Saobraćajni stručnjak Faton Bunjaku procenjuje da ove brojke ne predstavljaju dobru sliku za Kosovo, piše Kosova pres.

„Ovo nije dobra slika za našu zemlju, jer se i pre Evrope pojavljujemo kao zemlja koja nema dovoljno obrazovanih vozača u drumskom saobraćaju, ali fokus države treba više da bude na završetku putne infrastrukture, saobraćajnih znakova, a zatim da se više fokusira na izricanje prekršajne ​​mere kojom se oduzima vozačka dozvola. Oduzimanje dozvole je samo mera o kojoj se u javnosti mnogo raspravljalo da li je ispravno oduzeti dozvolu ili ne“, kaže on.

Dodao je da smatra da fokus vlasti treba da bude na poboljšanju i završetku putne infrastrukture i saobraćajne signalizacije.

„U drumskom saobraćaju, država bi prvo trebalo da se fokusira na signalizaciju i završetak puteva, što imamo sa veoma lošom signalizacijom u drumskom saobraćaju. Sada imamo i održavanje puteva, koje je veoma loše. Ušli smo u zimsku sezonu, temperature su uzele svoj danak, magla je uzela svoj danak, imamo veoma prljave puteve i kao rezultat toga imamo i nebezbedne puteve za zakon o vozilima na putu“, poručio je on.

Istovremeno, saobraćajni stručnjak Bekim Ahmeti smatra veliki broj oduzimanja vozačkih dozvola pozitivnim, jer očekuje da će to uticati na svest građana.

„To je veoma dobra vest jer ovaj narod treba da postane svestan ili voljno ili nevoljno, što znači da treba da postane svestan jer ne možete nekome oduzeti pravo u saobraćaju kao što se nama dešava svaki dan, mi poštujemo saobraćajna pravila maksimalno, a oni nam oduzimaju prava na najnehumaniji mogući način. Ako postoji stid među Albancima, najmanje ga je u saobraćaju, ili ga uopšte nema. Mislim, ovo je veoma dobro jer ljudi postaju svesni. U Austriji ljudi plaćaju 75 evra ako ne izađu na pešačke prelaze“, navodi on.

U Severnoj Makedoniji infrastruktura najveći problem

Dejan Andonović, portparol Republičkog saveta za bezbednost saobraćaja na putevima Severne Makedonije, rekao je da je u toj zemlji došlo do povećanja broja saobraćajnih nezgoda jer se putna infrastruktura ne širi u skladu sa većim brojem vozila.

Dodao je da veći broj automobila, brže kretanje i veće migracije povećavaju rizik od incidenata, ali da vlasti aktivno sprovodi kampanje u cilju prevencije, koje uključuju podizanje svesti o opremi, vremenskim prilikama i konzumaciji alkohola.

„Sa povećanjem broja vozila, što znači brže kretanje i veće migracije, povećava se i rizik od većeg broja saobraćajnih nezgoda. Putna infrastruktura ne može da se širi toliko brzo koliko se širi broj vozila i broj novih vozača. Samo u Makedoniji uzećemo primer da ako je ranije jedna porodica imala jedna kola, jedan automobil, sada ima tri automobila, što je dokaz da je povećan broj vozila. Znamo to i po parking mestima gde je sve više problema sa parkingom. Otuda i povećan broj saobraćajnih nezgoda, a mi iz Republičkog saveta za bezbednost saobraćaja na putevima (RSBSP) tokom cele godine upravo zbog toga sprovodimo i kampanje, kampanje da podsetimo građane da paze, da poštuju pravila, propisanu saobraćajnu signalizaciju i da se ponašaju etički, da podignemo javnu svest i saobraćajnu kulturu i da ih podsećamo na ono što, ukoliko ne poštuju i ignorišu, može dovesti do fatalnih posledica“, rekao je on za Kosovo onlajn.

Govoreći o sezonskim rizicima, Andonović je ocenio da je cela godina rizična, ali da zima donosi izazove u vidu vremenskih prilika, poledice i magle, ali i praznika, kada se povećava frekvencija u saobraćaju.

„Prvo, povećana je frekvencija. Drugo, ljudi koji putuju kreću na put, znači povećana je frekvencija i van grada. I treće, vremenske prilike koje, iako je danas možda lepo vreme, generalno u spoljašnjim sredinama i pri odlasku na planine imate poledicu, imate maglu, imate niske temperature i ono što je možda najveći rizik, to je opuštenost. Ljudi kada su na praznicima se opuštaju, a manje su koncentrisani sa aspekta toga da, ima više alkohola i proslava, i upravo tu vidimo možda i najveći rizik od saobraćajnih nezgoda. Zato i apelujemo na sve one koji za vreme praznika putuju da prvo provere kakvi su vremenski uslovi, da li da kreću ili ne. Ne treba kretati po svaku cenu ukoliko su vremenski uslovi loši, magla, poledica, sneg koji je napadao“, rekao je on za Kosovo onlajn.

Andonović je takođe upozorio na umor vozača i konzumaciju alkohola pre vožnje.

„Veoma je važno biti odmoran jer je umor jedan od glavnih uzroka saobraćajnih nezgoda. Mi ovde imamo jednu tradiciju , s posla krećeš odmah na put. I ono što je najstrašnije alkohol. Čini mi se da je alkohol najviše strašan jer postoji ona fama na Balkan , poznata fraza „ja sa jednom, dve ili tri čašice nemam problem, mogu da vozim“. Znači, ili volan ili alkohol, ta dva ne idu zajedno. I naravno, odmor je važan da biste bili fokusirani, jer kada krećete na put imate odgovornost prema sebi, prema svojim najmilijima i prema onima koji su se u tom trenutku našli u saobraćaju u isto vreme kada i vi“, poručio je on.

Turisti doprinose povećanom broju nastradalih u Albaniji

Forenzički inženjer Sink Fadil Likaj rekao je da je u Albaniji ove godine zabeležen porast broja smrtnih slučajeva u odnosu na 2024, a najveći broj incidenata dogodio se u letnjem periodu, čemu su najviše doprineli inostrani turisti. 

„Obično se saobraćajne nesreće u Albaniji dešavaju zato što vozači nisu pažljivi u vezi sa radnjama koje preduzimaju na putu, kada ulaze sa sporednog puta na glavni put, kada skreću sa desne ili leve strane, neočekivano ometajući druga vozila. To je izazvalo nesreće sa smrtnim posledicama u Albaniji. Drugi slučajevi su kada vozila udare pešake, bicikliste. Ove nesreće u Albaniji su u porastu, a to je zato što su pešaci neodgovorni, nepažljivo ulaze na glavne ili sporedne puteve, kada vozila imaju prvenstvo prolaza. Ovo se ne dešava samo u Albaniji. Mi smo na Balkanu i ljudi nisu baš pažljivi, i ne sprovode pravilno pravila na putu i misle da ih vozači mogu videti i da ih ne udare. To je teško jer vozači mogu da vide 35-40 metara udaljenosti, ali brzina automobila im ne dozvoljava da pravilno koče“, rekao je Likaj za Kosovo onlajn.

Napomenuo je da je standard putne infrastrukture, iako poboljšan u odnosu na prethodne godine, još jedan od faktora rizika, kao i da su električni trotineti takođe uticali na  saobraćajne nezgode.

Najvažniji faktor prevencije je, ističe, javna svest, a zatim infrastruktura i saobraćajna policija.

„Saobraćajna policija je samo jedan od elemenata za povećanje parametara bezbednosti na putevima. Njena uloga čini samo deset procenata ovog procesa. Najvažniji faktor je javna svest, zatim dolazi infrastruktura i konačno saobraćajna policija. Policija je takođe uvela inteligentna vozila, postavljanjem inteligentnih kamera na mnoge puteve koje detektuju kršenje saobraćajnih pravila, kao što su prekoračenje brzine iznad dozvoljene granice, nevezivanje sigurnosnog pojasa od strane vozača ili korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje. Govorimo o preko 200 kilometara puteva koji su trenutno pod nadzorom. Ovi putevi sa inteligentnim kamerama, kao u zemljama Evropske unije, su od Tirane, do Drača, Fijera i Valone, ili Tirana-Elbasan. Ovo je test za dokazivanje efikasnosti ovih metoda. Imamo centar za praćenje u Policijskom Odeljenju za otkrivanje prekršaja od strane vozača. Policija takođe koristi vozila koja imaju instaliran automatski radar”, rekao je stručnjak.

Likaj navodi da još uvek nisu dostupni kompletni podaci o nesrećama za ovu godinu, ali da je poznato da je broj smrtnih slučajeva porastao u odnosu na 2024. godinu

„Broj saobraćajnih nesreća u 2024. godini bio je 1666, sa 174 žrtve i velikim brojem povređenih, ali koji su rehabilitovani i u dobrom su zdravstvenom stanju. Ove godine imamo preko 1400 saobraćajnih nesreća, nemamo potpune podatke za poslednji mesec, ali je broj smrtnih slučajeva premašio nivo iz prošle godine“, rekao je on.