Šesnaest godina od proglašenja nezavisnosti Kosova - Srbima nikad teže, Albanci beže u EU

Severna Mitrovica - Priština
Izvor: Kosovo Online

Šesnaestu godišnjicu otkako je u Prištini usvojena Deklaracija o nezavisnosti, Kosovo dočekuje pod sankcijama Evropske unije i pod kanonadom kritika svog najvećeg saveznika, Amerike. Za razliku od 17. februara prošle godine, sa kosovskim pasošem danas može da se putuje bez viza u zemlje EU, ali ono što nije promenjeno je da zahtev Kosova da dobije status kandidata za članstvo u EU i dalje stoji u nekoj od briselskih fioka. Pomaka napred nema ni po pitanju položaja Srba. Naprotiv. Sagovornici Kosovo onlajna upozoravaju da nikada nije bio teži.

Na međunarodnoj sceni Kosovo stagnira jer od 2020. nema novih priznanja, ekonomski, ukazuju stručnjaci, nazaduje, sindikati opominju da plate ne omogućavaju dostojan život radnicima, gotovo 30 odsto građana planira da emigrira u zemlje zapadne Evrope, samo od početka ove godine 20 lekara je rešilo da ode sa Kosova...

Novinar i književnik Živojin Rakočević iz Gračanice kaže za Kosovo onlajn da je već davno rečeno da je kosovska nezavisnost ljuštura bez sadržaja, a da je, kako vreme odmiče ta ljuštura sve tanja i tanja. Taj sistem, ističe, ruši se sam od sebe i jede svoje temelje.

"Propala je privreda, institucije, ovo je jedno izolovano ostrvo koje neprestano zahvaljujući infuzijama sa strane ima iluziju o sopstvenoj veličini i nezavisnosti. U suštini, sa svakim odlaskom Albanca na Zapad i gotovo bekstvom, jasno je da nezavisnost takva, kakvu su oni zamišljali, nije imala smisla", kaže Rakočević.

Smisla je, dodaje, imala međuzavisnost i veze.

"Kako objasniti pojedincima da Indija može imati različite veze sa Londonom, a da Priština ne može da ima sa Beogradom? Kako objasniti da neke svetske super sile jesu uložile mnogo više u Kosovo od kosovskih Albanaca i da je potpuno jasno da život nije opravdao to što je opravdala ta rezolucija o nezavisnosti, ta priznanja?", kaže Rakočević.

Govoreći šta su za 16 godina dobili Srbi na Kosovu a šta Albanci, kaže da su Srbi dobili savršeni geto.

"U poslednjoj opciji dobili smo okupaciju severa. Na osnovu okupacije severa oni sada južno od Ibra pokušavaju da uđu u naše kuće i da nama tamo objasne svoju državnost. Suštinski, Albanci nisu dobili privredu, nisu dobili nezavisnost, kulturu, gradove, koje su tako savršeno etnički očistili, nisu dobili taj osećaj da mogu da podele život sa drugima. Nezavisnost je kada imate ljubavi, strpljenja i poverenja da svoj život podelite sa nekim drugim. Albanci to nisu su uspeli. Vlasti u Prštini to nisu uspele. Suštinski opet dolazimo do prazne ljušture u kojoj ima mesta samo za one koji imaju moć i silu", zaključuje Rakočević.

Pre 16 godina, kako kaže bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaljiu, ostvaren je san nekoliko generacija, ali "sivu boju" ovoj godišnjici uliva to što je Kosovo pod sankcijama Evropske unije i što dosta građana napušta Kosovo jer ne vide perspektivu. 

"Postoji više razloga da budemo opterećeni time zašto smo tu gde jesmo ako se pogleda gde je Kosovo danas ekonomski, politički, gde je integrisano, gde je socijalno i kakva je percepcija o Kosovu. Ako imidž Kosova nije na tom nivou da bude privlačan za strane investitore onda daleko više razloga ima da budemo zabrinuti nego srećni. Bez obzira na to, sloboda je ta koja se meri slobodom, ali za budućnost je potreban sasvim drugačiji pristup", kaže Grdžaljiu za Kosovo onlajn.

Odnosi sa SAD, navodi, moraju da bude svetinja, a tu "ima dosta oscilacija", a činjenicu da i dalje postoje otvorene teme između Srba i Albanaca naziva otvorenom ranom.

"To mora da motiviše političare i u Srbiji i na Kosovu i u regonu da daleko više rade na normalizaciji i rešavanju problema. Narodu je potrebna bolja perspektiva. Život nema drugo poluvreme. Vreme je kada političari moraju da rade više za narod jer su dobili vlast od naroda. Ali, priznali to ili ne, narod je postao talac politike na Zapadnom Balkanu", zaključuje Grdžaljiu.

Ono po čemu će se pamtiti februar 2024. su i nastojanja kosovskih vlasti da zabrane upotrebu dinara i pitanja Srba: "Šta će biti s nama sutra?".  

Izvršni direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice Dušan Radaković kaže da su Srbi na Kosovu danas u mnogo podređenijoj situaciji u odnosu na 17. februar 2008. kada je Kosovo proglasilo nezavisnost i navodi da se svakog dana krše ljudska prava, dok zamenik direktora organizacije Community Building Mitrovica Nemanja Nestorović ocenjuje da položaj Srba na Kosovu zapravo nikad nije bio teži u poslednjih 16 godina.

Radaković kaže za Kosovo onlajn da je pre 16 godina postojala veća mogućnost podrške srpskoj zajednici kroz međunarodnu zajednicu oko bilo kog problema, dok je danas situacija takva da pomaka nema i kada cela međunarodna zajednica vrši pritisak po određenom pitanju.

"Plašim se da će ako nema konkretnog i svrsishodnog dijaloga u Briselu Srba biti sve manje a to odgovara premijeru, toj politici, Samoopredeljanju. Što manje Srba na Kosovu to je manji problem. Plašim se da ne dočekamo 17. i 18. godinu u još lošijoj situaciji po pitanju ljudskih prava i međuetničkih odnosa", kaže Radaković.

On upozorava da međunarodna zajednica gleda svoje interese, da je sve više žarišta u svetu i da sve manje ima želje da se izvrši pritisak prema vladi i u Srbiji i na Kosovu.

"Srbi i Albanci moraju sami da rešavaju probleme kroz dijalog. Važno je da se na svakom koraku ukazuje na kršenje prava svih zajednica", kaže Radaković.

Nestorović ukazuje na statističke podatke po kojima se u poslednje vreme više od 10 odsto Srba iselilo sa Kosova i dodaje da se taj broj povećava iz dana u dan.

"Bojim se da će se usled nedavnih događaja i ishitrenih odluka Prištine povećavati i u daljem periodu. I veliki broj Albanaca odlazi sa Kosova. Samo od januara, posle odobravanja vizne liberalizacije, otišlo je više od 140.000 ljudi. Tako da se ovaj problem ne odnosi samo na Srbe, na koje odluke Prištine najviše negativno utiču, već su i druge zajednice na Kosovu pogođene mnogobrojnim problemima sa kojima se Kosovo suočava", navodi Nestorović za naš portal. 

Prema oceni političkog analitičara Visara Imerija Kosovo 16 godina od proglašenja nezavisnosti najviše poteškoća ima u ekonomskom, socijalnom i društvenom razvoju, dok je dijalog sa Srbijom najveća prepreka u odnosu koji Kosovo ima sa svetom. Mišljenja je da integracija srpske zajednice u periodu od 16 godina nije bila zadovoljavajuća.

"Mislim da srpska zajednica treba više da bude integrisana u društvenom, ekonomskom i političkom životu Kosova. Imamo formalnu integraciju kada je reč o institucijama, opštinama, ali nemamo zadovoljavajući suživot sa našim sugrađanima iz srpske zajednice. Poslednjih godina smo u goroj situaciji nego što smo bili", kaže Imeri za Kosovo onlajn.

Kako ocenjuje, nezavršen dijalog sa Srbijom je prepreka u međuetničkim odnosima između većinskog albanskog i manjinski srpskog stanovništva. Ti problemi su, kaže, davno trebalo da budu rešeni.

"Građani su zadovoljni što je Kosovo postalo država, što može da se putuje bez viza sa kosovskim pasošem, a ekonomskim razvojem mislim da trenutno nisu jer smo imali veliku inflaciju. Građani su najviše nezadovoljni što dijalog sa Srbijom traje ovoliko dugo, niko nije mislio da će trajati toliko i niko ne vidi da li će da se završi ove godine. Takođe, ljudi strahuju i oko bezbednosne situacije pošto se vidi veliki uticaj Rusije u regionu, posebno na Srbiju. To je problem i za Srbiju, i za Kosovo, Bosnu i Crnu Goru...", navodi Imeri.

Što se tiče položaja Kosova na međunarodnoj sceni, on kaže da kada se primeni briselski sporazum da se očekuje da Kosovo postane deo Saveta Evrope, Uneska, Interpola i Ujedinjenih nacija.

"Očekuje se da se tada poveća broj priznanja Kosova a posebno je važno da dobije priznanje pet čanica EU koje ga nisu priznale. Vlada će pokušati ponovo da Kosovo postane član Uneska i Interpola. Savet Evrope je prvi korak i najvažniji jer će svi građani Kosova dobiti još jednu mogućnost za njihova ljudska prava u sudu u Strazburu. To je važno za sve nas a posebno za srpsku zajednicu na Kosovu", kaže Imeri.

Inače, Kosovo je član Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske carinske organizacije, Cefte, Olimpijskog komiteta, ali nije član Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, Oebsa, Interpola... Priznanje Kosova povuklo je 27 država, tako da ga danas priznaje manje od 90 zemalja. 

Sa tačke gledišta međunarodnog javnog prava, kako za naš portal kaže Vladan Petrov, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Kosovo nije država.

"Nije ovde u pitanju samo naš unilateralni stav ili stav država koje ga podržavaju, bilo zato što smatraju da je Srbija ozbiljna slobodarska država ili iz sopstvenih interesa jer sami na svojim teritorijama imaju potencijalna 'Kosova'. Reč je o tome da principi međunarodnog javnog prava i konkretni pravni dokumenti, a upravo takav je Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 govore o suverenitetu tada SRJ, sada Srbije, na teritoriji Kosova i Metohije i govore o suštinskoj autonomiji KiM, što stoji i u našem Ustavu iz 2006. godine", kaže profesor Petrov.

Kako ocenjuje, apsolutno je isključena bilo koja mogućnost da Kosovo u dogledno vreme, ili čak uopšte, uđe u Ujedinjene nacije. 

"Postoje pokušaji da uđu u neke druge organizacije kao što je Savet Evrope. Mi smo se do sada diplomatskim sredstvima dosta dobro borili i tako treba da nastavimo, a jedan od načina da tako nastavimo je i da kada je reč o unutrašnjoj politici pokažemo, ako je ikako moguće, malo viši stepen jedinstva. Sve političke snage bi trebalo da pokažu viši stepen jedinstva, da makar u tom delu ne dolazi do nepotrebnih raskola između političkih subjekata samo zbog borbe za vlast", kaže Petrov. 

Ukazuje da od diplomatskih predstavnika Sjedinjenih Američkih Država stižu "ohrabrujuće izjave".

"Od ambasadora Kristofera Hila i pomoćnika državnog sekretara Džejmsa O'Brajena, koji je bio i u Rambujeu,  možemo videti određene ohrabrujuće izjave i ne bih rekao da su to samo blage opomene upućene aktuelnom režimu na Kosovu, mislim da je to nešto više od toga. Postoje očigledno najave da sa takvom stranom ne mogu da se grade partnerski odnosi, a to je nešto što mi od samog početka govorimo. Pre desetak godina je ukazivano da je tzv. država Kosovo nastala ni iz čega i da nikako ne uspeva da profunkcioniše kao jedna ozbiljna demokratija. Da biste bili ozbiljan partner relevantnim faktorima u međunarodnim odnosima, mora postojati svest da se ti odnosi bolje razvijaju ako ste iznutra dovoljno snažan i pouzdan partner. Sve više se pokazuje da tzv. Kosovo to nije. I to će sve više dolaziti na videlo", navodi Petrov. 

Rajko Petrović, sa Instituta za evropske studije u Beogradu kaže da uz sve pokušaje albanske strane da dešavanja u proteklih 16 godina prikaže kao svoju pobedu, danas vidimo jedan ako ne još uvek propali projekat, onda bar nedovršeni projekat koji nema nikakve izglede da bude dovršen u skorijoj budućnosti. 

Prema njegovoj oceni, teško je očekivati da će bilo ko nov od država koje su punopravne članice Ujedinjenih nacija priznati Kosovo.

"Spekulisalo se od strane pre svega albanskih političara i medija da bi to mogla biti jedna od pet zemalja EU, često se pominjalo da bi to mogla da bude Grčka, međutim videli smo i nakon nedavne posle posete grčkog premijera Micotakisa Beogradu da se to sigurno neće desiti. To se neće desiti ni u slučaju Španije, Slovačke, Rumunije i Kipra. Kada je reč o članstvu u međunarodnim organizacijama, pre svega u UN, jasno je da od toga nema ništa", kaže Petrović za Kosovo onlajn. 

Put do stolice Kosova u UN, ističe, vodio bi samo preko Srbije, ali zvanični Beograd to, smatra Petrović, nikada neće dozvoliti.