Solidarnost regiona na ispitu - da li je Zapadni Balkan spreman za sve razornije požare?

Sve duže požarne sezone, nedostatak opreme i ljudstva, kao i ograničeni kapaciteti, ove godine stavili su na iskušenje spremnost Zapadnog Balkana za sve češće i intenzivnije požare. Dok Srbija beleži rekordne intervencije, Albanija i Severna Makedonija se, prema ocenama stručnjaka, i dalje suočavaju sa ozbiljnim nedostacima u sistemu zaštite, u Crnoj Gori naglašavaju važnost pomoći EU i suseda. Analitičari za Kosovo onlajn ukazuju da solidarnost postoji, ali upozoravaju da je regionu potrebna trajnija i sistematičnija saradnja kako bi se efikasnije odgovaralo na ovu zajedničku pretnju.

Piše: Petar Rosić

Ove godine zemlje Zapadnog Balkana su se suočile sa izuzetno teškom sezonom požara, izazvanom kombinacijom rekordnih temperatura, suše, ali i ljudske nebrige.

Srbija beleži više od 9.000 intervencija od juna, Severna Makedonija je imala desetine aktivnih požara, dok je na Kosovu registrovano više od 600 požara samo tokom jedne nedelje.

U južnim oblastima Albanije požari su harali sa stotinama požarnih frontova, uništavajući domove i površine šuma i poljoprivrednog zemljišta, a zbog vatrene stihije kod Delvine evakuisano je oko 2.000 stanovnika iz šest sela. Prema pisanju medija, policija je dosad identifikovala 137 potencijalnih izazivača požara, a neki su i uhapšeni.

Kroz jedan od najtežih talasa u poslednjoj deceniji prošla je i Crna Gora. Obeležio ga je i Dan žalosti jer je jedan vojnik tragično poginuo kada se cisterna prevrnula tokom gašenja požara.

I upravo u Crnoj Gori ove sezone dogodio se jedan od najupečatljivijih primera regionalne solidarnosti, kada su u julu i avgustu izbili veliki požari na više lokacija, uključujući primorje i planinske oblasti.

Iako lokalne vatrogasne jedinice raspolažu obučenim kadrom i određenim kapacitetima, intenzitet i brzina širenja požara prevazišli su njihove mogućnosti.

„Crna Gora sama na ovo nije mogla da odgovori. Srbija je možda najbolji primer kako treba reagovati - već prvog dana stigao je Kamov helikopter koji je danima gasio požare,“ izjavio je za Kosovo onlajn Marko Stojanović, dopisnik Juronjuza Montenegro iz Podgorice.

Stojanović objašnjava da vatrogasne jedinice svake godine pojačavaju svoje redove dobrovoljcima, ali da izostaje reakcija države.

„Kad je reč o opremljenosti vatrogasaca, tu već dolazimo do problema. Nemamo kanadere, imamo samo dva aviona i dva vojna helikoptera koji učestvuju u gašenju. Da nije bilo pomoći iz Srbije, zemalja regiona, ali i država poput Mađarske, Slovačke, Češke, Austrije i Švajcarske - mislim da bi posledice bile znatno razornije“, navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, situacija na terenu pokazuje ozbiljan nedostatak opreme i kapaciteta.

„Ne znam koliko ste ispratili, ali sela koja su bila zahvaćena ovim požarima su poprilično stradala. Gorele su kuće, imanja, vinogradi... Naša vlast je najavila da će se potruditi da obezbede vatrogascima što bolju opremu jer, ako ste primetili, naši vatrogasci su u požare uletali u kratkim rukavima. To dovoljno govori da nismo bili spremni na ovo“, navodi on.

Govoreći o regionalnoj saradnji, Stojanović ističe da su zemlje Zapadnog Balkana pokazale solidarnost i spremnost za zajedničku reakciju.

„Ova vatrena stihija koja je protekle sedmice buktala kroz Crnu Goru pokazala je da su države regiona solidarne, da su spremne da pomognu bratu, prijatelju u velikoj muci. Velika zahvalnost svim zemljama regiona koje su učestovale u svemu tome, jer upravo te države su imale način da nam pomognu. Srbija je, kažem, poslala helikopter, Hrvatska je odgovorila sa Kanaderom, došli su Austrijanci, Švajcarci koji su prilično opremljeni, mnogo opremljeniji nego crnogorski vatrogasci“, kaže ovaj Podgoričanin.

Na domaćem terenu, Srbija se suočila sa sopstvenim izazovima. Prema rečima Milana Kocića, načelnika Operativnog centra Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, broj požara na otvorenom prostoru ove godine je dupliran u odnosu na isti period prošle godine, sa više od 9.000 intervencija od juna do avgusta.

U razgovoru sa Kosovo onlajn Kocić je upozorio i na promenu u trajanju požarnih sezona.

„Ranije smo požarnu sezonu razmatrali od polovine jula do polovine septembra. Sada počinje mnogo ranije, zato što su klimatske promene evidentne, i traje dosta duže. Dešavalo nam se u proteklih nekoliko godina da imamo ozbiljne požare i u oktobru“, navodi naš sagovornik.

Na pitanje o tehničkoj opremljenosti Sektora za vanredne situacije navodi da se Srbija može upoređivati ne samo sa zemljama regiona, već i sa članicama EU.

„Srbija je opremljena savremenom opremom koja se koristi širom sveta. Koristimo vozila sa, da kažemo, terenskim mogućnostima, koristimo vatrogasna vozila, ali ljudi su jedan od značajnih kapaciteta u tom segmentu, zato što sama priroda ovih intervencija je takva da zahteva dodatno angažovanje pešadije, kako mi žargonski volimo to da kažemo“, naveo je on.

Posebno je istakao značaj vazduhoplovne komponente.

„U poslednjih nekoliko godina bilo je dosta ulaganja u vazduhoplovnu komponentu. Helikopterska jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova je od ogromne pomoći. Oni su u poslednjih nekoliko godina opremljeni helikopterima za gašenje požara sa većim kapacitetom, što nama u praksi mnogo znači i mnogo nam pomaže“, rekao je Kocić.

Podseća da je pored svega Sektor za vanredne situacije ove godine pružio pomoć i Crnoj Gori u borbi protiv vatrene stihije.

„Ova sezona je za nas bila po mnogo čemu specifična. Imali smo jako mnogo intervencija, naši kapaciteti su bili maksimalno angažovani i nismo bili u mogućnosti da pružamo pomoć drugima u obimu kao ranijih godina“, objasnio je.

Naglašava da Srbija ostaje deo međunarodnih mehanizama pomoći.

„Imamo bilateralne sporazume sa velikim brojem zemalja i u okruženju i van samog okruženja. Članica smo Mehanizma civilne zaštite Evropske unije tako da se po ta dva osnova često dešava da naši timovi i naši ljudi pružaju pomoć u inostranstvu. Reagovali smo, kao što znate, proteklih godina i u Grčkoj i u Severnoj Makedoniji, reagovali smo i u Albaniji po pitanju zemljotresa i po pitanju požara na otvorenom prostoru, zatim u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, a imali ste prilike da vidite i naše angažovanje u Turskoj povodom zemljotresa“, podsetio je Kocić.

Još jedan dobar primer solidarnosti srpskih vatrogasaca stigao je neočekivano iz Kuršumlije.

Naime, šef vatrogasne službe iz Podujeva kontaktirao je kolegu iz Kuršumlije kako bi se uspostavila saradnja u borbi protiv požara koji su tih dana, između ostalog, besneli i na Kosovu.

Vatrogasci iz Srbije su potvrdno odgovorili na poziv i zajedno sa kolegama iz Podujeva u periodu od 11. do 15. avgusta borili se se zajedno protiv vatrene stihije u tom regionu.

Kosovu je u pomoć pritekao i Kfor. Kako je iz misije Natoa saopšteno za Kosovo onlajn, pomoć Kfora obuhvatila je izviđačke aktivnosti i direktne intervencije na terenu.

U gašenju požara posebno se istakla američka jedinica Task fors aviejšn, koja je izvela više operacija iz vazduha.

U opštini Đakovica, 18. avgusta, posada je obavila 12 izbacivanja vode u periodu od pet sati. U opštini Kamenica, 11. avgusta, reagovala je 11 puta tokom šest sati leta. U Mitrovici je 26. jula odrađeno 18 gašenja iz vazduha tokom četiri sata, a u Glogovcu je 25. jula imala čak 39 intervencija u toku 20 sati.

Jedna od zemalja iz regiona koja je najviše bila pogođena požarima ove sezone je Albanija.

„Požar kao prirodni problem jedna je od prirodnih katastrofa koja poprima sve veće razmere zbog globalnog zagrevanja. Albanija, zbog svog geografskog položaja, ima požare kao jednu od najzabrinjavajućih prirodnih pojava, jer je njena površina brdovita i planinska, a veliki deo je nenaseljen“, kaže za Kosovo onlajn bivši direktor Nacionalne Agencije za civilne vanredne situacije iz Tirane Šemsi Prenči.

On dodaje da dodatni rizik stvaraju suša i ljudska nepažnja.

„Dovoljno je upaliti šibicu, baciti upaljenu cigaretu ili čak određeno zračenje sunčeve svetlosti od razbijenog stakla ili flaša piva da izazove mali požar, koji se zatim širi. Globalno zagrevanje je alarm za ceo svet“, upozorava on.

Osvrće i na stanje opreme i ljudskih resursa navodeći da Vlada Albanije nije pomagala dok je 2017. godine bio na čelu Nacionalne Agencije za civilne vanredne situacije.

„Naša vozila su se amortizovala, a vlada nam nije pomagala. Uz pomoć Svetske banke i TAP projekta obezbedili smo značajnu količinu vozila. Obezbeđeno je 17 novih vatrogasnih vozila od Svetske banke, kamion sa merdevinama visokim 54 metra instalirali smo u Tirani, a sedam vatrogasnih vozila nam je donirao TAP projekat, koja su uglavnom raspoređena u opštinama u blizini gasovoda. Ovaj projekat je donirao 250 leđnih pumpi za svakog vatrogasca. Albanija je tada imala 800 vatrogasaca, dok ih je danas 1.300. Iznenađujuće, snage su se povećale, dok je uspeh gašenja požara smanjen“, navodi ovaj stručnjak.

Ističe da najveći problem ostaje ljudski faktor.

„Zašto nismo uspešni u gašenju požara? Prvo, ljudski kapaciteti su nedovoljni, jer bi zbog nivoa opasnosti Albanija trebalo da ima najmanje oko 2.000 vatrogasaca. To je moja procena, jer se globalno zagrevanje povećava. Naši vatrogasci su heroji jer se bore amortizovanim sredstvima i iznad svojih kapaciteta. Ne razumem zašto albanska vlada i vlasti odlučuju da ne popune ove kapacitete“, pita se on.

Ukazuje da Albanija mora unaprediti kapacitete za gašenje požara iz vazduha.

„Evropski mehanizam civilne zaštite je pomogao Albaniji, ali ako ste deo njega, morate i da pružite pomoć. Ne morate uvek da tražite pomoć, kao što mi uvek radimo. Iznenadila me je izjava premijera Albanije koji je rekao da čak ni zemlje koje imaju helikoptere i avione nisu imale mnogo uspeha. To nije istina”, kaže Prenči.

Objašnjava da je u požarima ove godine izgorelo oko 500.000 hektara zemlje u Evropi, a da je samo u Albaniji izgorelo 56.000 hektara.

„Dakle, više od 10 procenata, iako teritorija Albanije ne čini 10 procenata Evrope, čini mnogo manje od 10 procenata. Premijer greši kada pravi takva poređenja, jer nije u stanju da obezbedi potrebne kapacitete za gašenje požara iz vazduha. Albaniji je hitno potrebno da uspostavi flotu za gašenje požara sa najmanje tri helikoptera i tri aviona. Avioni su pogodni za gašenje požara u zapadnom ravničarskom području, jer imamo mnogo vodozahvata izgrađenih tokom godina diktature“, zaključuje on.

Sa sličnim problemima suočava se i Severna Makedonija.

Stručnjak za bezbednost iz Skoplja Ljubomir Gjurceski kaže da rešenje nije samo u nabavci opreme, već i u zakonodavnom okviru i jasno definisanim nadležnostima.

„Zaostajemo po pitanju opšte i vatrogasne opreme, ali i ceo region zaostaje po pitanju odgovarajućeg zakonodavstva i jasno definisanih odgovornosti. Zato lutamo po institucijama, ne znamo ko je za šta odgovoran“, kaže Gjurceski za Kosovo onlajn.

Kao primer navodi javno preduzeće „Makedonske šume“ koje upravlja šumama ali, prema njegovim rečima, nema dovoljno ljudi na terenu za održavanje i prevenciju.

„Imamo četiri hiljade zaposlenih u ‘Makedonskim šumama’, a nemamo ni deset ljudi na terenu da gase požare. U Direkciji za zaštitu i spasavanje svih deset zaposlenih je trenutno na terenu. To je apsurdno“, naglašava on.

Prema njegovim rečima, problem je i u slaboj regionalnoj saradnji, jer su ove godine sve zemlje bile ugrožene požarima.

„Vrlo malo solidarnosti smo pokazali u regionu, osim onoga što su Hrvatska i Srbija učinile pomažući Crnoj Gori, ili dolaska slovenačke jedinice tokom požara u Berovu. Došao je i helikopter iz Češke, ali sve zemlje regiona bile su ugrožene, nije bilo zemlje koja nije bila ugrožena požarima - Albanija, Kosovo, Srbija, Makedonija, Hrvatska, Crna Gora, pa i Grčka. Koliko god su želeli da pruže pomoć jedni drugima i sarađuju, ta stalna saradnja nije bila dovoljna da spreči širenje požara sa jedne na druge teritorije, uzimajući u obzir sve ove probleme koji su pogodili ceo region“, navodi Gjurceski.

Na kraju zaključuje da se regionalna saradnja mora podići na mnogo višem nivou, ali i da su potrebna konkretna ulaganja u opremu.

„Vlade u ovom regionu moraju da stave stvari na papir, da deluju i počnu da kupuju opremu. Dobro opremljeno vatrogasno vozilo košta od 50 do 100 hiljada evra. Ne mislim da je to prepreka da se nabavi dovoljan broj vozila kako bi se posao mogao raditi“, poručuje Gjurceski.