Sporazumi o prihvatanju migranata: Da li je Zapadni Balkan samo usputna stanica?

Kosovo je ove godine počelo da prihvata migrante koje deportuje Amerika, u Albaniji postoje migrantski kampovi kojima upravlja Italija, a političku scenu Severne Makedonije proteklih dana uzdrmale su neformalne informacije po kojima je ova zemlja započela pregovore sa Velikom Britanijom o otvaranju centara za migrante koje će deportovati London. Ako će neko društvo prihvatati migrante koje drugi ne žele, prema oceni sagovornika Kosovo onlajna, njegova javnost trebalo bi da bude dobro pripremljena i obaveštena koji nacionalni interes stoji iza takvih sporazuma, a ukazuju i da je od ključnog značaja da li su zemlje Zapadnog Balkana usputna stanica ili vid trajnijeg rešenja.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Više od 41.000 ljudi prešlo je Lamanš u malim čamcima tokom ove godine, ilegalno prelazeći granicu Velike Britanije, najnoviji su podaci koje prenose britanski mediji.

Građani Velike Britanije problem nekontrolisanih migracija smatraju čak važnijim od pitanja ekonomskog rasta, a ta tema uzburkala je političke strasti i u 2.500 kilometara udaljenom Skoplju nakon pisanja Tajmsa da bi ilegalni migranti iz Velike Britanije mogli da budu deportovani u Severnu Makedoniju.

Prema navodima tog lista, Severna Makedonija je formalno započela pregovore sa Britanijom ranije ove jeseni o otvaranju centara za migrante. Prema dogovoru, navodno, Velika Britanija bi plaćala Severnoj Makedoniji za svakog migranta kojeg prihvati, a deportovanima bi bila ponuđena mogućnost da zatraže azil u Severnoj Makedoniji, ne bi bili pritvoreni niti bi se suočavali s ograničenjima kretanja, što bi im omogućilo da slobodno napuste zemlju ako to žele.

Upravo ovaj deo eventualnog sporazuma - mogućnost slobodnog napuštanja Severne Makedonije, čitavu priču dodatno usložnjava, jer se postavlja pitanje: čemu prebacivanje migranata u neku zemlju iz koje bi mogli i da se vrate na početnu tačku? 

Zvaničnici iz Skoplja, međutim, svakako demantuju da postoje bilo kakvi dogovori o planovima izgradnje kampova za ilegalne migrante.

Tako je predsednik Vlade Severne Makedonije Hristijan Mickoski izjavio da dok je premijer „neće nići nijedan šator sa ilegalnim migrantima“, ali opozicioni SDSM govori o „izdaji Makedonije i novcu za migrante“.

Pošto se suočila sa ozbiljnim optužbama, vlast je prošle srede pribegla i usvajanju rezolucije u parlamentu kojom se osuđuju manipulacije opozicije i potvrđuju politike protiv ilegalnih migracija.

Komentarišući informacije da bi Severna Makedonija, na osnovu sporazuma sa Velikom Britanijom, mogla da primi migrante iz te zemlje, predsednik Asocijacije za korporativnu i digitalnu bezbednost iz Skoplja profesor Atanas Kozarev kaže za Kosovo onlajn da po tom pitanju praktično postoji sukob dve teorije. Jedne koja ide u prilog tome da migranti samo što nisu stigli u tu državu, što je ističe, teza opozicije, dok je druga teza vlasti koja pokušava preko konkretnih dejstava da pokaže da je ovo pitanje daleko od Severne Makedonije. 

Prema njegovoj oceni, Severna Makedonija ima ozbiljnu politiku po pitanju migranata i kako ističe usvojena rezolucija o državnim politikama u oblasti migrantske politike za njega je dovoljna garancija da se procesi u vezi sa migrantima kontrolišu.

U ovom momentu, prema njegovom mišljenju, potrebni su smirujući tonovi jer pitanje bezbednosti ima dodirne tačke sa migrantskom politikom i migrantskim problemima.

„Određeni glasovi putem medija, pre svega iz Velike Britanije, stigli su čak i do ovih prostora, u delu da postoji neki plan za stvaranje migrantskih centara van teritorije Velike Britanije. Makedonija nije imuna na ove procese, ali Makedonija je respektabilna država i mi imamo vladu koja ozbiljno vodi računa o svim ovim pitanjima. Naš premijer je uputio poziv svim gradonačelnicima da donesu akt kojim će jasno staviti do znanja lokalnoj zajednici da nema opasnosti od migranata“, naodi Kozarev.

Tranzitna ruta?

Prema informacijama koje cure putem medija, kako dodaje, govori se da bi migranti, kada bi došli, dobili status azila, što bi značilo da bi mogli slobodno da se kreću, da budu radno angažovani, ali i da bi imali mogućnost da napuste Severnu Makedoniju. 

„U tom kontekstu, ova informacija je za mene dosta značajna zato što je naša država pre svega tranzitna ruta. Migranti ne žele da ostanu u našoj državi i zaista cenim da, ukoliko bi i došli, da bi gledali da odu u evropske države gde imaju veću budućnost“, kaže naš sagovornik. 

Svi procesi u vezi sa migrantima, ipak, napominje Kozarev, imaju bezbednosne i finansijske implikacije. 

„Na Kosovu se čak spominje da bi, ukoliko bi došli migranti iz Sjedinjenih Američkih Država, to bilo povezano sa određenim finansijskim satisfakcijama. Za sada imamo informaciju da su tamo došla samo dvojica migranata. Na drugoj strani, postoji dogovor između Kosova i Danske za prijem zatvorenika iz njihovih zatvora, i na primer, Kosovo će, kao što je navedeno, u narednih pet godina dobiti milione evra kao nadoknadu za ovu uslugu koju će pružati“, navodi Kozarev. 

Svi migranti, kako naglašava, koji nekontrolisano, preko krijumčarskih puteva, ulaze u jednu državu su bezbednosna pretnja. 

„I ta bezbednosna pretnja je uključena u naše nacionalne strategije, u zakone kojima se reguliše delatnost Agencije za obaveštavanje i Agencije za nacionalnu bezbednost. Verujem da su kadrovi u ovim bezbednosnim agencijama dobro pripremljeni, kao i dosad, da odgovore na svaki izazov, s ciljem da se ne naruši bezbednosna situacija“, zaključuje predsednik Asocijacije za korporativnu i digitalnu bezbednost.

Priprema javnosti

Marko Savković iz ISAK fonda iz Beograda ocenjuje da će različiti aranžmani na osnovu kojih zemlje Zapadnog Balkana pristaju da primaju migrante iz drugih država imati bezbednosni i društveni uticaj na ovaj region u onoj meri u kojoj ti ljudi ostaju u zemljama u koje se prebacuju i u meri u kojoj se eventualno pokuša njihova integracija, a koja može i da ne uspe.

„Sve zavisi i od brojki, da li su one velike ili ostaju ograničene. U ovom trenutku one nisu tako velike, a videćemo kako će se razvijati dalje“, naveo je Savković za Kosovo onlajn. 

Jedan deo problema u ovakvim situacijama, kako ukazuje, predstavlja to što izostaje priprema javnosti, što nema jake kampanje i konstantnog objašnjavanja građanima zašto se to radi, već postoji utisak da je razlog - da bi se nešto dobilo.

„Teško je objasniti tačno koji nacionalni interes možete da zadovoljite time što biste primali lica koja 'nisu prošla' na nekoj drugoj strani, koja kao migranti nisu primljena, jer se smatraju iregularnim migrantima. To je jedan puzajući problem koji će sigurno opterećivati to društvo u koje oni dolaze“, ističe Savković. 

On podseća na iskustvo koje je imalo kosovsko društvo sa prijemom ljudi koji su napustili Avganistan nakon kraja intervencije Zapada 2021. godine, koji su na Kosovu bili privremeno i uglavnom smeštani u kampovima.

„Nije se desila neka dublja integracija u kosovsko društvo i njima se potom našao neki drugi dom. Sve su to procesi gde se meni čini da Zapadni Balkan predstavlja samo usputnu stanicu, ali vreme će pokazati“, kaže naš sagovornik. 

Inače, osim što je kosovski premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti potvrdio da je Kosovo počelo da prihvata migrante određene za deportaciju iz SAD, u skladu sa sporazumom postignutim sa administracijom predsednika Donalda Trampa, i da su već stigla „jedan ili dva“ migranta, on je na samitu Berlinskog procesa u Londonu krajem oktobra poručio da je Priština spremna da pomogne i bude prihvatni centar za migrante i iz Velike Britanije. 

Kurti je naveo da Kosovo smatra da je njegova prijateljska i politička dužnost da pomogne, ali i da bi zauzvrat želelo da dobije podršku u oblasti bezbednosti - bilo kroz strateške sporazume ili kroz opremu i projekte.

Na istom samitu, albanski premijer Edi Rama bio je izričit da Albanija više neće potpisivati sporazume o prihvatu migranata poput onog što ima sa Italijom, a kao razlog za to, kako se smatra, je što se ovaj projekat, barem zasad, nije pokazao kao efikasan.