Srbi zabrinuti zbog novih zakona na Kosovu - ugroženo i pravo na zdravlje

Pravo na zdravlje je osnovno ljudsko pravo, ali za mnoge građane Kosova koji se leče u ustanovama koje rade u sistemu Srbije, ono bi moglo biti dovedeno u pitanje primenom zakona o strancima i vozilima od 15. marta. Poslednje nedelje pred stupanje zakona na snagu građani strahuju da će im to dodatno zakomplikovati svakodnevni život, pa i pristup zdravstvenim uslugama, a njihove strepnje potvrđuju i sagovornici Kosovo onlajna ukazujući da bi nova pravila mogla desetkovati kadrove u zdravstvenim ustanovama ostavljajući pacijente čak i bez saniteta.

Piše: Petar Rosić

Zakon o strancima na Kosovu usvojen je još 2013. godine, ali će njegove odredbe o boravku na Kosovu, prema najavama, početi da se primenjuju 15. marta.

Srbi koji žive na Kosovu, a nemaju kosovsko državljanstvo, i oni koji dolaze da tu rade ili da se školuju moraće da se registruju u policiji i „uđu u dalju proceduru“ kako bi dobili dozvolu za boravak duži od tri dana.

Od kada je najavljena primena zakona o strancima i vozilima, sagovornici Kosovo onlajna upozoravali su da nova pravila nemaju veze sa uspostavljanjem reda, već da predstavljaju mehanizam za vršenje pritiska nad Srbima.

Analitičari su za Kosovo onlajn isticali i da zakoni vešto zaobilaze sve obaveze iz sporazuma postignutih u dijalogu i da bi njegova primena mogla da izazove „lančanu reakciju“ i dovesti do etnički čistog Kosova.

Na to su ukazivali i politički predstavnici Srba s Kosova ocenjujući da gotovo 10.000 Srba, pre svega studenata, profesora i lekara, neće moći da boravi na Kosovu, jer ne poseduju kosovska dokumenta ili će im biti onemogućen dolazak.

Građani: Biće sve teže i teže

Veliku zabrinutost zbog najavljene primene novih zakona za Kosovo onlajn su iskazali i sami građani Severne Mitrovice.

„Oni su rešili to da urade i neće odustati od toga. Samo će život na Kosovu biti još teži, ništa drugo. Sve je teže i teže. Nema lekova, nema novina, nema ničega. Nema ni valute. Nemamo ništa“, rekao nam je Dragan Mitrović.

Milan Savić smatra da će veliki broj građana biti u problemu i da bi ljudi mogli da budu uskraćeni za osnovna ljudska prava.

„Postoji jedna besmislena situacija. Mislim da je to izuzetak u svetu - da u jednoj porodici neko može da ostvari pravo na kosovska dokumenta, a onaj ko nije uspeo u tome neće moći i biće stranac u svojoj državi, nažalost“, naveo je Savić.

Branislav Barović očekuje dodatne pritiske. Posebno ga brine pitanje obrazovanja, a strahuje i da će doktori otići.

„Sve će biti drugačije. Biće ultimatuma i ucena. Moguće je i da će naše škole biti zabranjene. To me posebno pogađa. Ćerka mi je četvrta godina srednje medicinske škole, a srpske diplome se ne priznaju. Doktori će otići i ostaćemo na marginama, nećemo moći ništa da uradimo. Moj lični stav je da, ako dođe do toga, ja sam već spreman - selim se. Nemamo pravo da uzmemo lekove, nemamo pravo da kupimo hranu, nemamo pravo da trošimo novac. Sve su nam ukinuli. A nekada smo sve imali zajedno - jeli smo, pili, lečili se, išli zajedno u školu. Sve smo delili. Ovo se sada radi planski, da bismo se iselili“, rekao je Barović.

Upitne i radne dozvole

Da njihovi strahovi nisu bezrazložni za Kosovo onlajn ukazuje politikolog Ognjen Gogić. On objašnjava da jedan broj zdravstvenih radnika koji rade u zdravstvenim ustanovama Srbije na Kosovu dolazi iz centralne Srbije i boravi na osnovu isprava koje Srbija izdaje.

„Oni u smislu ovog zakona postaju stranci i vreme koje oni mogu da provedu na Kosovu jeste ograničeno zakonom. Štaviše, oni su obavezni i da u okviru tog vremena prijave svoj boravak, tako da će oni najpre morati da ograniče vreme koje provode na Kosovu, dakle da ne prekorače taj zakonski prag koji imaju, ali isto tako biće primorani da se prijavljuju Kosovskoj policiji ukoliko duže borave i u okviru tog perioda“, naveo je Gogić.

Dodaje da se sa Zakonom o strancima paralelno može postaviti pitanje radnih dozvola, odnosno da li te osobe tokom perioda u kojem borave na Kosovu mogu i da rade u ustanovama koje nisu pravno prepoznate na Kosovu.

„Paralelno sa ograničavanjem vremena koje oni provode na Kosovu, može se ograničiti i njihovo pravo da rade, tj. pravo na aktivnosti, što onda dovodi u pitanje pružanje zdravstvenih usluga. To zapravo dovodi do potencijalnog smanjenja kadrovskih kapaciteta tih ustanova koje zavise između ostalog od radnika iz centralne Srbije“, rekao je Gogić.

Dodao je da su i vozila koja koriste zdravstvene ustanove, poput saniteta, registrovana u Srbiji i da su to vozila koja su u vlasništvu Ministarstva zdravlja Srbije.

„Tako će se zapravo zajedno sa pitanjem ovlašćenja za fizička lica otvoriti pitanje da li vozači mogu da voze ta vozila i na osnovu kojih ovlašćenja. Dakle, i sanitet može da bude doveden u pitanje“, dodao je Gogić.

Ugroženi rad, transport i dotok sanitetskog materijala

Gogićeve tvrdnje potvrđuje i specijalista ortopedije i profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Severnoj Mitrovici Aleksandar Božović. U izjavi za Kosovo onlajn on je ukazao da će novi zakoni u dva smera uticati na zaposlene i pacijente KBC-a Kosovska Mitrovica. Prvi problem je, kako kaže, dolazak na posao lekara i medicinskog osoblja koje nema kosovska dokumenta, dok je drugi problem transport pacijenata, jer svi saniteti imaju registarske oznake gradova u centralnoj Srbiji.

„Prvo, veliki broj kolega nema kosovska dokumenta i oni će od 15. biti praktično onemogućeni da izvršavaju svoje radne obaveze. Međutim, mnogo važnija stvar su eventualni transporti zbog zakona o saobraćaju, odnosno o vozilima, jer su naša sanitetska vozila registrovana na Rašku ili na Beograd, upravo zbog nemogućnosti da se adekvatno registruju u sistemu privremenih institucija Kosova. Tako da je zabrinutost ogromna. Postavlja se pitanje pravilnog i adekvatnog 24-satnog funkcionisanja zdravstvenog sistema“, kaže Božović.

Ističe i da su pacijenti veoma zabrinuti da li će lekari biti u mogućnosti da pružaju zdravstvene usluge adekvatno i kvalitetno kao što su to radili do sada.

„Vi znate da mi tercijarnu povezanost imamo sa ustanovama u Beogradu i drugim kliničkim centrima u Srbiji. Tako da funkcionisanje u smislu otežanog transporta pacijenata našim vozilima još više komplikuje situaciju pravilnog načina lečenja. Tako da su tu dva problema. Jedan je problem ličnih karata, odnosno dokumenata Republike Kosova ili privremenih institucija, a drugi je adekvatan transport. Treći aspekt je dotok sanitetskog materijala i svega onog što nam je potrebno za normalan rad. Neko moje mišljenje i mišljenje svih kolega koji su zaposleni u kliničkom centru, gde ja radim, jeste da ćemo mi svakako ostati ovde da živimo i radimo kao i do sada i sačekati neke nove momente ili neku novu odluku koja će biti povezana sa ovim zakonima o vozilima i strancima“, navodi naš sagovornik.

Božović je siguran da svako ko je do sada radio predano svoj posao, kako u KBC-u tako i na Univerzitetu, tako treba da nastavi i u narednom periodu, a sve na dobrobit pacijenata i studenata.

„Mi otprilike znamo šta treba da radimo, znači radićemo još čvršće, još jače i u radu sa pacijentima i u radu sa našim studentima, sačekaćemo političke odluke koje su vezane i za političko rukovodstvo Srba i za političko rukovodstvo naše zemlje Srbije i u skladu s tim ćemo se ponašati, živećemo i radićemo, jer to vekovima radimo na ovim prostorima“, zaključio je Božović.