Regionalni biro Interpola u Beogradu: Strateška prednost Srbije - diplomatski izazov za Kosovo?

Dok Kosovu već više od decenije izmiče članstvo u Interpolu, Srbija je najavila da će aplicirati za otvaranje regionalnog biroa. Sagovornici Kosovo onlajna saglasni su da bi taj potez Beogradu doneo jaču policijsku saradnju i međunarodni prestiž, ali im se mišljenja razilaze kada je reč o posledicama po Prištinu. Dok jedni smatraju da to neće dodatno uticati na njen položaj, odatle stižu ocene da bi Srbija povećala diplomatski i bezbednosni pritisak stavljajući Kosovo u nepovoljan položaj unutar regionalne bezbednosne mreže.

Piše: Petar Rosić

Napori Kosova da se pridruži Interpolu datiraju još iz 2010. godine. U to vreme, Izvršni komitet nije uzeo u obzir zahtev koji je podnela Priština. Kosovo je podnelo zahtev 2015. i 2016. godine, ali on nije bilo uključen u dnevni red Generalne skupštine, a 2017. godine Kosovo je povuklo svoj zahtev u odsustvu podrške koja bi osigurala njegovo članstvo.

Kosovo je poslednji put podnelo zahtev za članstvo 2018. godine, tokom Generalne skupštine u Dubaiju. Uprkos značajnoj podršci, i taj zahtev je propao nakon što nije uspeo da obezbedi dvotrećinsku većinu potrebnu za članstvo. 

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je, sumirajući učešće na 93. zasedanju Generalne skupštine Interpola u Marakešu prošle nedelje, kazao da Kosovo ni ove godine nije podnelo novi zahtev za članstvo i najavio da će MUP Srbije aplicirati za otvaranje Regionalnog biroa Interpola za jugoistočnu Evropu sa sedištem u Beogradu.

„Neko će reći da se mi možda i previše bavimo time, ali imajući u vidu da smo se već jednom opekli na tu temu, odnosno da je ‘Kosovo’ već jednom apliciralo na skupštini Interpola u Dubaiju i da smo tada morali da ulažemo veliki napor da pobedimo u tom glasanju, nije na odmet da se uvek obrati pažnja. A moram da zahvalim i najvišem rukovodstvu Interpola na razumevanju tog pitanja teritorijalnog integriteta“, naglasio je Dačić.

Prištinski mediji su nakon toga optužili Srbiju da je više puta kršila Briselski sporazum ometajući učešće Kosova u regionalnim, međunarodnim organizacijama i bezbednosnim mehanizmima. Reagovala je i EU.

„Napredak Srbije na evropskom putu zavisi od napora da se u potpunosti sprovedu obaveze iz sporazuma iz 2023. o normalizaciji. Time što se načelno protivi članstvu Kosova u Interpolu, Srbija krši obaveze iz Ohridskog sporazuma, član 4“, saopštio je portparol EU.

Dačić je na takve tvrdnje oštro reagovao i naveo da EU, kad je Srbija u pitanju, krši sve - od teritorijalnog integriteta do neformiranja Zajednice srpskih opština.

„Sve dok ne realizujete Briselski sporazum iz 2013. godine, koji ste i vi potpisali, i formirate Zajednicu srpskih opština, odakle vam ta smelost da kritikujete Srbiju što brani svoj terirorijalni integritet?! Uostalom, tzv. Kosovo se nije ni prijavilo za članstvo u Interpolu, jer zna da neće proći, čak ni uz vaše navijanje i pritiskanje ostalih zemalja da glasaju, kao što je to bilo pre nekoliko godina“, rekao je Dačić za Kosovo onlajn.

Govoreći o tome zašto Kosovo već godinama ne podnosi nove aplikacije, dekan Fakulteta za diplomatiju i bezbednost u Beogradu, prof. dr Radojica Lazić podseća da je poslednja aplikacija bila na Generalnoj skupštini u Dubaiju 20. novembra 2018. godine, kada Kosovo nije uspelo da obezbedi potrebnu dvotrećinsku većinu.

„Za sve ovo vreme nisu ni pokušali iz jednog prostog razloga - znajući da za tako nešto nemaju podršku, i ta podrška je, koliko imam podatke, sve manja“, kaže Lazić za Kosovo onlajn.

Za Srbiju je, ističe, jasno zbog čega je važno da Kosovo ne postane deo Interpola.

„Srbiji je i te kako važno da Kosovo ne uđe u Interpol iz jednog prostog razloga - zato što Srbija ne priznaje nezavisnost svoje južne srpske pokrajine Kosovo i Metohije. Iz tog razloga Beograd sasvim razložno čini sve da ne dozvoli ulazak Kosova u tu međunarodnu policijsku organizaciju, zato što je to politika nacionalne bezbednosti Republike Srbije, gde je pokrajina Kosovo deo teritorije Republike Srbije“, navodi on.

Kada je reč o inicijativi za otvaranje regionalne kancelarije Interpola u Beogradu, ocenjuje da Srbija za to ima snažne argumente.

„Polazeći od samog geopolitičkog i geostrateškog položaja Republike Srbije, moramo imati u vidu da se na ovom prostoru ukrštaju svi važniji međunarodni putevi. Iz tih razloga sasvim je opravdan zahtev da jedan regionalni centar, ove i te kako važne policijske međunarodne saradnje, bude stacioniran u našem glavnom gradu“, kaže on.

Što se tiče praktičnih posledica za Kosovo, ukoliko bi se u Beogradi otvorila regionalna kancelarija, objašnjava da bi se komunikacija i dalje odvijala preko međunarodnih misija.

„Tamo postoje takozvane policijske institucije preko Unmika i Euleksa, koje na neki način posredno ostvaruju saradnju sa ovom međunarodnom policijskom organizacijom kao što je to Interpol. Jedini način na koji bi posredno mogle privremene institucije u Prištini da ostvaruju saradnju sa tom organizacijom je preko Unmika i Euleksa“, zaključuje Lazić.

S druge strane, Univerzitetski profesor i stručnjak za bezbednosna pitanja Kolje Krasnići ocenjuje da bi proširena uloga Srbije u Interpolu imala duboke posledice po Kosovo, stavljajući ga u nepovoljan položaj u regionalnoj bezbednosnoj arhitekturi.

„Nedostatak direktnog pristupa Interpolu značajno bi usporio operativne procese kosovske policije i stvorio kašnjenja u koordinaciji aktivnosti protiv transnacionalnog kriminala. Drugo, povećao bi se rizik od zloupotrebe političkih naloga za hapšenje od strane Srbije. Takva situacija bi direktno uticala na slobodu kretanja kosovskih građana, posebno bivših pripadnika OVK i državnih zvaničnika, izlažući ih mogućim hapšenjima u državama koje primenjuju mehanizme Interpola. Treće, Srbija bi stekla povećanu diplomatsku prednost, što bi dodatno smanjilo prostor Kosova za integraciju u međunarodne bezbednosne strukture“, navodi on za Kosovo onlajn.

Dodaje da bi Srbija kroz kontrolu regionalne kancelarije Interpola mogla dodatno povećati diplomatski i bezbednosni pritisak na Kosovo. 

„Srbija bi najverovatnije nastavila svoju politiku ‚funkcionalnog nepriznavanja‘, tretirajući kosovske institucije kao nedržavne strukture i izbegavajući svaki oblik direktne institucionalne saradnje. Kroz ovaj mehanizam, Srbija bi mogla da ometa integraciju Kosova u regionalne bezbednosne mreže i da konsoliduje međunarodnu percepciju Kosova kao ‚sporne teritorije‘ umesto suverene i funkcionalne države. Ovo bi bio važan strateški instrument u rukama Beograda za ograničavanje diplomatskog prostora i međunarodnog kretanja Kosova“, naveo je on.

Međutim, Marko Savković iz ISAK fonda ocenjuje za Kosovo onlajn da bi otvaranje regionalnog biroa Interpola Srbiji donelo profesionalne i prestižne benefite, ali da ne bi dalo Beogradu dodatne mehanizme da utiče na članstvo Kosova.

„Ako posmatramo iz ugla dijaloga, glasovi sa Kosova govore o takozvanoj strateškoj asimetriji, dakle, da se time Srbija stavlja u jedan bolji položaj u odnosu na Kosovo“, kaže on.

Ipak, podvlači da su benefiti za Srbiju pre svega profesionalni i da je to važno u kontekstu policijske saradnje, priznanja određene stručnosti i prestiža među drugim zemljama.

„To je svakako jedna pozitivna stvar. Generalno, treba težiti tome da što je moguće veći broj relevantnih međunarodnih organizacija i njihovih regionalnih tela bude prisutan, odnosno predstavljen, pa čak i lociran u Republici Srbiji. Možemo uzeti kao primer kontekst Berlinskog procesa, gde je od nekoliko regionalnih tela na kraju samo Transportna zajednica smeštena u Beogradu“, objašnjava on.

Napominje da u slučaju otvaranja regionalnog biroa Srbija ne bi imala neka posebna prava koja bi joj omogućila da dodatno zakomplikuje put Kosova u Interpol.

„O tome se odlučuje na generalnoj skupštini, tako da ništa se tu bitnije ne bi promenilo. Ovo je više važno za Srbiju uopšte gledano, nevezano od Kosova, i važno je za opet taj kontekst političke saradnje i borbe protiv prekograničnog kriminala koja je na Balkanu veoma, veoma važna“, zaključuje on.

Govoreći o članstvu u Interpolu napominje da se radi o policijskoj saradnji kako bi se sprečila situacija da osumnjičeni za krivična dela beže od pravde, ali i potvrdi državnosti jednog entiteta.

„Kada je reč o Kosovu, potpuno je jasno jer je Interpol jedna od najvažnijih međunarodnih organizacija. Članstvo u Interpolu Kosovu godinama izmiče. Više od deset godina ima od prvog pokušaja. Zapravo, ima i 15 godina, ali pre deset godina je to prvi put stavljeno na dnevni red“, navodi on.

Navodi da je procedura zahtevna jer je za prijem potrebna dvotrećinska većina, a da je Srbija u presudnom trenutku, kada je Kosovo bilo blizu članstva, uspela da spreči njen ulazak u Interpol.

„Tada je u jednom danu lobiranjem Srbije zapravo desetak zemalja uskratilo svoju podršku. Mali deo i dalje bi želeo da vidi Kosovo u članstvu, ali zasad deluje da to nije realno. Pozicije zemalja koje su protiv nisu se promenile za ovih nekoliko godina. Lobiranje Srbije u tom delu je još uvek uspešno i tako nešto se u ovom trenutku čini neprihvatljivim“, navodi Savković.