Srbija preuzima predsedavanje Ceftom, može li ova inicijativa da se oživi?

Iako zamišljen da obezbedi nesmetanu trgovinu i ekonomsku saradnju u regionu, Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (Cefta) praktično je godinama blokiran zbog političkih nesuglasica, pre svega na relaciji Beograd-Priština, i jednostranih odluka kosovske vlade koje su kulminirale u junu zabranom ulaska robe iz Srbije na Kosovo. Od 1. januara Srbija preuzima predsedavanje Sekretarijatom Cefta, zaduženim za koordiniranje ekonomske saradnje među potpisnicima sporazuma, a sagovorici Kosovo onlajn, ekonomski stručnjaci iz Beograda i Prištine, smatraju da ova inicijativa koja je zapala u ćorsokak može da se "oživi", ali i poručuju da su za to potrebne - političke odluke.

Oni ukazuju da je inicijativa Cefta, čije su članice Srbija, Albanija, BiH, Crna Gora, Severna Makedonija i Kosovo, značajna za ceo region i da je njen cilj da ukloni barijere i olakša trgovinu i biznis. Međutim, s obzirom na to da se odluke donose jednoglasno i da praktično ne postoji mehanizam kažnjavanja za članice koje krše sporazum, zabrana Prištine da se srpski proizvodi distribuiraju na Kosovu i dalje je na snazi. 

To što će Srbija u narednom periodu predsedavati Ceftom, ukazuju naši sagovornici, teško da će, ukoliko se ne promene pravila funkcionisanja inicijative, značajnije uticati da stanje bude drugačije, ali veruju da postoji prostor da se ova organizacija reorganizuje.

Takvog stava je savetnik predsednika Privredne komore Srbije Nenad Đurđević. On za Kosovo onlajn ukazuje da u poslednje tri godine praktično nijedan sporazum i odluka na političkom nivou nisu doneti u okviru Cefte i da će, bez obzira na to što Srbija 1. januara preuzima predsedavanje ovom inicijativom, biti teško odblokirati njeno funkcionisanje, imajući u vidu trenutnu situaciju u odnosima između Beograda i Prištine.

"U prethodnom periodu odluke u Cefti usaglašavane su samo na tehničkim nivoima, politički nivo nijednu odluku nije doneo i imajući vidu trenutnu političku situaciju, pre svega na nivou Beograda i Prištine, ne očekujem da će se to promeniti", kaže Đurđević za Kosovo onlajn.

Đurđević ukazuje i da je predsedavanje Ceftom formalna stvar, da članice svake godine predsedavaju po azbučnom redu, a da se odluke donose jednoglasno. Takođe, praktično ne postoji sistem sankcionisanja za članice koje krše sporazum. 

"Ono što treba naglasiti to je da je Cefta vrlo značajno tržište za privredu i biznis Srbije. Srbiji je Cefta drugi partner po izvozu i uvozu roba posle Evropske unije. Dakle, i mi smo sa svim zemljima ili stranama u Cefti u suficitu kada je reč o izvozu. Tako da to govori koliki je veliki značaj tog tržišta za našu ekonomiju. Samim tim, i predsedavanje Srbije Ceftom je od značaja, i nadam se da će Srbija pronaći način kako da unapredi odnosi ili bar da dođe do odblokiranja trenutne situacije", navodi on. 

Podseća na situaciju iz 2019. godine, kada je Srbija, započevši proces Otvorenog Balkana, pokazala dobru volju, u trenutku kada su takse kosovske vlade na srpsku robu bile na snazi, pa je usvojila određeni broj mera na političkom nivou. 

"Dakle, za Srbiju je to značajno i nadam se da će ove godine da se nađe neki način, da dođe do odblokiranja. Ttreba imati u vidu da bi praktično svi sastanci, ili svi sastanci na ministarskom nivou trebalo da budu organizovani u Beogradu, s obzirom na to da će Srbija kao predsedavajuća imati vodeću ulogu u postavljanju dnevnog reda i vođenju procesa, što će biti samo po sebi izazov imajući u vidu odnose između Srbije i Kosova", ističe naš sagovornik.  

Navodi da su trenutno na snazi mere koje je vlada u Prištini uvela prema gotovim proizvodima iz Srbije. Podseća da je blokada uvedena u junu najpre bila potpuna, ali da su je relaksirali kada su shvatili da ona šteti i njihovima kompanijama i privredi, jer su brojni uvozni artikli iz Srbije praktično polugotovi proizvodi koji treba da se dalje obrađaju, ili sirovine koje se koriste za dalju proizvodnju.

Đurđević ukazuje i da Cefta, onako kako je zamišljena, funkcioniše tako što se sve odluke donose jednoglasno, a ne postoji mehanizam koji može da reguliše i da rešava sporove koji su se pokazali da postoje. 

"Dakle, taj mehanizam i sporazum koji je napravljen 2006-2007. godine zreo je za promenu, za reorganizaciju i PKS već duže vreme to stavlja na dnevni red. Čak smo i neke ideje iznosili kako da se iskoristi ovaj novi plan rasta za Zapadni Balkan da dođe do rekonfiguracije regionalne ekonomske saradnje, pa i do reorganizacije tog procesa u okviru Cefte. Po onome što se dešavalo do sada, a opet i prateći političke odnose, teško da možemo očekivati neki veliki dobitak u 2024. godini. Ali možda dođe do nekog političkog dogovora između Beograda i Prištine, pa to pomogne da se i u Cefti odluke na političkom nivou odblokiraju. Ali, s obzirom na to kakva je sada situacija i kakav je način odlučivanja, to je dosta teško zamisliti", zaključuje naš sagovornik. 

Srbija treba da bude oprezna i da predsedava Ceftom kao ozbiljna država, kaže za Kosovo onlajn predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini, napominjući da svaka članica koja krši sporazume u okviru ove organizacije i preduzima jednostrane mere protiv drugih, mora da bude kažnjena.

Šahini je komentarišući to što Srbija 1. januara preuzima predsedavanje Ceftom, čiji je rad blokiran zbog političkih nesuglasica, ali i jednostranih poteza poput odluke vlade u Prištini da blokira uvoz srpske robe na Kosovo, naveo da smatra da je Cefta najbolja regionalna organizacija koja postoji, a koja se odnosi na slobodno kretanje robe, kapitala i ljudi.

„Međutim, ponekad ona izgubi svoju svrhu zato što poneka država preduzme jednosmerne mere koje blokiraju jednu državu, drugu državu, i tako dalje. Mislim da bez obzira na to u kojoj se situaciji nalazimo, Srbija treba da bude oprezna, da predsedava Ceftom kao ozbiljna država i kao država koja već zna da sarađuje sa raznim organizacijama, a u ovom pravcu i međunarodnim organizacijama, kao što je Cefta“, rekao je Šahini.

Šanse da ova inicijativa oživi su velike, uveren je Šahini, ali ukazuje i da to dosta zavisi od dobrih odnosa između članica.

„Sve u okviru država koje su u Cefti uvek pokvari politika, a Cefta je ekonomska organizacija. Treba odvojiti politiku od ekonomije i da se ekonomija razvija bez ikakvog problema“, ističe on.

Nesporazume između članica treba rešavati u okviru saveta Cefte, smatra Šahini, a ukoliko one preduzimaju mere jedna protiv druge, prema njegovim rečima, treba ih sankcionisati.

„Mislim da ukoliko dođe do bilo kakvog međusobnog nesporazuma, to treba da se reši u okviru saveta Cefte, ali nikako da neka država preduzima neku meru protiv druge države. Ukoliko dođe do toga, svaka država treba da se kazni“, zaključio je Šahini.

Bez obzira na određene blokade koje postoje u poslednje dve godine, Cefta i dalje funkcioniše, smatra profesor međunarodne trgovine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Predrag Bjelić. On ukazuje da je značajno to što Srbija od 1. januara preuzima predsedavanje Ceftom i navodi da se radi na novim protokolima kako bi se sprečile trgovinske barijere i rešavali sporovi.

"Očekuje se od Srbija da ima neke inicijative, da napravi neki dnevni red, neki iskorak. Cefta je za Srbiju veoma bitna. Posle Evropske unije, Cefta je, prvo, naša najbliža regionalna integracija, drugo dosta robe mi izvozimo na ta tržišta. I u odnosu na Evropsku uniju Srbija je tu u posebnom položaju, jer imamo veliki suficit, znači najkonkurentnija smo privreda od svih zemalja, odnosno strana ugovonica Cefte. I i ono što je bitno, Cefta i dalje funkcioniše", kaže Bjelić za Kosovo onlajn. 

Ukazuje da od pre dve godine postoje određene blokade, a posebno od juna kada je kosovska vlada zabranila ulazak srpske robe na Kosovo.

"Prema podacima, došlo je do pada našeg izvoza, a odluka o zabrani je nelegitimna i nije u skladu sa pravilima Cefte. Osnovni problem jeste taj što nije postojao mehanizam da se potpisnice zaštite od tog takozvanog nelegitimnog ponašanja drugih članica. Međutim, Cefta i dalje funkcioniše. Sve one privilegije koje postoje u trgovini sa svim potpisnicima, i u trgovini robom i uslugama još postoje, i to je i dalje osnovni okvir u kojem se obavlja trgovina u regionu", navodi profesor Bjelić. 

Ističe da se sada radi na jednom dodatnom protokolu, koji treba da uvede mehanizam za rešavanje trgovinskih sporova između članica Cefte, a koji se zasniva na principima Svetske trgovinske organizacije.

"Do sada je postojao jedan ograničeni mehanizam, po kojem se, na primer, iznese problem da neko krši sporazum, ali onda sve strane ugovornice moraju da se saglase da je do kršenja došao. Naravno, onaj koji krši to neće da uradi. Znači, na taj način nije bilo moguće rešiti trgovinske sporove. Sada bi trebalo da se uvede jedan drugi mehanizam, po pravilima Svetske trgovinske organizacije, po kojem zemlja koja je oštećena inicira spor, a zatim se organizuju paneli na kojima to razmatraju eksperti koji se bave međunarodnom trgovinom. I, u stvari, oni će dati stručo mišljenje da li do kršenja pravila dolazi ili ne", kaže Bjelić. 

Dodaje da se oko tog dodatnog protokola kojim treba da se rešavaju trgovinski sporovi u Cefti upravo završavaju pregovori i ukazuje da bi, ako bi se to postiglo, to bio veliki napredak i u daljem funkcionisanju ove inicijative. To bi, kaže, pomoglo da se uklone barijere koje je kosovska vlada postavila, ali bi i bila svojevrsna preventiva kako se bilo kakve slične barijere ne bi uvodile i u budućnosti. 

"Jer, to nije jedina barijera, ovo je ekstremna, s obzirom na to da je reč o uvođenju trgovinske blokade u kojoj se totalno onemogućava protok robe. To je veoma štetno u međunarodnoj tragovini i tako i STO uvek kvalifikuje takve mere. Ali, bilo je i nekih drugih mera, necarinskih, koje su drugi partneri uvodili prema Srbija, ali i Srbija prema drugim partnerima. Neke su barijere smišljene, a neke su rezultat harmonizacije sa Evropskom unijom. Na primer, Crna Gora i Srbija, koje su najdalje otišli u integracijama, primenom pravila Evropske unije u stvari stvaraju prepreke u trgovini sa Ceftom. I to je bio jedan od problema", navodi Bjelić. 

Sada se, ukazuje, radi na toj harmonizaciji i postoji nova ponuda iz Evropske unije da za one elemente gde se ostvari puna saradnja u Cefti, potpisnice ove inicijative budu uključene u zajedničko tržišta EU. Ali, dodaje, to će se odnositi samo na one segmente gde je već ostvarena potpuna saradnja u okviru Cefte, i to je sada i jedan stimulans za dodatni rast i razvoj ove inicijative.

Bjelić ističe i da Cefta i Otvoreni Balkan nisu konkurentske inicijative.

"Otvoreni Balkan nije mnogo daleko otišao i mnogi elementi koje je usvojio su ili već ispregovarani u Cefti ili su sastavni deo plana o zajedničkom regionalnom tržištu. Kod Otvorenog Balkana još nemamo jasnu viziju, ne postoji jedan zaokruženi dokument, već je to set dokumenata koji su potpisani, mnogi se još ne primenjuju. Otvoreni Balkan je u jednom segmentu otišao dalje, a to je olakšavanje trgovine na prelazima, ali pitanje je koliko sve to funkcioniše u praksi. Mislim da je to bio više jedan pokušaj, pošto je Cefta bila blokirana, da tri zemlje članice Otvorenog Balkana, Srbija, Albanija i Severna Makedonija, mnogo bolje sarađuju", ističe Bjelić.

Nastavlja da u tom trenutku Severna Makedonija i Albanija nisu imale jasnu evropsku perspektivu i da im je inicijativa poput Otvorenog Balkana značila.

"Osim Cefte, postoji i Berlinski proces, koji je inicijativa EU, koji uvodi i zahteva od Cefte nadgradnju i stvaranje zajedničkog tržišta, tu mogu da budu postojeći konflikti. Na primer, kod harmonizacije sanitarnih i fitosanitarnih mera, u Otvorenom Balkanu nije jasno naznačena primena evropskih principa, i onda to može da bude u koliziji sa pravilima Cefte i zajedničkog tržišta na Zapadnom Balkanu", priča Bjelić.