Šta bi Kosovu doneo neposredan izbor predsednika?

Kako se primiče krajnji rok za izbor novog predsednika Kosova bez jasne slike da li postoji kandidat koji može da dobije dve trećine glasova u parlamentu, tako se sve češće čuju predlozi da bi predsednika ubuduće trebalo da biraju direktno građani. Oko ovog pitanja, ukazuju sagovornici Kosovo onlajna, nema konsenzusa među političkim akterima. Sa neposredno izabranim predsednikom, napominju, stvorio bi se dualitet između predsednika i premijera, a do promene procedure izbora koja znači i promenu Ustava, lakše bi se došlo ukoliko se predsedniku ne bi dala ovlašćenja šira od postojećih.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Prema Ustavu Kosova predsednik se bira u Skupštini, a jedan od pisaca ovog dokumenta, profesor Arsim Bajrami mišljenja je da je došlo vreme da se razmotri izmena Ustava u delu koji se bavi izborom predsednika i da treba da ga biraju građani. 

„U većini zemalja u regionu narod direktno bira predsednika, jedini izuzeci su Albanija i Grčka gde to radi parlament. Naša praksa je pokazala da izbor u parlamentu često zavisi od dogovora i 'političkog cenkanja' što umanjuje legitimitet figure predsednika“, izjavio je Bajrami. 

Direktnim izborima, smatra on, izbegla bi se prekomerna zavisnost od međupartijskih sporazuma i institucija predsednika bi bila stabilnija. 

Politički analitičar Iljir Deda takođe je mišljenja da bi najbolje bilo da dođe do ustavnih promena kako bi sledeći put građani direktno birali predsednika Kosova. 

Iako smatra da bi ovo bi bilo pravednije i prikladnije, analitičar Artan Muhadžiri ne veruje da je kosovska politička klasa spremna da delegira svoju moć građanima jer joj aktuelni način izbora predsednika omogućava da pravi proračune posebno u vezi sa vladom ili položajem predsednika parlamenta. 

„Politički lideri nisu skloni da bilo šta promene“, kaže za Kosovo onlajn analitičar Nedžmedin Spahiu i ističe da za promenu procedure izbora predsednika, za sada, nema volje.  

Da bi se promenio način izbora predsednika mora da se izmeni Ustav, a Spahiu smatra da bi to išlo veoma lako kada bi bilo volje. Dve trećine poslanika bi to mogle da odluče odmah, ocenjuje, s tim što napominje da je za promenu Ustava potrebno da glasa i dve trećine predstavnika manjinskih zajednica, odnosno 14 od 20 poslanika koji predstavljaju etničke manjine.  

„Mislim da je promena načina izbora predsednika u interesu svih, a pogotovo manjina jer bi onda kandidati za predsednika išli u manjinske sredine da traže glasove i to bi moglo da poveća važnost manjina u odlučivanju. Verovatno bi im svaki od kandidata nešto obećao da bi dobio njihove glasove i tako bi se njihova uloga uvećala u kosovskom društvu. Zato mislim da bi manjine glasale za promenu Ustava u tom delu. Takođe, većina naroda Kosova ima interes za to, da ne bi došlo do političkih čvorova do kojih uvek dolazi kada je u pitanju izbor predsednika Kosova“, navodi Spahiu. 

Na pitanje da li bi neposredan izbor predsednika doveo do preraspodele političke moći na Kosovu, on kaže da ne veruje, osim ako se nadležnosti predsednika ne bi uvećale, a o čemu bi se odlučivalo pri promeni Ustava. 

„Kada se promeni Ustav može da se odluči da nadležnosti ostaju iste, da se umanje ili uvećaju. Mislim da bi nadležnosti predsednika trebalo da ostanu iste jer bi to najlakše prošlo. Na postojeće nadležnosti smo navikli u poslednjih dvadesetak godina, tako da bi to bilo lakše sprovesti i ostaviti ih takve kakve jesu“, navodi on.

I docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić ocenjuje da je u ovom trenutku nerealan politički scenario da na Kosovu dođe do izmene načina izbora predsednika jer među političkim akterima oko toga ne postoji konsenzus.

„Iako ima različitih glasova, to bi iziskivalo jednu vrlo složenu proceduru promene Ustava, a treba podsetiti da je za promenu Ustava potrebna i podrška srpske zajednice. Morao bi da postoji široki politički konsenzus koji bi uključivao i srpsku zajednicu, da se predsednik na Kosovu bira neposrednim putem“, rekao je Surlić za Kosovo onlajn.

Kao razlog zbog kog se podstiče ideja promene načina izbora predsednika on navodi bojazan od blokiranja procesa izbora predsednika u parlamentu u perspektivi, jer taj proces iziskuje širu saglasnost poslanika ne samo oko izbora predsednika, nego i oko prisustva na sednici. 

Neposredan izbor predsednika, međutim, kako ukazuje, doveo bi do još veće složenosti političkog prostora na Kosovu.

„Ukoliko je predsednik izabran neposredno, on postaje mnogo jača figura u dvoglavoj izvršnoj vlasti i postojao bi dualitet između predsednika i premijera. Trenutno je na Kosovu sva koncentracija izvršne vlasti u rukama premijera i mislim da Aljbin Kurti neće dozvoliti sebi da ima bilo kakvog takmaca na političkoj sceni, pogotovo ne neku figuru koja kroz neposredan izbor crpi veliki legitimitet u političkom i društvenom prostoru“, ocenjuje Surlić.

Tajno glasanje

Ustav Kosova predviđa da se predsednik Kosova bira tajnim glasanjem u Skupštini, a da bi neko bio nominovan mora da obezbedi potpise najmanje 30 poslanika.

Za izbor se zahteva dve trećine glasova od ukupno 120 poslanika. Ukoliko u prva dva glasanja nijedan kandidat nije dobio potrebnu većinu, organizuje se treće na kom se bira između dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova u drugom krugu glasanja, a izabran je onaj kandidat koji je dobio većinu glasova prisutnih poslanika. Ako predsednik nije izabran ni trećim glasanjem, Skupština se raspušta i raspisuju se novi izbori, koji moraju da se održe u roku od 45 dana.