Priželjkivanja Prištine spram očekivanja Brisela: Koje poruke donosi Marta Kos?

Na jednoj strani priželjkivanja Prištine da Kosovo dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, na drugoj očekivanja Brisela da Priština brzo formira Vladu nakon izbora u junu, izabere predsednika, nastavi reforme i primenu sporazuma iz dijaloga sa Beogradom. U ovoj jednačini malo je nepoznatih, a uputstva za njeno rešenje u Prištinu bi mogla da donese evropska komesarka za proširenje Marta Kos, čija se poseta očekuje tokom ove nedelje. Iako u porukama Brisela ima i dvosmislenosti, kako zapaža jedan od sagovornika Kosovo onlajna, EU svakako ne može da bude zadovoljna onim što se dešavalo na Kosovu u prethodnih godinu i više, saglasni su analitičari.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

U Briselu, gde je pre dva dana održan neformalni sastanak ministara spoljnih poslova država članica EU sa kolegama sa Zapadnog Balkana, ministar spoljnih poslova Kosova u tehničkom mandatu Gljauk Konjufca poručio je da Kosovo treba da dobije status kandidata i započne pregovore o članstvu u EU.

Istovetnu poruku preneo je i glavni pregovarač Kosova sa EU Jeton Zuljfaj na neformalnom sastanku ministara za evropske poslove u Nikoziji.  

Reči evropske komesarke za proširenje Marte Kos - da u EU ima mesta za sve sa Zapadnog Balkana, Priština bi mogla da protumači kao pozitivan signal, a šta su konkretni zadaci za Kosovo da do tog mesta i stigne, komesarka će verovatno saopštiti kada dođe u Prištinu.

Nešto je već predočeno sasvim jasno.

Naime, vršilac dužnosti šefa Kancelarije EU na Kosovu Eva Palatova, obraćajući se Aljbinu Kurtiju, premijeru u tehničkom mandatu, rekla je prošle nedelje da Kosovo mora da nastavi da dokazuje demokratske standarde i institucionalnu stabilnost, kao i da Brisel ne može tek tako da dodeli status kandidata, već da Kosovo za to mora da ubedi svih 27 država članica EU.

Evropska unija, naglasila je Palatova, očekuje brzo formiranje institucija nakon izbora i nastavak reformi, dok države članice EU istovremeno prate način na koji Kosovo tretira nevećinske zajednice i sprovođenje sporazuma iz dijaloga sa Beogradom.   

Da li je EU ljuta na Aljbina Kurtija, s obzirom na po neku britku izjavu njenih predstavnika ili mu pruža podršku, imajući u vidu da će poseta Kos, ako do nje dođe tokom ove nedelje, biti u vreme kada se Kosovo sprema za nove izbore?

Docent na Univerzitetu u Agderu Abit Hodža kaže da nije reč o tome da EU brine o Kurtiju, već o procesima koji nisu napredovali u očima EU onoliko koliko Unija to očekuje.

„U dijalogu i po pitanju Asocijacije opština, kao i drugih stvari, Kosovo u očima EU u osnovi nije napredovalo“, naveo je Hodža u izjavi za Kosovo onlajn.

Najavljena poseta Kos, prema njegovom očekivanju, neće doneti promene u odnosu EU prema Prištini, već da će tokom nje biti ponovljeni poznati stavovi Brisela.

„Ne očekujem da se stvari promene, već ponavljanje političkih stavova EU o Kosovu, a to je da Kosovo treba da ostvari nešto što kosovski političari nazivaju uslovima, ali to nije slučaj, to nisu uslovi, već napredak koji Kosovo treba da postigne za sebe a ne za EU“, rekao je on. 

Brisel, kako istovremeno zapaža, Kosovu upućuje poruke koji nisu uvek potpuno jasne.

„Uvek postoji malo dvosmislenosti sa Briselom, ali mislim da kosovski političari u ovom scenariju treba da shvate da je najbolje tumačenje Brisela uvek napredak ka onome što Brisel očekuje da institucije urade“, ukazao je naš sagovornik.

„EU više ne može da čeka“

Urednik spoljnopolitičke rubrike Prvog programa Radio Beograda Nikola Denčić ocenio je za Kosovo onlajn da Brisel ne može da bude zadovoljan onim što se dešavalo na Kosovu u prethodnih godinu i više dana tokom kojih premijer Aljbin Kurti nije radio onako kako je bilo dogovoreno, što u dijalogu Beograda i Prištine, što kada je reč o direktnom kontaktu Prištine sa Briselom.

Denčić kaže da će prva poseta Kosovu evropske komesarke za proširenje Marte Kos, ako do nje dođe, sama po sebi biti poruka da Evropska unija više ne može da čeka ono što se očekivalo od Prištine, a to je da budu formirane stabilne institucije i da se nastavi neki nivo dijaloga sa Briselom i zemljama članicama Evropske unije.

„Priština u ovom trenutku nije ni kandidat za članstvo u EU, iako se to očekuje i forsira sa određenih strana. U ovom trenutku za to svakako ne postoje nikakvi uslovi i sigurno je da će poseta komesarke biti usmerena i ka tome, da se i taj proces pokrene i da se možda u nekom budućem periodu Priština makar približi statusu kandidata“, mišljenja je Denčić.

Kako dodaje, teško je predvideti koliko će poruke te prirode odgovarati jednoj ili drugoj političkoj strukturi u Prištini koje se spremaju za nove izbore.

„Sigurno da Brisel ne može da bude zadovoljan onim što se dešavalo u prethodnih godinu i više dana. Sigurno je i da premijer privremenih institucija Aljbin Kurti, sada u tehničkom mandatu, nije radio onako kako je bilo dogovoreno što u dijalogu Beograda i Prištine, što kada je reč o direktnom kontaktu Prištine sa Briselom i da će verovatno i njemu biti upućena neka vrsta kritike. S druge strane znamo da ni pre njegove vlasti nije bilo previše uspeha u onome što Evropska unija očekuje“, rekao je naš sagovornik.

Ono što će možda biti i najveća poruka posete Marte Kos je da neke konkretne poruke i - ne bude.

„Dešavalo se da zvaničnici Evropske unije dođu, da li u Beograd, da li u Prištinu, i da se osim nekih najosnovnijih diplomatskih poruka, ne čuje gotovo ništa. Tako da kada budemo videli reakciju Marte Kos, znaćemo i šta je bio cilj posete. Ono što možemo da pretpostavimo je da Brisel očekuje od Prištine da se određeni procesi pokrenu i na putu Prištine ka Evropskoj uniji, koji naravno nije ni formalno započeo, i što se tiče dijaloga Beograda i Prištine“, zaključio je Denčić.