Šta Kosovu donose predstojeći izbori?

Predsednica Kosova Vjosa Osmani raspršila je sve nade opozicije za vanrednim izborima. Datum onih redovnih, sledeće godine. Detalji će biti saopšteni nakon što obavi konsultacije sa svim političkim partijama koje počinju u sredu, 31. jula. Sagovornici Kosovo onlajna smatraju da se iza ove odluke krije namera lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija da bez većih problema osvoji novi premijerski mandat, ali i da odloži što je više moguće obaveze iz dijaloga, uključujući i formiranje Zajednice srpskih opština.

Piše: Arsenije Vučković

Osmani je u pismu koje je pre nekoliko dana uputila liderima partija navela da bi na osnovu Ustava i Zakona o opštim izborima, redovni izbori trebalo da budu održani u periodu od 26. januara do 16. februara naredne godine.

"S tim u vezi, na osnovu mojih ustavnih ovlašćenja za raspisivanje izbora za Skupštinu Kosovo, pozivam vas na konsultativni sastanak 31. jula", navodi se u pismu Osmani.

Iz Centralne izborne komisije ubrzo su saopštili da će intenzivirati pripreme za izbore, ali tek kada se odredi tačan datum.

"Svesni da je ovo izborna godina, CIK je od početka ove godine svoj rad usmerio na pripremu mnogih pitanja vezanih za zakonske obaveze Komisije. Deo toga je i uvođenje softvera CIK-a, čija je izrada u toku i omogućena je uz podršku Oebsa. Sa ovim softverom mnoge izborne operacije biće digitalizovane“, kazao je portparol CIK-a Valjmir Eljezi

Novina je i da će za razliku od prethodnih izbora, na narednim, a prema novom Zakonu o opštim izborima, birač imati pravo da izabere do deset kandidata za poslanike jedne političke opcije.

Opozicija je bila uverena da će se ti noviteti isprobati ove godine.

Međutim, ministarka spoljnih poslova Donika Gervala im je pre nekoliko dana poručila da od “vrelog političkog leta ili jeseni”ove godine neće biti ništa.

“Nema izbora ni u septembru i biće održani u redovnom terminu, odnosno u februaru naredne godine. Jesen će politički biti malo toplija od leta, jer ćemo pokazati malo više nego što smo uradili do sada, prvo naša dostignuća, drugo našu viziju i treće da moramo da se pripremimo za izbore“, rekla je Gervala.

Po projekcijama Samopredeljenje ima većinu, međutim, pitanje je ko sa kim može i mora, s obzirom na relativno visok cenzus. Da li će neki očigledni sukobi iz ovog mandata pokvariti koalicije, ili će se preći preko njih zarad „višeg cilja“?

Ko će sa Kurtijem?

Profesor Ustavnog prava na Univerzitetu u Prištini i bivši šef Centralne izborne komisije Mazlum Baraljiu kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da sve sondaže ukazuju da bi na sledećim izborima Samoopredeljenje moglo da dobije između 46 i 49 odsto glasova, ali da je teško očekivati da bi mogla da formira širu koaliciju, osim sa strankom Gudžo Vjose Osmani.

“Samoopredeljenje nema sa kim da sarađuje. Nijedna partija neće sa njima da pravi koaliciju, a ako to i učine onda to neće biti jedinstvena vlada koja bi delovala čvrsto. Ne vidim takvu mogućnost. Ko god da dođe biće teško da se formira vladu, biće problema, biće nagađanja. Ali, biće sigurno i problema u smislu efikasnosti, zato što je vreme pokazalo, a i praksa, da dosadašnji sastavi ovih vlada nisu dovoljno, zapravo pokazali su minimalne rezultate”, smatra Baraljiu.

Prema njegovim rečima najrealnije je očekivati da Gudžo nastavi saradnju sa Samoopredeljenjem.

“Mislim da nema drugog izlaza, ako žele da opstanu. Po svim sondažama, probama koje su urađene Samoopredeljenje sigurno može dobiti izmađu 46 i 49 odsto glasova i to bez dijaspore. Ako lista Gudžo ide sama, po mom dubokom uverenju neće moći”, ističe Baraljiu.

Dodaje da će ključan problem za većinu manjih stranka, pa i vladajuću Gudžo biti u visokom cenzcusu koji iznosi pet odsto.

Ključne uzroke za Gudžo pronalazi u lošoj partijskoj infrastrukturi.

“U odnosu na to kako su se do sada odnosili, izgleda nisu pridavali dovoljno pažnje da se radi na terenu nego su se više bavili svakodnevnim poslovima i zadacima. Ne može sama ništa postići. ali sa Samoopredeljenjem sigurno može”, zaključuje Baraljiu.

“Viši cilj”

Bivša ambasadorka pri Oebsu Branka Latinović kaže da je od početka bilo malo verovatno da će vladajuća stranka Aljbina Kurtij prekinuti poslednju godinu svog mandata vanrednim izborima, ali da bez obzira ko pobedi - svaka stranka će nastaviti da insistira na ispunjenju “višeg cilja”.

“Taj viši cilj zna se šta je - zaokruženje te kosovske nadležnosti na celoj teritoriji Kosova. Sad je tu osnovno pitanje šta trebe da bude u nadležnosti Zajednice srpskih opština. Tu se ne postavlja pitanja da li to treba da se formira ili ne, to mora da se formira, ali čitavo ovo odlaganje je u stvari oko nadležnosti i mandata šta bi sve trebala da bude ZSO”, ističe Latinović za Kosovo onlajn.

Ovaj iskusni diplomata objašnjava da se vanredni izbori uvek održavaju sa povodom: ukoliko stranka na vlasti izgubi parlamentarnu većinu ili ukoliko dođe do unutrašnjih razloga ili nestabilnosti.

Podseća da je u evropskoj praksi nedavno to bio slučaj sa Francuskom i Španijom nakon gubitka na izborima za Evropskih parlament stranke predsednika Emanuela Makrona ili lokalnih izbora Socijalisitčke partije Španije. .

“Oni su smatrali za potrebnim da provere svoj legitimitet, svoju većinu. Očigledno da tog razloga za sada nema na Kosovo i Metohiji i da oni imaju razlog da se drže tog redovnog roka za održavanje izbora. A, verovatno su tu i drugi razlozi, s obzirom da sve ovo kako se odvija na pregovaračkom planu, u ovom momentu je više, da kažemo, na stranu samog Kurtija s obzirom da on vrlo vešto izbegava formiranje Zajednice srpskih opština”, smatra Latinović.

Pretpostavlja da je će temu dijaloga i formiranja ZSO vlasti u Prištini ostaviti za novu evropsku administraciju, odnosno novog pregovarača koji će naslediti u januaru Miroslava Lajčaka.

“A znamo već ko će biti visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku”, zaključuje Latonović aludirajući na izbor premijerke Estonije Kaje Kalas.

Predizborne kalkulacije

Ipak, istraživač Centra za društvenu stabilnost Marko Blažić kaže da premijer Aljbin Kurti od početka kalkuliše sa terminom održavanja izbora ali kako bi “kupio vreme” i odložio formiranje Zajednicu srpskih opština.

“Ako pogledamo, s početka ove godine Kurti je zagovarao da se održe izbori, upravo zbog izbora za institucije EU, predstojeće američke izbore... U tom momentu, u onim geopolitičkim okolnostima, on je smatrao da njemu izbori donekle odgovaraju. Ali imali smo problem nejedinstva opozicije. Neki su hteli da se izglasa nepoverenje vladi, dok su drugi pristali da se raspusti skupština, što je bio predlog samog Aljbina Kurtija. Tu nije došlo do usaglašavanja, nisu prikupili potrebnih 80 glasova u parlamentu da bi se izglasalo nepoverenje, i onda imamo otklon samog Kurtija i njegove stranke Samoupredeljenja od te ideje da se izađe na prevremene izbore. Ja to pred svega vidim u pritiscima Europske unije i SAD da se uđe u postupak formiranja ZSO”, kaže Blažić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Dodaje da je odustao od prevremenih izbora ne samo usled promena na geopolitičkoj sceni, već i zbog činjenice da je doživeo debakl po pitanju članstva u Savetu Evrope i pritom je izložen pritiscima Zapada da se formira ZSO.

“Aljbin Kurt jednostavno želi da kupi dodatno vreme da ne bi ušao u postupak formiranja ZSO ili da bi eventualno do novembra izdejstovao pogodnosti SAD za Kosovo”, kaže Blažić.

Upitan koliko bi promene na čelu SAD uticale i na promenu politike prema Kosovu ovaj istraživač kaže da se Kurti upravo toga pribojava.

“Da podsetimo da je Aljbin Kurti direktno pozvao albanske glasače u Sjedinjeg američkim državama 2020. godine da glasaju za Džo Bajdena. Ne verujem da će Trump i njegov tim to tako lako zaboraviti”, precizira Blažić.

Komentarišući moguće rezultate izbora Blažić podseća da Samoopredeljenje Aljbina Kurtija ima najveću podršku birača i da će u novom mandate nastaviti sa istovetnom politikom - opstrukcije dijaloga.  

“On uporno donosi unilateralne poteze na štetu Srba u našoj južnoj pokrajini, sa željom da dođe jasno do svog cilja, etnički čistog Kosova. I on će sve da uradi da stopira proces pregovaranja, O tome jasno govori podatak da već punih 11 godina izbegavaju, i on, naravno za protekle četiri-pet godina, formiranje Zajednice srpskih opština. I napominjem, on jednostavno ovo odlaganje izbora usled geopolitičkih okolnosti, stremi da iskoristi taj vakum prostor za dodatnu ekstremizaciju situacije i za izbegavanje formiranja ZSO što jasno govori da dijaloga sa njim nema što jasno govori da dijaloga sa njim nema”, kaže Blažić.

Smatra da će Zapad u jednom trenutku da potraži kooperativnijeg sagovornika od Kurtija.

“Amerika i Europska unija će morati da traže nekog ko želi da sarađuje. Proces normalizacije odnosa mora da teče dalje, a ne može da krene dalje ako se ne uđe u formiranje ZSO. Aljbin Kurti to uporno izbegava i mislim da će to njihovo jedinstvo zarad višeg cilja biti na jednom ozbiljnom testu. Testiraće ih pre svega politički Zapad u želji da nađe konstruktivne sagovornike u našoj južnoj pokrajini. Jednostavno, mora da se uđe u proces formiranja ZSO, a sa Aljbinom Kurtijem to nije moguće. Mislim da su male šanse da ostanu ujedinjeni u politici koja će ih izolovati”, smatra Blažić.

Objašnjava da će takvo jedinstvo narušiti upravo Zapad.

“Proces u jednom momentu mora da krene dalje. Ovo je već nepodnošljivo. Ova situacija za Srbije na prostoru Kosova i Metohije je nepodnošljiva. Aljbin Kurti, ako nastavi da sprovodi ovu politiku, bojim se da nam sledi samo sve veća i veća eskalacija”, zaključuje Blažić.