Šta posle izbora u Srbiji: Dijalog između evropskih želja i kosovske stvarnosti

Srbija ulazi u postizborni proces u kome će se formirati nova zakonodavna i izvršna grana vlasti. Zvaničnici EU očekuju da jedan od ključnih zadataka nove Vlade Srbiji bude normalizacija odnosa sa Prištinom. Ipak, analitičari iz Beograda i Prištine poručuju da je dijalog već dugo u fazi “hibernacije” i da će tako sigurno biti i u prvim mesecima sledeće godine.

Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju kaže za Kosovo onlajn da su pred novom Vladom Srbije tri ključna zadatka: normalizacija odnosa Beograda i Prištine, reforme i usklađivanje spoljne politike sa EU.

“Napredak u bilo kojoj od njih - fundamentalno pomera Srbiju bliže članstvu u EU. Napredak u svim - osigurava da Srbija bude u EU”, ocenjuje Bilčik.

Bilčkih priznaje da je i pored tenzija do sada pokazano puno konstruktivnog rada, ali da je prvi ključan zadatak pred Srbijom “iskrena posvećenost normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine”.

On je izrazio zadovoljstvo zbog toga što je veliki broj Srba sa Kosova glasao u centralnoj Srbiji, konstatujući da je Kosovo bilo velika tema u kampanji i da je važno što tokom izbornog dana nije bilo nikakvih tenzija.

"Nadam se da će buduća vlada zaista ostvariti napredak u pogledu normalizacije odnosa, što uključuje rešavanje otvorenih pitanja, što se odnosi i na napad u Banjskoj u septembru. To pitanje neće nestati", rekao je Bilčik.

Kao drugu tačku, naveo je neophodnost sprovođenja reformi.

"Reforme, reforme, reforme. Nadam se da će nova vlada, nova vladajuća većina ispuniti svoj četvorogodišnji mandat, da će biti stabilna i da će moći da se fokusira na sve što je potrebno da se uradi u oblasti vladavine prava, demokratije, ali i strukturalnih reformi u ekonomiji, energetici. Sve to zajedno može da približi Srbiju članstvu u EU", naveo je on.

Proširenje se, kaže, vratilo na agendu Evropske unije, zbog čega se nada i voleo bi da vidi da se ta tema vrati sa novom vladom i na agendu Srbije.

Kao treću najvažniju stvar, naveo je usklađivanje spoljne politike Srbije sa EU.

"Razumem da postoje određena pitanja, razumem da je teško, ali kako Srbija napreduje ka normalizaciji odnosa sa Prištinom, nadam se da će doći i do usklađivanja sa spoljnom politikom Unije, uključujući sankcije Rusiji. U vreme kada je Rusija napala Ukrajinu, njen teritorijalni integritet, nadam se da Srbija može da stane uz nas po ovom pitanju", istakao je Bilčik.

To će, dodao je, takođe biti signal svim partnerima u EU.

Na pitanje šta je poruka za Prištinu, kaže da treba da budu iskreni, da rade na sprovođenju dogovora i da formiraju Zajednicu srpskih opština kao ključno pitanje.

"Ista je poruka i za Beograd. Budite iskreni i sprovedite sve o čemu je bilo reči, jer mislim da je to u interesu svih građana Kosova i Metohije, svih Srba koji tamo žive, i svih spomenika koji moraju biti zaštićeni. To je realnost na terenu. Treba da se fokusiramo na važne detalje, da ne govorimo o emocijma i velikim stvarima. Mislim da nova vlada ima mandat da to učini", rekao je Bilčik i poručio da normalizacija odnosa pitanje koje konačno mora da bude rešeno.

"Bez rešavanja tog, mnogo drugih pitanja biće teško rešavati. Držimo palčeve", zaključio je Bilčik.

Poslanik Narodne partije Austrije (OVP) Rajnhold Lopatka izražava nadu da će održani vanredni parlamentarni izbori u Srbiji doprineti novom početku u dijalogu Beograda i Prištine i očuvanju mira.

Lopatka je za Kosovo onlajn rekao da Evropska unija Zapadnom Balkanu mora da pruži iskrenu perspektivu članstva u EU, ali i da region mora da postigne vidljiv napredak. 

"To važi za sve države Zapadnog Balkana, ali posebno za Srbiju pred kojom je izazov dijaloga, koji mora da se nastavi iskrenim pristupom dve strane", podvukao je on.

Lopatka kaže da je proces normalizacije odnosa Srbije i Kosova pretrpeo više teških udara, zbog čega izražava nadu da će upravo završeni izbori u Srbiji doprineti novom početku i miru.

Na pitanje da li je EU u stanju da privoli i Prištinu na iskren pristup dijalogu, odgovorio je da se Unija itekako zalaže za to, jer je i njoj potreban uspeh.

"Ako dođe do napretka, to je pre svega dobro za građane Srbije i Kosova, ali i za EU. Ne treba da se bavimo međusobnim prebacivanjem krivice, već da uložimo dodatne napore. Bila bi šteta da Zapadni Balkan propusti šansu da pristupi EU zbog neobavljanja domaćih zadataka", rekao je austrijski političar, koji je na izborima u Srbiji predvodio misiju kratkoročnih posmatrača Oebsa.

Na pitanje da li u dijalogu postignuti sporazumi moraju biti poštovani i sa kosovske strane, javno odgovara da - ako je nešto dogovoreno - to važi za obe strane.

"Ako se postigne dogovor onda se to mora i primeniti. Kada se sklapaju ugovori oni moraju da se poštuju, a to su još i stari Rimljani govorili. U suprotnom nije moguć napredak", konstatovao je Lopatka.

Upitan da li očekuje da posle izbora za Evropski parlament proces proširenja ostane prioritet Evropske komisije, on je kazao da je projekat Unije nepotpun bez Zapadnog Balkana.

"Mnogo vremena je prošlo od kada je poslednja država primljena u EU. Decenija je prošla od prijema Hrvatske. Nadam se da neće ostati na tome da Hrvatska samo na severu ima suseda člana EU", naglasio je Lopatka.

Lopatka ističe da je Srbija veoma važan partner Austriji, kako ekonomski, tako i kada je reč o međuljudskim odnosima.

"Brojni Srbi žive u Beču i drugim delovima Austrije. Nismo mnogo udaljeni, a naravno imaćemo još bliže odnose kada Srbija postane deo EU", naglasio je on.

Lopatka podseća da je Zapadni Balkan važan Austriji iz mnogo razloga, ne samo ekononskih, već i bezbednosnih.

"Što su stabilnije zemlje Zapadnog Balkana, to je veća bezbednost Austrije. Bez pomoći tih zemalja ne možemo savladati pitanje migracije", zaključio je Lopatka.

Za razliku od evropskih zvaničnika i političara, analitičari iz Beograda i Prištine realnost vide na sasvim drugi način.

Sociolog Vladimir Vuletić ističe da je nakon rezultata parlamentarnih izbora u Srbiji jasno da Beograd neće menjati svoju politiku prema Prištini i dijalogu koji se vodi pod posredstvom EU, ali i da je potpuno nerealno očekivati da u sledećim mesecima dođe do razgovora, a posebno ne - nekih “konačnih rešenja” kada je u pitanju Kosovo.

“Pomaci se ne dešavaju jako dugo, u pitanju su decenije i sada očekivati da se neki problem reše u roku od par meseci samo zato što je to nečiji dnevno-politički interes nije realno”, kaže Vuletić za Kosovo onlajn.

On kaže da je mnogo realnije očekivati je da se ne dođe u situaciji u kojoj su pregovori prethodnih 12 meseci.

"Ono što je realno očekivati jeste da kada se proces dijaloga nastavi da ne dođe do prekida dijaloga, da ne dođemo u situaciju u kojoj smo bili prethodnih 12 meseci, a koja će biti na ivici nekih incidenata koji bi mogli da prerastu u sukobe, možda i sukobe širih razmera", navodi Vuletić.

Ni politički analitičar iz Prištine Mazljum Baraljiu ne očekuje pomake po pitanju dijaloga u narednim mesecima.

Baraljiu za Kosovo onlajn kaže da za to ne postoji ni spremnost, ali ni ozbiljno angažovanje, kako Evropske unije, tako ni Beograda ni Prištine.

Dijalog je stao, tvrdi Baraljiu, a nema naznaka da će se pokrenuti u narednim mesecima jer, kako ističe, Beograd i Priština se ne slažu oko nacrta ZSO.

“Ništa praktično nažalost ne može se očekivati od dijaloga, dijalog, bez obzira na izbore u Srbiji, će stati, kao što je zapravo i stao, zato što Beograd ne želi ni napredak ni priznavanje tih, u duhu postupanja i ostvarivanja ova dva sporazuma, niti želi Asocijaciju u ovakvim konstrukcijama kakva je data od strane predloge Brisela i Vašingtona. Ali, ni Kosovo ne želi to“, ističe Baraljiu.

Prema njegovim rečima među “kočničarima” je i Evropska unija koja je, tvrdi, nemoćna.

„Ona je nemoćna i u svojoj unutrašnjoj politici da sagleda i prestrojava i usaglašava politiku, zato što vidite Orbana i neke druge stvari prema Ukrajini i pema spoljnoj politici uopšte, tako da, ne vidim da će biti nekog pomaka, niti sada, niti u narednim mesecima iduće godine zato što su izbori i u Evropi i u Americi, tako da, ne postoji, nažalost, ni spremnost, a ni ozbiljno angažovanje, niti Evropske unije, niti Kosova, niti Srbije u tom pravcu“, zaljučuje Baraljiu.

Univerzitetski profesor Nedžmedin Spahiu smatra da održani izbori u Srbiji ne mogu predstavljati nikakvu smetnju za nastavak dijaloga Beograda i Prištine zato što više nema potrebe da se pregovara, već da se ispuni dogovoreno,

Spahiu kaže da ostaje da se vidi koja će biti formula kompromisa i šta će Kosovo dati zauzvrat priznanja Srbije, odnosno koji nivo autonomije Srba na Kosovu je određen nacrtom statuta Zajednice srpskih opština koji su usvojili Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti.

“Sada to samo ostaje da se to primeni. Dogovor nije dogovor dok se ne primeni. Više nema šta da se dogovara, sada je sve jasno i jednostavno se očekuje od strana da se primeni dogovoreno“, zaključuje Spahiu.