Tri meseca bez odgovora Ustavnog suda na žalbu Srpske liste: Repriza u parlamentu, možda i kriza?

Ustavni sud Kosova puna tri meseca nije rešio dilemu da li je bilo kršenja propisa prilikom izbora potpredsednika Skupštine iz redova srpske zajednice u prošlom sazivu, a prmiče se konstituisanje novog. U skupštinskim klupama gledaćemo reprizu događaja iz oktobra ako odluka ne stigne uskoro, saglasni su sagovornici Kosovo onlajna, ali gledaju različito na to šta će uslediti ako sud presudi da je bilo nepravilnosti. Jedni iskazuju bojazan da će to biti uvod u novu institucionalnu krizu, prema drugima sve će se završiti na ponavljanju postupka izbora srpskog potpredsednika.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Za potpredsednika devetog saziva Skupštine Kosova iz srpske zajednice 10. oktobra izabran je Nenad Rašić, lider Stranke za slobodu pravdu i opstanak, nakon što niko od poslanika Srpske liste koja je imala devet poslanika nije dobio dovoljan broj glasova.

Rašića nisu predložili srpski poslanici i to Srpska lista  smatra protivno propisima, zbog čega je podnela žalbu Ustavnom sudu 16. oktobra. 

Prema Poslovniku o radu Skupštine, kandidata za zamenika predsednika Skupštine iz srpske zajednice predlaže većina poslanika srpske zajednice, što bi značilo da on mora da ima podršku barem šest srpskih poslanika.

Poslovnik takođe predviđa da u slučaju ako kandidat nije predložen, predlog kandidata bude određen žrebom, u prisustvu poslanika odgovarajućih zajednica.

Pojedini pravnici na Kosovu smatraju da je važno da Ustavni sud razreši nedoumice u ovom slučaju što pre.

Jedan od njih je advokat Ardijan Bajraktari koji smatra da bi odluka trebalo da bude doneta pre početka procedura za konstituisanje nove Skupštine, kako bi se izbegle eventualne nejasnoće i moguća blokada njenog formiranja.

Govoreći o ovom pitanju, bivši predsednik Ustavnog suda Kosova Enver Hasani izneo je stav da srpski potpredsednik treba da bude iz redova poslanika Skupštine koji imaju garantovana mesta zajednice Srba i da Nenad Rašić predstavlja srpsku zajednicu, ali ne i većinu srpskih poslanika u Skupštini.

„On (Rašić) može biti dobar čovek i kosovski patriota, razuman i slično, ali te osobine važe kada se neko traži za zeta, a ne za predstavnika jedne kosovske zajednice. Predstavljanje se određuje glasom i na osnovu Ustava i zakona“, rekao je Hasani.

„Nije nestala potreba da sud odgovori na žalbu“

Politikolog Ognjen Gogić ocenjuje da donošenje odluke Ustavnog suda traje nerazumno dugo. 

„Presude nema više od tri meseca. Ustavni sud se prošle godine čak tri puta izjasnio u vezi sa krizom sa konstituisanjem parlamenta i sva ta pitanja su bila i komplikovanija za razmatranje pa mu je trebalo manje vremena da na njih odgovori“, ukazuje on.

Mišljenja je da bi u interesu efikasnosti konstituisanja novih institucija na Kosovu, kao i njihove legalnosti, bilo potrebno da se Ustavni sud što pre oglasi povodom žalbe Srpske liste. Time što su održani izbori i što se konstituiše nova Skupština, kako kaže za Kosovo onlajn, nije nestala potreba i obaveza Ustavnog suda da odgovori na tu žalbu.

Sud, prema rečima Gogića, u presudi po ovom pitanju, u suštini treba da se nadoveže na svoje prethodno razmatranje jer se već bavio temom izbora potpredsednika iz srpske zajednice kada je odgovorio na prvu žalbu Srpske liste tokom formiranja prošlog saziva parlameta.  

„Utoliko je još čudnije da mu treba toliko vremena, a da se pritom ni na koji način nije oglasio da kaže kada bi mogla da se očekuje presuda, a nije uveo ni privremenu meru“, kaže Gogić. 

U teoriji, kako ističe, sud može da prihvati žalbu Srpske liste, a onda u teoriji prethodni saziv Skupštine nikada nije ni bio konstituisan, niti je mogao da bude raspušten. 

„Sud bi mogao da kaže da su i ovi izbori koji su održani zapravo bili neregularni, da nisu mogli da se održe, da je to sve ništavo. To bi onda tek bila neverovatna ustavnopravna kriza u kojoj bi se Kosovo našlo, tako da je potpuno neshvatljivo da Ustavni sud nije imao obzir o kontekstu u kom se sve to odvija“, ocenjuje naš sagovornik.

Ukoliko bi konstituisanje novog saziva parlamenta, posle izbora održanih 28. decembra, počelo bez odluke Ustavnog suda, Gogić veruje da bi Rašić ponovo bio izabran za potpredsednika Skupštine, jer je to ovog puta jednostavnije pošto Aljbin Kurti može da formira većinu i bez dogovora sa drugim albanskim partijama.

„Onda će verovatno da se ponovi situacija da Srpska lista ponovo uloži žalbu“, kaže on.

Uloga privremene mere suda

Da li će proces formiranja nove Vlade biti zakočen ako se ponovi scenario iz prošlog saziva i Srpska lista ponovo uloži žalbu, prema njegovim rečima, zavisi od toga da li će biti privremene mere suda. Podseća da prošlog puta kada se Srpska lista žalila Ustavni sud nije izrekao privremenu meru i nije zaustavio rokove ni radnje.

„Da je izrekao privremenu meru, onda Skupština ne bi mogla da funkcioniše i samim tim ne bi mogli da se obavljaju procesi kao što je davanje mandata za sastav vlade. Tako da sve zavisi od toga da li će Ustavni sud ovaj put da donese privremenu meru čime bi zaustavio sve procese. Ako je ne donese, onda se sve nastavlja, Vlada može da se izabere, ali uz rizik da sve to kasnije može da bude nevažeće“, objašnjava Gogić. 

Pitanje izbora zamenika predsednika Skupštine iz redova srpske zajednice, bez podrške većine poslanika te zajednice, predstavlja važan problem ustavnog tumačenja, mišljenja je univerzitetski profesor Kolje Krasnići.

On, međutim, navodi za Kosovo onlajn da se ne očekuje da će odluka Ustavnog suda po ovom pitanju biti doneta pre početka procesa konstituisanja institucija posle decembarskih izbora.

Ustavni sud, objašnjava Krasnići, nije vezan obaveznim ustavnim rokovima za donošenje odluka i u svojoj praksi je posebno oprezan pri rešavanju pitanja visoke političke osetljivosti. 

„U takvim slučajevima, često vrši svoju nadležnost za donošenje odluka nakon što su politički procesi započeli kako bi se izbegla percepcija direktnog mešanja u politički život. Na osnovu analize političkih dešavanja, najverovatniji scenario ostaje da će Skupština Kosova biti konstituisana bez čekanja konačne odluke Ustavnog suda“, mišljenja je ovaj profesor.

Stvarna politička volja zajednice

Sa normativne tačke gledišta, kako ukazuje, Ustav Kosova garantuje zastupljenost nevećinskih zajednica u rukovodećim strukturama Skupštine Kosova, ali ne sadrži eksplicitnu odredbu kojom se zahteva da kandidata za ove pozicije predloži ili podrži većina poslanika dotične zajednice.

„U tom smislu, strogo tumačenje ustavnih odredbi teško može doneti odluku prema kojoj izbor zamenika predsednika Skupštine iz redova srpske zajednice nužno mora biti izvršen na osnovu predloga i podrške većine poslanika te zajednice. Međutim, ako ustavno tumačenje nije ograničeno samo na formalno čitanje odredbi, već se rukovodi i evropskim standardima za zaštitu prava manjina, onda se može doći do zaključka prema kojem ustavna zastupljenost nevećinskih zajednica treba da odražava stvarnu političku volju zajednice, a ne samo individualni etnički identitet izabranog kandidata“, navodi Krasnići.

Ako odluke Ustavnog suda ne bude do početka konstituisanja Skupštine, on veruje da postoji rizik da se ponovi situacija iz prethodnog saziva.

U odsustvu odluke Ustavnog suda, prema njegovim rečima, Skupština Kosova može nastaviti sa istom proceduralnom praksom za izbor zamenika predsednika iz redova srpske zajednice i u takvom scenariju, Srpska lista će, kaže, verovatno ponovo osporiti legitimitet ovog procesa, podnošenjem novih žalbi Ustavnom sudu. 

„Takva situacija može proizvesti nepoželjne posledice, uključujući političke blokade, institucionalne tenzije i dalja kašnjenja u funkcionisanju Skupštine i drugih državnih institucija. Shodno tome, u odsustvu konačnog ustavnog razjašnjenja, pravna i politička nesigurnost ne samo da se nastavlja, već se i produbljuje, kršeći princip institucionalne stabilnosti i pravne sigurnosti, kao fundamentalne elemente pravnog, ustavnog i demokratskog poretka Kosova“, upozorava Krasnići.

Programska menadžerka NVO „Nova društvena inicijativa“ Milica Andrić Rakić ocenjuje da novi saziv Skupštine Kosova može da se konstituiše i pre odluke Ustavnog suda, a da se onda naknadno, nakon objavljivanja presude, potencijalno isprave neke procedure ukoliko se utvrdi da nisu bile ispravne. 

Imajući u vidu da se na odluku suda dugo čeka, prema rečima Andrić Rakić moguće je da ona stigne pre početka konstituisanje novog saziva Skupštine, ali i ako do toga ne dođe veruje da će se sa konstituisanjem parlamenta nastaviti.

„Ako, recimo, konstituisanje Skupštine prođe isto kao što je bilo u prošlom sazivu odabirom Nenada Rašića žrebom za potpredsednika, a odluka Ustavnog suda koja kaže da to nije bio ispravan način stigne nakon toga, verujem da će se samo ponoviti postupak izbora potpredsednika“, rekla je ona za Kosovo onlajn.

S obzirom na iskustvo od prošle godine kada je prethodni saziv Skupštine konstituisan, a Ustavni sud nije izrekao privremenu meru, ona pretpostavlja da će i sada doći do konstituisanja na sličan način.

„Prošlog puta se dobar deo pravnih zavrzlama u vezi sa konstituisanjem Skupštine proizvodio namerno da bi se odlagali izbori do najpovoljnijeg trenutka za Samoopredeljenje. Sada će oni brzo izvršiti ovaj izbor, osim ako iz nekog razloga imaju interes da ponovo odlažu taj proces. Trenutak objave odluke Ustavnog suda ne utiče ni na koji način na proces konstituisanja, jer ona može da se konstituiše i pre odluke, a da se onda neke procedure isprave potencijalno nakon objavljivanja odluke“, smatra Andrić Rakić. 

Da je sud mislio da ima nekih ozbiljnih kršenja propisa, kako ukazuje, on bi prošle godine izdao privremenu meru i zabranio odluke Skupštine do donošenja konačne odluke, a to nije uradio. 

Sud, kako ističe, treba da objasni proceduru žrebanja.

„Pitanje je da li sud smatra da ako je Srpska lista predložila svojih devet predstavnika i svi su bili glasani tri puta i svako je odbijen od većine poslanika, a ne želi da predloži i desetog kandidata, u ovom slučaju Nenada Rašića, to predstavlja odbijanje kandidature i da li u tom slučaju može da se pređe na žreb? Ukoliko sud smatra da u tom slučaju može da se pređe na žreb i da se postupkom žrebanja dođe do tog desetog kandidata i da većina poslanika odabere tog kandidata, onda tu proceduralno od strane suda nema problema. Dakle, to je jedino što možemo sada da očekujemo kao dodatno definisanje procedura kako se bira potpredsednik“, navodi Andrić Rakić. 

Brza odluka interes Samoopredeljenja?

Na pitanje da li bi Samoopredeljenju i Aljbinu Kurtiju bilo u interesu da se sud što pre izjasni, bez obzira na to kakva bi presuda bila, Gogić kaže da pretpostavlja da bi Kurtiju bilo u interesu da Ustavni sud bude efikasniji u donošenju odluka, posebno u vezi sa ovom, jer bi time otklonio prepreku da što preformira vladu. 

„Ali, mislim da ovde Kurti nema uticaj na Ustavni sud. Nije on razlog zašto je Ustavni sud neefikasan u razmatranju donošenja ove odluke. Ovde su neki interni razlozi Ustavnog suda i ne znamo o čemu se radi, ali ne mislim da je pritisak politike razlog zašto te presude još nema“, kaže on. 

Krasnići takođe ocenjuje da je, iz racionalne i institucionalne perspektive gledano, u interesu Samoopredeljenja da sud što pre donese odluku na osnovu žalbe Srpske liste.

„Brza i konačna odluka izbegla bi proceduralna kašnjenja, olakšala bi proces konstituisanja institucija i stvorila uslove da Pokret Samoopredeljenje brzo formira vladu“, kaže Krasnići.