U Beloj kući pozdravljen aplauzom pa prekriven prašinom, ima li Vašingtonski sporazum drugu šansu?

Zajedno sa svojim saradnicima Donald Tramp aplaudirao je 4. septembra 2020. kada su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji premijer Kosova Avdulah Hoti u Beloj kući potpisali Vašingtonski sporazum. Tramp će se u Belu kuću vratiti 20. januara, a prema mišljenju analitičara, nije isključeno da se tokom njegovog drugog mandata u igru vrati i Vašingtonski sporazum ili makar neki njegovi delovi.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Sporazum o ekonomskoj normalizaciji dobrim delom je već u prvoj polovini 2021. godine praktično ostavljen po strani. Trampa je nasledio Džozef Bajden, a po dolasku na vlast Aljbina Kurtija na Kosovu, u avgustu 2021. Skupština Kosova nije podržala rezoluciju kojom se Vlada Kosova poziva da sprovede Vašingtonski sporazum. Rezoluciju je predložio u to vreme opozicioni Demokratski savez Kosova, stranka iz koje je potpisnik sporazuma Avdulah Hoti. 

Nekoliko tačaka ovog dokumenta bile su trn u oku vlasti Samoopredeljenja: moratorijum od godinu dana na traženje članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, pridruživanje inicijativi Mini Šengen koja je kasnije preimenovana u Otvoreni Balkan, kao i izrada američke Studije izvodljivosti o zajedničkom upravljanju jezerom Gazivode koja je urađena i uručena obema stranama 23. juna 2021. godine.

Upitan početkom ove nedelje da li je Vašingtonski sporazum za njega sada prihvatljiv, ako nova Trampova administracija bude insistirala na njegovoj implementaciji, kosovski premijer Aljbin Kurti vešto je izbegao precizan odgovor. 

„Počnimo od poslednjeg sporazuma koji je sveobuhvatni jer normalizuje odnose između Kosova i Srbije. Mogu da odgovaram za ugovore u kojima sam učestvovao i prihvatio i to isto očekujem od Beograda", naveo je on.

Beograd, na drugoj strani, prema rečima ministra spoljnih poslova Srbije Marka Đurića, podržava ekonomsko jezgro dokumenta potpisanog u Beloj kući.

"Dogovor o ekonomiji, unapređenju saobraćajnih veza, stvaranju mogućnosti za mlade, a jezgro sporazuma je bilo fokusirano na to, uživa našu podršku, ali, iskreno, ne verujem da će Kurti biti preman da konstruktivno pristupi ovome“, rekao je Đurić za RTV.

Trenutno je nepoznanica da li će nova Trampova administracija raditi na oživljavanju nekih tačaka sporazuma, recimo na izgradnji Autoputa mira ili železničke veze između Niša i Prištine, imajući u vidu da je moto Ričarda Grenela, specijalnog izaslanika Trampa za pregovore Kosova i Srbije u vreme prvog Trampovog mandata bio: "ljudi na Kosovu i u Srbiji zaslužuju šansu za ekonomski napredak, ostavimo politiku po strani“. 

Povodom izjave Aljbina Kurtija da prvo treba sprovesti prošlogodišnji Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa sa Srbijom, politički analitičar Visar Imeri kaže za Kosovo onlajn da ne vidi da su taj i Vašingtonski sporazum u konfliktu i da mogu da se sprovedu oba.

„Vašingtonski sporazum se najviše bavi ekonomskim i infrastrukturnim projektima. Ne bavi se političkim pitanjima koje mi imamo, a sporazum iz Brisela je potpuno politički. Ako se sprovede Vašingtonski sporazum to ne znači da briselski ne može, kada dođe do Zajednice opština sa srpskom većinom, do defakto priznanja, priznavanja pasoša i ostalih briselskih sporazuma. Razumem da je za Vladu Kosova politički važnije da se počne sa sporazumom iz Brisela, ali ne vidim nikakav problem da se u isto vreme sprovede i Vašingtonski, ako on ostaje kakav je bio. U njemu ima i nekoliko tačaka koje se uopšte ne bave odnosima Kosova i Srbije, već Srbija mora nešto da sprovede što nema veze sa Kosovom, a Kosovo ima neke tačke koje nisu povezane sa Srbijom“, kaže Imeri.

Kada je reč o delu sporazuma koji se bavi infrastrukturom, autoputem i izgradnjom železničkih pruga, Imeri ocenjuje da je važno da postoji što više veza i zajedničkih infrastrukturnih projekata, jer su to, kako kaže, investicije u bolje ekonomske odnose, a to znači i u političke odnose u regionu.

„Vašingtonski sporazum nije u konfliktu ni sa Berlinskim procesom koji ima fokus na zajedničku trgovinu a za šta treba da postoji infrastruktura: železnica, autoputevi i sve druge infrastrukture. To znači da ako se taj sporazum sprovede u celosti da će to biti na dobrobit i Kosova i Srbije, a i regiona“, smatra Imeri.

On kaže da bi Sjedinjene Američke Države mogle bi da Vašingtonski sporazum koriste kao okvir za dijalog između Kosova i Srbije, ali da će to zavisiti najviše od toga kakve će odnose nova administracija Donalda Trampa imati sa Evropskom unijom i da li će dijalog čiji je pokrovitelj EU biti glavna platforma dijaloga ili će se to donekle smestiti u Vašington. 

"To je najveće pitanje. Ako bude ovo drugo, onda ćemo imati nešto novo, ako bude ono prvo izgleda da neće biti promena", kaže Imeri.

Saradnik NVO "Nova društvena inicijativa" Aleksandar Šljuka ocenjuje da bi nova Trampova administracija mogla da pokuša da oživi neki vid Vašingtonskog sporazuma i da pokrene proces koji će ići paralelno sa procesom koji vodi Evropska unija, ali napominje da će Vašingtonski sporazum u početnom periodu biti skrajnut zbog drugih mnogo važnijih problema kojima su SAD okrenute i da će na red doći kasnije.

Kako ukazuje, dosta odredaba Vašingtonskog sporazuma ostalo je nesprovedeno jer je on potpisan pred kraj prvog Trampovog mandata.

“Osnovana je kancelarija DFC u Beogradu, međutim njen rad je u određenom smislu zamro. Ona je totalno neaktivna, a možda će doći do njenog oživljavanja jer je trebalo da služi kao čvorište za američke investicije na Balkanu. Možda oživi i priča o Autoputu mira. Projekti koji će donositi ekonomsku dobit su nešto na čemu će Tramp insistirati, a da li će to biti direktno pozivanje na Vašingtonski sporazum, uzimanje određenih komada iz tog sporazuma ili možda pravljenje nekog Vašingtonskog sporazuma 2, nisam siguran. Ostaje da se vidi u kojoj meri će on biti oživljen, ali mislim da će to biti nešto na čemu će Tramp da insistira”, kaže Šljuka za Kosovo onlajn.

Što se tiče dijaloga i odnosa Beograda i Prištine, Šljuka veruje da će Tramp pokušati sa nekim brzim, kreativnijim i alternativnijim rešenjima koja će moći u celosti da zatvore ovo pitanje jer je, kaže, Trampov pristup generalno takav i jer se on nameće kao neko ko rešava probleme i pokušava da ih reši velikim sporazumima koji će kompletno zatvoriti neko poglavlje i koji će moći da predstave da je on doneo mir i da je obezbedio trajno rešenje.

“Vašingtonski sporazum to nije, već je ekonomska normalizacija između Srbije i Kosova, međutim, znamo da je i to nešto na čemu Tramp insistira kao biznismen i čovek koji se bavi ekonomijom i kojem je to jako važan aspekt njegovog rada. On će gledati da se, možda opet pred kraj mandata ili uporedo sa tim kreativnim rešenjem koje će da traži, uspostave što bolji odnosi ne samo kada su u pitanju ekonomski odnosi između Srbije i Kosova, već generalno ekonomski odnosi u regionu Zapadnog Balkana. Tu se može očekivati možda i oživljavanje Otvorenog Balkana, inicijative koja je i dobila zamah pred kraj prvog Trampovog mandata”, navodi Šljuka.

Kako dodaje, veruje da će Tramp primetiti da EU nema mogućnosti, snagu i kapacitete da privoli Beograd i Prištinu da naprave odlučne korake u sprovođenju poslednjeg postignutog sporazuma, ali i nekih ranijih. Dijalog pod kapom EU, ocenjuje, će nastaviti da “tinja” i tu će biti pokušaja da se napravi određeni proboj, jer je taj proces vezan i za proces evropskih integracija Kosova i Srbije.

“Nisam siguran da će dijalog kompletno biti redefinisan, osim ako ne vidimo konačno rešenje celog kosovskog pitanja, što je malo verovatno u naredne četiri godine. Određenih pomaka će biti, a biće i dva paralelna procesa. Ukoliko se Amerika odluči da se značajnije uključi u rešavanje tog pitanja, verovatno će taj proces dati veće rezultate, kao što je bilo sa Vašintonskim sporazumom u godinama kada je dijalog zapao u krizu”, navodi naš sagovornik.

Programski koordinator Fondacije BFPE za odgovorno društvo Stefan Vladisavljev ocenio je za Kosovo onlajn da se ne može reći da je Vašingtonski sporazum u potpunosti nestao, ali da svakako fokus administracije američkog predsednika Džozefa Bajdena nije bio na njegovoj implementaciji. 

„Ekonomska saradnja koja je i bila poenta ovog sporazuma, može biti jedan od načina na koji će se unaprediti saradnja između Vašingtona i Beograda u budućnosti“, kaže Vladisavljev.

Imajući u vidu da je Vašingtonski sporazum došao na kraju prvog mandata Donalda Trampa, Vladisavljev ukazuje da nije bilo mnogo vremena za njegovu implementaciju od strane administracije koju je on predvodio od 2016. do 2020. godine.

„Neki elementi tog sporazuma jesu primenjeni, uključujući činjenicu da Srbija i dalje nije uvela 5G mrežu, s obzirom da je jedan od delova tog sporazuma podrazumevao da Srbija ne sme da sarađuje sa nepouzdanim dobavljačima, a kineski dobavljači su pre toga bili lideri za izgradnju 5G infrastrukture u Srbiji. Čini se da je najveći prostor za unapređenje odnosa Srbije i SAD u ekonomskoj saradnji. I ukoliko sa američke strane bude postojalo razumevanje da je neophodno obezbediti različite oblike kapitala koji se mogu koristiti za infrastrukturni razvoj i za strane direktne investicije u Republici Srbiji ili za povećanje obima spoljno-trgovinske razmene, to onda posredno može značiti da su različiti delovi Vašingtonskog sporazuma ispunjeni iako će možda naziv biti drugačiji“, navodi Vladisavljev.

Kako dodaje, nakon imenovanja ljudi koji će biti zaduženi za bavljenje ovim delom sveta nova administracija SAD moraće da uzme u obzir i ono što se izdešavalo u protekle četiri godine u razvoju odnosa između Srbije i Amerike.

„Činjenica je da u bližoj istoriji odnosi nisu bili na ovako visokom nivou. Verovatno će doći do preispitivanja različitih oblika saradnje i okvira koju tu saradnju definišu, a da li će se Vašingtonski sporazum u potpunosti primeniti i da li će se uopšte primeniti, ostaje pitanje za period nakon imenovanja ljudi koji će biti deo američke administracije“, navodi Vladisavljev.

Inače, Sporazum o ekonomskoj normalizaciji potpisan je tako što su se pred predstavnicima Beograda i Prištine našle različite verzije. Tekst poslednje tačke sporazuma koji je bio vezan za odnose dve strane sa Izraelom bio je drugačiji.