Ukidanje srpskih institucija na Kosovu: Da li EU „zatvara oči“ ili nema odgovor na akcije Kurtija?

Nikada više saopštenja i nikada manje zabrinutosti u Prištini zbog oštrih reakcija međunarodne zajednice na zatvaranja srpskih institucija. Za većinu sagovornika Kosovo onlajna pokazatelj da EU nema valjan mehanizam - „štap i šargarepu“ kojim bi mogla da zaustavi jednostrane poteze, ali i događaje vrati za pregovarački sto u Brisel. Upozoravaju da će u takvoj situaciji, odlazeća kosovska administracija, bez obzira na institucionalnu krizu na Kosovu, nastaviti sa ovakvim akcijama.

Piše: Đorđe Barović

„Zatvaranje institucija minira napore ka deeskalaciji“, poručila je u Prištini visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas.

Istakla je da EU postepeno ukida mere Kosovu, ali da je za potpuno ukidanje uslov deeskalacija situacije na severu.

Prethodno, i portarol Evropske unije je zatražio izbegavanje „eskalatornih mera“ vlasti u Prištini. Nedvosmisleno je mislio na seriju upada i ukidanja srpskih institucija na severu koji su u tom trenutku kulminirali ulaskom policije u JKP „Vodovod Ibar“.

„Pozivamo odlazećeg premijera Kurtija i vlasti na Kosovu da zaustave ova zatvaranja, pokažu uzdržanost i izbegnu eskalatorne mere“, naveo je portparol Unije.

U sledećim danima kosovska policija je upala i zatvorila Nacionalnu službu za zapošljavanje, Ustanovu za sport, omladinu i specijalizovane usluge u Severnoj Mitrovici i Halu sportova, Crveni krst Kosova i Metohije, Gradski muzej, Biblioteku...

U čitavom nizu saopštenja ambasada u Prištini nakon ovih akcija nemačka ambasada je za Kosovo onlajn saopštila da „ovakve policijske operacije rizikuju dodatno produbljivanje lokalnih tenzija i podrivaju napore za pridobijanje poverenja pogođenih građana“.

Nedelju dana kasnije hladan tuš.

Nemački ambasador Jorn Rode je u emisiji Rubikon na televiziji Kljan Kosova kazao da „strukture paradržave moraju nestati“.

„Sada je i javno potvrđeno ko stoji iza Kurtija u zatvaranju srpskih institucija, zabrani dinara i uskraćivanju prava Srbima na KiM! Brutalno gaženje međunarodnog prava i Rezolucije 1244!”, poručio je direktor Kancelarije za KiM Petar Petković reagujući na tvrdnju nemačkog diplomate.

Štap i šargarepa

Istoričar Stefan Radojković kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da je ceo problem u „štapu i šargarepi“.

Evropska unija nema mehanizam da primora Prištinu: kaznom ili nagradom da prekine sa jednostranim potezima. Istovremeno, naglašava da talas ukidanja srpskih institucija na Kosovu treba tumačiti i kao pokušaj lidera Pokreta Samoopredeljenje i premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija da na ovaj način pridobije domaću javnost.

„On procenjuje da mu je na domaćem političkom planu bitnije da pokaže konzistentnost svojih uverenja i da zadrži ovo biračko telo koje ima, a koje je u jasnom padu. Postoji trend opadanja iako ne dovoljno da bi on postao nevažan ili marginalan faktor na političkoj sceni među kosovskim Albancima“, smatra Radojković.

Ocenjuje da je EU pokazala da nema valjan mehanizam kako bi sprečila jednostrane akcije.

„Iz tog razloga se i pojačao pritisak po pitanju ambasada. Dakle, nije više EU ta koja uspostavlja ili sprovodi neke mehanizme sankcija prema prištinskoj administraciji, već su sad to bilateralni razgovori između ambasada i predstavnika prištinske administracije. Suptilna poruka je da EU nema dovoljan kapacitet da podstakne Kurtija da se bolje ponaša, da nema 'šargarepu', ali nema ni 'štap'“, precizira Radojković.

Objašnjava da je Priština blokirana kada je reč o pridruživanju Savetu Evrope i da bi mogla da se suoči sa još nekim posledicama sprovođenja jednostanih poteza, ali da je to sve što EU može da učini.

„Suštinski je procenjeno u Prištini, a naročito od strane Kurtijeve administracije, da je bitnije da on zadrži svoje političke pozicije, da se pokaže kao nepotkupljiv, kako neko ko se 'samoopredeljuje' za albansku stvar, a neki bi rekli za velikoalbansku stvar. I ono do čega posredno dolazimo jeste da najviše strada srpska zajednica na Kosovu i Metohiji jer je Briselski sporazum sad već mrtav apsolutno i to je nešto što je on i obećao između ostalog“, smatra ovaj istoričar.

Precizira da je posledica takve politike nesprovođenje Briselskog sporazuma od strane Prištine.

Moguća kazna za to bi bila blokiranje procesu priključenja EU, ali Radojković ističe da Unija i tu ima problem „nedostatka šargarepe“ zato što se već odredila da će se eventualno proširenje na Zapadni Balkan ograničiti na Crnu Goru ili Albaniju.

„I Beogradu i Prištini je jasno da neispunjavanje Briselskog sporazuma nema nekakve posledice jer nije ni planirano proširenje. Da, možda će se to osetiti u delu koji se tiče donacija, nekih direktnih investicija, postojanjem člana Saveta Evrope, ali suštinksi mi se čini da je Kurtijeva administracija iskoristila ovaj period da isprazni od svakog sadržaja buduću Zajednicu opština sa srpskom većinom tako što Srba verovatno neće ni biti na Kosovu i Metohiji“, smatra Radojković.

Otuda je uveren da će lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti pokušati da ostane „relevantan faktor“.

„Njegova razmišljanja su kratkoročna: da pokuša da ostane relevantan faktor, da odugovlači sa konstituisanjem i skupštine i da pokaže nepokolobljeivost pred svojim biračkim telom. I to sada i oslikava ovu političku krizu u prištinskoj administaciji“, navodi.

Za Kurtija su u ovom trenutku najvažnija pitanja može li da privoli na podršku Vjosu Osmani ili će doći do prelazne vlade sa kojom će Kosovo ući u lokalalne izbore na jesen i izbor novog predsednika početkom sledeće godine.

„I zato suštinski i ne sme da popusti. Mora da se pokaže istrajan i prema spolja, prema spoljnim pritiscima, ali mora da se pokaže ekstreman i prema Srbima. Jer izgleda da su ta dva pitanja uvezana kada je u pitanju prištinska administracija. Ponašanje Prištine prema srpskoj zajednici je jedan od uslova da ona bude integrisana u međunarododne organizacije“, precizira Radojković.

Kriza dijaloga

Saradnik Instituta „Musine Kokalari” Beljgzim Kamberi suštinski problem vidi u krizi dijaloga pod okriljem EU.

Zato nema dilemu da će Aljbin Kurti, bez obzira na kritike EU, nastaviti sa gašenjem srpskih institucija na severu Kosova.

„Nalazimo se u situaciji koja više nije nikakva novost. Kurti nastavlja da sprovodi svoju vlast kroz zatvaranje onoga što se naziva 'pararelne institucije Republike Srbije ' na severu Kosova. On to radi sam, preko institucija Kosova, a na drugoj strani imamo međunarodnu zajednicu koja traži da se to rešava kroz dijaloga Kosova i Srbije u Briselu. Ali, situacija je ista, nema promena“, kaže Kamberi za Kosovo onlajn.

Naglašava da je aktuelna situacija dokaz krize u procesu dijaloga.

„Dijalog u Briselu je u krizi zato što je ideja bila da se integrisanje Srba, naročito sa severa, i gašenje institucija Republike Srbije na severu i uključivanje u integrisanje u institucije Kosova, postigne preko dijaloga Kosova i Srbije u Briselu. I tako je bilo do pre dve godine. Ali, od kada imamo krizu dijaloga u Briselu imamo i situaciju da se te institucije sada zatvaraju 'u ime pravne države, zakona i ostalog...'. Ali, mislim da je situacija na severu dokaz da imamo veliku krizu u dijalogu“, ističe Kamberi.

To je dokaz, dodaje, i neefikasnosti ali i nesprovođenja onoga što je dogovoreno u Briselu i Ohridu.

„Dok ne dođe do napretka u sprovođenju tog sporazuma mislim da ćemo imati istu situaciju i da ćemo na jednoj strani imati vlade Kosova koje će nastaviti sa pokušajima da integrušu sever preko zakona, a sa druge strane ćemo imati još više Srba sa severa Kosova izvan institucija. S treće strane ćemo imati deklaracije, izjave evropskih i zapadnih diplomata koji će tražiti da se sve sprovodi unutar dijaloga, ali se situacija na terenu neće menjati“, precizira ovaj analitičar.

Smatra da je u pitanju „institucionalni vakum“, ali i neefikasnost EU na terenu zbog čega ocenjuje da će dosadašnja prištinska administracija da nastavi sa gašenjem srpskih institucija na severu Kosova.

„Dosadašnja izvršna vlast u Prištini će nastaviti da pokušava da gasi institucije koje funkcionišu pod okriljem Srbije na Kosovu. To će se nastaviti sve dok ne dođe do povratka efikasnosti u dijalogu Kosova i Srbije i ne započne sprovođenje sporazuma koji su postignuti u Briselu. Do tada će se ova situacija nastaviti“, upozorava Kamberi.

Nepredvidljivost i posledice

Saradnik NVO Aktiv Zoran Savić je uveren da poslednji jednostrani potezi Prištine pokazuju da mere EU protiv Kosova ne daju rezultate, zbog čega od Aljbina Kurtija i u budućnosti treba očekivati nepredvidljive poteze zbog kojih srpska zajednica ispašta.

„Očigledno mere koje EU uvela Kosovu ne daju rezultata. Jednostavno, sada već odlazeća vlada, nastavlja da zatvara sve srpske institucije bez nekog 'bekapa' i na kraju stanovništvo najviše pati. Opet će morati da sve ove usluge koje je imalo morati da potraži u centralnoj Srbiji“, kaže Savić za Kosovo onlajn.

Dodaje da je u sferi spekulacija da li će nova evropska administracija dovesti do promene na terenu, ali i povratku dijalogu.

„Jedino što nam preostaje je da vidimo da li će možda ova nova evropska garnitura sa Kajom Kalas i Sorensenom kao posrednikom u dijalogu, doneti neki pomak da se obe strane vrate dijalogu. Jedino što nam ostaje je da čekamo“, ističe Savić.

Upozorava da je tokom svog poslednjeg mandata Aljbin Kurti pokazao da je „nepredvidljiv“, a da izostanak odlučnije reakcije međunarodne zajednice za srpsku zajednicu na Kosovu znači da i u budućnosti „mogu da očekuju svašta“.

„Kao što smo videli do sada, poslednjih četiri -pet godina unazad, Kurti je zaista nepredvidljiv. Prošle nedelje u jednom danu smo imali zatvaranje tri ili četiri institucije odjednom, tako da je sve u domenu nagađanja. Ali, s obzirom da nema neke jače reakcije međunarodne zajednice, kako EU tako i ambasada u Prištini, možemo zaista da očekujemo svašta“, naglašava Savić.