Pojedine stranke bez starih kadrova na lokalnim izborima - reforma ili unutrašnji raskoli?

Tradicionalno, političke partije na Kosovu na lokalnim izborima kandiduju aktuelne predsednike opština, ali ovog puta dve stranke – DPK i DSK – odlučile su da ne kandiduju neke od sadašnjih gradonačelnika, piše Kosova pres. Dok pojedini analitičari to tumače kao rezultat unutrašnjih sukoba, drugi to vide kao pokušaj reforme.

Demokratska partija Kosova (DPK) nije ponovo kandidovala četiri aktuelna predsednika opština: Bedrija Hamzu u Južnoj Mitrovici, Ramiza Ladrovcija u Glogovcu, Fadilja Nuru u Srbici i Besima Iljazija u Kačaniku, dok Demokratski savez Kosova (DSK) nije ponovo kandidovao Burima Berišu, gradonačelnika opštine Kosovo Polje.

Ta dešavanja politički analitičari i poznavaoci izbornog procesa tumače iz dva ugla – kao rezultat unutrašnjih sukoba, ali i kao pokušaj reforme i promovisanja novih partijskih figura pred građanima, piše Kosova Press.

Dva meseca pre redovnih lokalnih izbora, zakazanih za 12. oktobar, političke partije su predstavile kandidate za predsednike opština.

Politička analitičarka Magbule Škodra navodi da je dosadašnja praksa bila da se aktuelni predsednici, ukoliko partija smatra da su uspešno obavili mandat, ponovo kandiduju.

U slučaju Glogovca, kaže ona, to što DPK nije ponovo kandidovala Ramiza Ladrovcija, već Petrita Hajdarija, ukazuje na ozbiljne unutrašnje podele.

„Dosadašnja praksa je bila da se predsednici koji su uspešno završili mandat ponovo kandiduju. Ne dolazi u obzir da se zamene novim kandidatima. Predsedništvo DPK-a je odlučilo da ne kandiduje Ramiza Ladrovcija. Da li su sproveli istraživanje javnog mnjenja u Glogovcu, ne znamo. Nadam se da je odluka zasnovana na statistikama. Ali činjenica da je Ladrovci odmah reagovao i najavio samostalnu kandidaturu govori o unutrašnjim podelama u DPK-u. Da nije bilo reakcije, moglo bi se smatrati strateškim potezom“, rekla je Škodra.

Istraživač u KDI-ju, Vulnet Bugaku, smatra da je u pojedinim slučajevima u DPK-u, poput Glogovca, izostanak ponovne kandidature rezultat unutrašnjih neslaganja.

Ipak, kada je reč o Burimu Beriši u Kosovu Polju, on ocenjuje da je DSK želela da osveži kandidaturu, s obzirom na to da je Beriša na čelu te opštine već više od četiri mandata.

Za Mitrovicu dodaje da je sam Bedri Hamza pokazao da ne želi još jedan mandat.

„Osim Glogovca, gde su očigledni unutrašnji nesporazumi između predsedništva i aktuelnog gradonačelnika, u drugim slučajevima DSK je želela osveženje kandidata. Slična situacija je i u Mitrovici, gde Hamza očigledno nije imao volje da ostane na funkciji. Negde su razlozi reformske prirode, ali negde i rezultat neposlušnosti predsednika prema centralnom rukovodstvu“, rekao je Bugaku.

Politički analitičar Artan Muhadžiri kaže da je logično to što DPK nije ponovo kandidovala gradonačelnike u četiri opštine.

Prema njegovim rečima, te promene imaju za cilj da kroz reformu iznedre nova imena, ali i da se potvrde stara, politički jaka lica, kao što je kandidatura Samija Ljuštakua u Srbici.

„Ove promene su logične – partije pokušavaju reformom da predstave nove figure koje bi sutra mogle biti postavljene na centralnom nivou i predstavljati konkurenciju Samoopredeljenju. Takođe je to i pokušaj da se promeni brend DPK-a, iako je teško očekivati drastične promene“, smatra Muhadžiri.

DPK je za predsednike opština kandidovala: Petrita Hajdarija (Glogovac), Samija Ljuštakua (Srbica), Ariana Tahirija (Južna Mitrovica) i Sabedina Višija (Kačanik). DSK je u Kosovu Polju kandidovala Besnika Osmanija.

S druge strane, Pokret Samoopredeljenje u opštinama koje vodi već četiri godine – Podujevo, Gnjilane, Štimlje i Kamenica – ponovo je kandidovao aktuelne predsednike. Isto je učinila i Alijansa za budućnost Kosova (ABK) u opštinama u kojima je na vlasti – Dečani, Đakovica, Suva Reka, Orahovac i Klina.

Redovni lokalni izbori na Kosovu biće održani 12. oktobra.