Jovanović: Vidovdan osnova kulturnog, političkog i verskog života srpskog naroda

Profesor istorije sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Severnoj Mitrovici Luka Jovanović kaže da je za Srbe, posebno one na Kosovu Vidovdan od posebnog značaja iz religijskog i državotvornog aspekta i da je to za njih osnova kulturnog, političkog i verskog života.

“Za Srbe na Kosovu i Metohiji Vidovdan znači znači praznik u kojem se oni okupljaju. To je opštenarodni praznik. Mi jedino još na Kosovo i Metohiji i u pojedinim krajevima Republike Srpske možemo kod samog naroda osetiti taj značaj Vidovdana koji je imao pre Drugog i pre Prvog svetskog rata, a to je upravo življenje kosovskog mita, odnosno življenje tog Vidovdana 1389. i življenje za dan osvete kosovskih junaka. To je upravo ono što je osnova kulturnog, političkog, pa i verskog života srpskog naroda bila u devetnaestom i u prvoj polovini dvadesetog veka, a danas sve više vraća svoj značaj”, kazao je Jovanović za Kosovo onlajn.

On je dodao da je Vidovdan za Srbe prevashodno značajan u religioznom, a zatim i u državotvornom pogledu.

Ocenjujući da je Kosovska bitka 1389. godine postala sinonim za Vidovdan, Jovanović ukazuje da je tog dana došlo i do obnove srpske državnosti od 1804. godine do danas.

“Ne smemo zaboraviti da su za Vidovdan doneta dva značajna ustava u srpskoj istoriji. Jedan ustav koji mi nazivamo Namesničkim ustavom iz 1869. i drugi čuveni Vidovdanski ustav - prvi ustav Jugoslavije iz 1921. godine”, kaže Jovanović.

Ističe da je zbog ovih činjenica Vidovdan za Srbe praznik koji srpskom narodu stavlja prošlost u prvi plan, ali mu i predočava budućnost.

“Vidovdan je razmeđa jedne srpske istorije koja Srbe uči onome što je bilo i onome što se desilo i daje mu pouke za ono kako treba da se usmerava. Mi to naročito možemo videti kod naših najumnijih ljudi 19. veka, da svi oni žive za kosovski mit i za celokupno kosovsko stvaralaštvo”, naglašava Jovanović.

Na pitanje zbog čega ovaj praznik izaziva podozrenje u albanskoj zajednici, posebno naučnim krugovima, Jovanović smatra da je problem u tome što Albanci “ne mogu da se nađu” u događaju iz 1389. godine.

“Oni i dalje ne mogu da se nađu u samoj predstavi Vidovdana. Kod albanskih istoričara, u njihovom javnom mnjenju možemo čuti upravo takve replike koje nam govore o tome da su Albanci bili jedna od značajnih okosnica te hrišćanske vojske koja je susrela tursku vojsku na Kosovu Polju. Sa druge strane, možemo čuti taj diskurs da su oni bili značajem deo te suprotne vojske, odnosno te osvajačke vojske, u zavisnosti od onog trenutka kako se njima svidi”, smatra Jovanović.

Ovaj istoričar kaže da su ta različita “tumačenja” pokušaj Albanaca da se svrstaju na pobedničku stranu.

“Kad im odgovara da budu deo hrišćanske koalicije, oni kažu da su bili deo hrišćanske koalicije u kojoj su bili i knez Lazar, Vuk Branković i Vlatko Vuković... A sa druge strane, sete se uvek da je pored Gazimestana blizu i Muratovo turbe. Pa kad im je to zgodno u dnevno -političkim pitanjima i u naučnom narativu, oni se prebace na tu stranu upravo da govore da su ipak muslimani i da kao takvi su ipak učestvovali u strani te pobedničke nazovi osvajačke vojske iako je ta vojska na Kosovu polju 1389. godine bila poražena”, zaključuje Jovanović.