Žandarmerija na Kosovu - Kurtijeva predizborna strategija ili novi pritisak na Srbe na severu?

U situaciji u kojoj predstavnici policijskih sindikata na Kosovu upozoravaju da policija nema ni osnovne uslove za rad, pa čak ni zdravstveno osiguranje, Vlada Kosova u tehničkom mandatu najavila je formiranje nove bezbednosne formacije - žandarmerije. Dok pristalice Aljbina Kurtija taj potez predstavljaju kao jačanje bezbednosnog sistema, opozicija ga vidi kao deo predizbornog marketinga. Za Srbe, međutim, dileme nema, upozoravaju analitičari za Kosovo onlajn - i u jednom i u drugom slučaju krajnja meta ostaje sever Kosova.

Piše: Petar Rosić

„Žandarmerija će se uglavnom baviti borbom protiv kriminala i korupcije u pograničnim područjima. Boriće se protiv terorizma... Žandarmerija je nešto između policije i vojske“, najavio je Kurti početkom ove nedelje.

Kasno sinoć, u razgovoru sa američkim kongresmenima – Kitom Selfom, Ričijem Toresom, Majkom Lolerom i Džordžom Latimerom, poručio je da ona nije zamišljena kao zamena za Kfor, već će sarađivati sa njim.

Njegova najava izazvala ja brojne kritike iz redova opozicije.

„Kada nemate šta da ponudite građanima u ekonomiji i razvoju, onda počinjete da proizvodite 'nove strukture' za izbornu propagandu“, poručila je Ganimete Musljiju iz Demokratske partije Kosova.

Njen stranački kolega Arben Gega kazao je da pre razgovora o novim bezbednosnim strukturama, institucije moraju da obezbede zdravstveno i zaštitno osiguranje za policijske službenike.

Slične optužbe izneo je i politički analitičar Arton Demhasaj.

„Aktuelnoj vladi bi bolje da obezbedi uniforme, odeću i neophodne uslove policiji i vojsci, nego da se bavi ovim besmislenim i predizbornim idejama“, rekao je on .

Protivno Rezoluciji 1244

S druge strane, direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije Mentor Vrajoli podsetio je da Kosovo i Kfor imaju sporazum prema kojem Kosovske bezbednosne snage (KBS) neće ići na sever bez saglasnosti, navodeći da bi žandarmerija mogla da popuni tu prazninu.

Na to upozorava i predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije Milovan Drecun, ali ističe da takva formacija ne bi smela ni da postoji po Rezoluciji 1244.

Reagovao je i direktor Kancelarije za KiM Petar Petković koji je istakao da su planovi o formiranju kosovske žandarmerije najavljeni u cilju predizborne kampanje Aljbina Kurtija, istakavši da Kfor ostaje jedina legitimna oružana snaga na Kosovu.

„Predizborna snoviđenja i očajnički potezi Aljbina Kurtija koji najavljuje formiranje nekakvog odreda žandarmerije plasirani su s ciljem sticanja jeftinih političkih poena jer njegova kampanja očigledno ne ide kako je zamislio. Ne postoji ni osnov ni prostor da Kurti nekakve paravojne i parapolicijske odrede formira mimo postojećih sporazuma, a još manje da ih raspoređuje u srpskim sredinama na severu KiM“, piše u saopštenju direktora Kancelarije za KiM. 

Gostujući na RTS-u Petković je jutros Kurtijevu najavu o formiranju žandarmerije ocenio kao pokušaj da se dodatno militarizuje prostor severa Kosova.

„U Briselskom sporazumu, tačka 9, jasno stoji da policija na severu mora da odražava etničku strukturu, što znači da u policiji moraju da budu Srbi i da nema dugih cevi“, podvukao je Petković.

Nato: Neophodne konsultacije s Kforom

Kosovo onlajn je odgovor pokušao da dobije i od Natoa. Iz Alijanse je za naš portal poručeno da „pažljivo prate“ najave kosovskih institucija o formiranju žandarmerije, te da očekuju da će bezbednosne organizacije na Kosovu „nastaviti sa kooperativnim pristupom, koordinirajući sa Kforom u cilju bezbednosti i regionalne stabilnosti“.

U odgovoru stoji i da Savetodavni tim za vezu Natoa (NALT) podržava razvoj Kosovskih bezbednosnih snaga, u skladu sa njihovim prvobitnim mandatom civilne zaštite, kroz izgradnju kapaciteta, koordinaciju obrazovanja i obuke.

Isto pitanje postavili smo i zameniku pomoćnika generalnog sekretara Natoa za partnerstva Kevinu Hamiltonu.

„Potrebno nam je više informacija o toj ideji. Svako pitanje koje se tiče bezbednosti na Kosovu mora se konsultovati sa Kforom i institucijama Natoa. Nadamo se da ćemo dobiti više informacija“, rekao je Hamilton u izjavi za Kosovo onlajn.

Predizborno „prepakivanje”

Komentarišući najavu o formiranju žandarmerije urednik internet portala RTS Rade Maroević kazao za Kosovo onlajn da se suštinski ne radi o novoj bezbednosnoj strukturi, već o „prepakivanju“ postojećih formacija.

„Možete te jedinice da zovete kako god hoćete - vatrogasci, žandarmerija, pioniri..., sasvim je svejedno. To mora da se rešava na jednom potpuno drugom nivou i mislim da je ta najava formiranja žandarmerije samo deo te predizborne kampanje u kojoj bi sada nekim prepakivanjem tog kosovskog zaštitnog korpusa, bezbednosnih snaga, sada žandarmerije, glasači se privukli“, rekao je Maroević.

Prema njegovim rečima, Kurti računa da će mu takav potez koristiti za pridobijanje glasove „tvde linije“, uključujući i deo bivših pripadnika OVK. 

„Kurti računa da će žandarmerija te glasove da mu vrati. To je, prosto, predizborna kampanja i pokušaj da se nekim prepakivanjem dođe do rešenja koje bi odgovaralo Prištini, svakako ne bi odgovoralo Srbima na severu Kosova, ali je zaista najviše od svega samo deo predizborne kampanje “, naveo je Maroević.

Govoreći o ulozi Kfora, Maroević je rekao da ta misija u prethodnim decenijama često nije reagovala pravovremeno.

„U 80 odsto slučajeva tokom prethodnih 27 godina Kfor nije uradio ništa. U nekim situacijama jeste uradio značajne stvari, ali u nekim ništa i plašim se da će i ovaj put skrenuti pogled na drugu stranu i reagovaće tek kada nastane problem, što mislim da je pogrešno“, rekao je on.

Ipak, veruje da će Kfor još dugo ostati ključni bezbednosni faktor.

„Kako stvari sada stoje, još dugi niz godina će Kfor ostati jedina istinska snaga na toj administrativnoj granici i veliko je pitanje da li će ih uskoro neko zameniti“, zaključio je Maroević.

Manja uloga Euleksa

S druge strane, bivši pukovnik Kosovske policije Refki Morina ocenio je da formiranje žandarmerije predstavlja važan bezbednosni iskorak i profesionalni mehanizam koji neće imati militarističke ciljeve, već će doprineti smanjenju uloga međunarodnih misija, pre svega Euleksa.

„Štitiće granicu na severu, prema Srbiji, ali i granice širom Kosova. Često se javljaju dileme kod stanovništva jer se, s jedne strane, formiranje žandarmerije vidi kao pozitivno, dok s druge strane postoji skepticizam i strah da bi mogla da preuzme bezbednosne nadležnosti i postane militarizovana formacija, ali to nije tačno jer joj je cilj zaštita granica i borba protiv šverca i organizovanog kriminala, bez mešanja u nadležnosti policije i vojske“, rekao je Morina.

Govoreći o modelu organizacije, ističe da bi žandarmerija trebalo da bude zasnovana na iskustvima francuske, italijanske i drugih žandarmerija, uz profesionalni razvoj domaćih bezbednosnih struktura.

On ocenjuje da bi se, u tom slučaju, uloga međunarodnih misija, u ovom slučaju Euleksa, postepeno smanjivala.

„Smatram da mehanizam žandarmerije koji se formira kod nas treba da preuzme elemente francuske, italijanske i drugih žandarmerija. Kroz profesionalni razvoj žandarmerije, policije i vojske, uloga međunarodnih mehanizama će se postepeno smanjivati, jer će bezbednost granica preuzeti domaće snage. Na taj način će se međunarodne trupe postepeno smanjivati, kako bi se bezbednosna situacija i mir na Balkanu i na Kosovu stabilizovali“, kazao je bivši pukovnik Kosovske policije.

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić podseća da su u prethodnim izjavama Aljbina Kurtija upravo predstavnici srpske zajednice često označavani kao bezbednosna pretnja, te da najava formiranja žandarmerije na Kosovu predstavlja dodatni mehanizam pritiska i zastrašivanja.

„Mislim da je žandarmerija još jedan mehanizam zastrašivanja srpske zajednice, jer ukoliko pratimo izjave Aljbina Kurtija, on je naglasio da će ta žandarmerija biti fokusirana na pogranične zone i na borbu protiv terorizma. Budući da je u prethodnim izjavama targetirao pre svega predstavnike srpske zajednice kao teroriste, jasno je zaključiti da bi koncentracija takve formacije bila upravo na severu Kosova“, rekao je Surlić za Kosovo onlajn.

Zabrinutost među Srbima na Kosovu

On smatra da se radi o „kreativnom rešenju“ kojim Priština pokušava da pronađe model prisustva vojnih formacija na severu.

„Kurti se već duži niz godina suočava sa pitanjem kada će vojne formacije moći na sever Kosova. Ovo vidim kao jednu vrstu kreativnog rešenja, gde bi žandarmerija bila, kao što Kurti i kaže, nešto između vojske i policije. Na taj način bi se to predstavilo kao velika pobeda, posebno u vreme izbora“, ocenio je on.

Govoreći o ulozi Kfora, Surlić je rekao da uticaj međunarodnih snaga postepeno slabi, za šta odgovornost vidi u politikama ključnih članica Natoa.

„Njihova uloga je sve manja i manja i, nažalost, za to krivicu snose upravo vlade ključnih zemalja članica Natoa. One imaju strategiju postepenog povlačenja sa Kosova, dok Sjedinjene Američke Države najavljuju potpuno povlačenje, što bi u prevodu značilo preuzimanje odgovornosti i njeno prepuštanje pre svega kosovskim snagama“, rekao je Surlić.

Prema njegovim rečima, takve najave izazivaju zabrinutost među Srbima na Kosovu, koji Kfor vide kao jedinu vojnu silu koja ih može zaštititi.

„Kfor će nastaviti da postoji, bez sumnje, ali očigledno smanjivanje mandata je nešto što je veliki problem. Niti je to pitanje bilo predmet dijaloga, niti se može tumačiti kao nešto što je opšta spremnost snaga koje su na Kosovu, da su one izgradile jedno zdravo multietničko društvo i da mi imamo jednu potpunu koegzistenciju između Srba i Albanaca. Mi smo i dalje u nekoj vrsti postkonfliktnog menadžmenta i zbog toga je prisustvo međunarodnih snaga i te kako neophodno“, zaključio je Surlić.