Zapadni Balkan i lažne vesti: Borba za istinu ili protiv vetrenjača?

Srbija planira da do kraja ove godine formira više stručnih timova koji će reagovati u slučaju neistinitih informacija u stranim medijima. Sagovornici Kosovo onlajna ističu da se najveće bitke vode upravo za istinu.

Piše: Arsenije Vučković

Borba protiv vetrenjača ili potraga za rasutim perjem iz jastuka. Tako se uglavnom opisuju saopštenja ili demantiji koji uslede nakon neke poluinformacije ili lažne vesti. Sa početkom rata u Ukrajini Zapadni Balkan se ponovo našao kao dobar „medijski poligon“, pa se za ove dve godine moglo čuti - sve i svašta.

Uglavnom se „duvalo u ratne trube“, a po pravilu Srbija bi uvek bila glavna meta.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u aprilu ove godine da protiv Srbije objavljeno više od 10.000 negativnih tekstova.

„Više od deset hiljada tekstova slične sadržine napisano je protiv Srbije u poslednjih 25 meseci. Nikada se niko za iznete laži, nije izvinio“, naveo je Vučić.

Reagovao je na pisanje hrvatskih medija da Vojska Srbije oko Kosova raspoređuje baze u obliku potkovice aludirajući na razlog bombardovanja SRJ 1999. godine.

Tada su zapadni mediji izašli sa tvrdnjom da je državni vrh odobrio vojnu akciju „Potkovica“ koja je za cilj imala proterivanje albanskog stanovništva sa Kosova.

Ta tvrdnja nije opstala ni u jednoj od presuda Haškog tribunala. A bilo ih je.

Novinarka britanskog Telegrafa se sredinom ove godine popela na neku uzvišicu kod Leposavića i u vojnom panciru postavila pitanje da li se upravo nalazi na „tački koja bi mogla da bude druga Ukrajina“.

Ništa manje senzacionalistička nije bila i nedavna informacija na RTK da Srbija finansira najmanje dva prištinska medija.

Priču je objavila „Slobodna Bosna“, a urednik u RTK je kasnije izjavio da su mu „odozgo“ rekli da mora da je pusti. I pustio je.

Vlasnici i urednici pomenutih medija su zatim objavili da je ova vest najverovatnije naručena upravo iz Prištine, ali iz kancelarije premijera.

Da bi se adekvatno pariralo ovakvim informacijama, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Srbije Arno Gujon najavio je da će do kraja godine biti oformljeni posebni timovi za strane medije koji će biti zaduženi da prate napise o Srbiji i pravovremeno reaguju u slučaju objavljivanja lažnih vesti.

Istinom protiv laži

U razgovoru za Kosovo onlajn Arno Gujon objašnjava da postoji samo jedan način da se Srbija bori protiv laži.

„Istinom možemo da se borimo protiv tih lažnih vesti tako što ćemo svaki put, kad budu objavili lažnu vest da pošaljemo demanti. Kad budu rekli nešto negativno o Srbiji, da mi kažemo nešto pozitivno kroz autorske tekstove, kroz članke, kroz pojavljivanje u tamošnjim medijima. Takođe, želimo da organizujemo dolazak stranih novinara u Srbiju jer mislimo da je najbolji način da ljudi upoznaju Srbiju, da je osete, da se upoznaju sa Srbima, sa našim vlastima i da vide da ono što je izgovoreno, ono što je prenošeno godinama unazad o Srbiji i Srbima ne odgovara realnosti, ne odgovara istini“, istakao je Gujon.

Ocenio je da je najteži period u medijskom smislu za Srbiju bio period ratova devedesetih koji se nastavio bombardovanje SRJ 1999. godine.

„Najgore lažne vesti su izgoverene i prenošene devedesetih godina, pogotovor za vreme bombardovanja Srbije, agresije 1999. godine. Citiraću vam jednu lažnu vest koja nama izgleda neverovatno u smislu da mislimo da u to niko ne može da poveruje, ali su na Zapadu svi poverovali jer nisu imali pojma ni o tome šta se dešava ovde ni o geografiji. Rekli su, kada su bombardovali most u Novom Sadu da su to uradili da bi sprečili delovanje srpske vojske na Kosovu i Metohiji. S tim što niko na Zapadu nije znao ni gde je Novi Sad, da je na severu Srbije, a gde je Kosovo i Metohija, na jugu Srbije. I onda tako su opravdavali razne zločine koje su imali i tekako posledice po narodu i državu. Tada se nije reagovalo na to“, rekao je Gujon.

Dodaje da danas lažne vesti nisu uvek povezane sa najavama ratnih sukobima, ali da je i dalje prisutna ta retorika.

„Videli smo u Telegrafu. Engleska novinarka koja je rekla da Srbija sprema upad.  invaziju na Kosovo i Metohiju, što je ogromna laž. Mi želimo da reagujemo na sve to jer to itekako šteti imidžu Srbije, a također našoj spoljnoj politici“, naglasio je Gujon.

Podsetio je da su mnogi novinari na Zapadu na osnovu lažnih vesti o Balkanu i Srbiji napravili karijere i kao primer naveo novinarku CNN Kristijan Amanpur..

„Takvi ljudi koji su tada bili obični novinari, danas su mnogo moćniji. Neki od njih su urednici, direktori publikacij... Dok samo bio predsednik humanitarne organizacije, i trudio se da promovišem realnost kako žive ljudi na Kosovo i Metohiji, suočio sam se sa tom autocenzurom, gde je novinar zainteresovan, gde želi da piše, a dobija zapravo crveni karton od urednika ili od direktora publikacije, zato što to ne ide u prilog onome što su oni radili i kako su izveštavali godinama unazad. To dovodi direktno u pitanje njihov kredibilite“, kaže Gujon i dodaje da trudom i radom ipak moguće probiti „medijske barijere“.

„I to je ono što ćemo da radimo. Neće biti lako, ali za to vodimo borbu. Zato je osnovana Kancelarija za javnu i kulturnu diplomaciju. Da se borimo za Srbiju, za srpski narod, da se borimo za istinu i da promenimo sliku o Srbiji i Srbima, o istoriji u svim svetskim medijima“, kazao je Gujon.

Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Srbije kaže da je Kosovo veoma često prisutno u svetskim medijima zbog čega će se na pet svetskih jezika pratiti i izveštavanja vezana za ovu temu.

„Kosovo i Metohija jeste česta tema u zapadnim medijima i uopšte u svetskim medijima i mi tu moramo racionalno da postupimo i da objasnimo kakve stvari zapravo jesu. Na političkom nivou tako što ćemo da uvek istaknemo šta je dogovoreno, šta je potpisano, šta nije potpisano, šta je ispoštovano od strane Srbije, a šta nije od strane Prištine. I to na svakom nivou ljudi treba da znaju, jer to nama ide u korist zato što je Srbija uvek bila konstruktivna, Srbija je uvek držala do svoje reči, a to nije slučaj sa Prištinom. U okviru dijaloga Beograda i Prištine moramo da radimo na tome“, kazao je Gujon.

Naglašava da će pažnja s jedne strane biti usmerena na vlasti i diplomatiju određenih država, ali da je namera da se obrate narodima tih zemalja.

„Tako što ćemo objasniti kako žive Srbi danas na Kosovu i Metohiji. Kakvi su njihovi problemi u svakodnevnom životu, da kroz ljudsku priču, kroz ljudsku prizmu i kroz emocije dopremo do običnog građanina u Francuskoj, u Americi, u Nemačkoj. To je ono što je njima zanimljivo. I ako gledamo kako su radili oni koji su promovisali drugu stranu prethodnih 30 godina, oni nisu često govorili o visokoj politici, iako jesu, ali veoma često o toj ljudskoj sudbini. A mi želimo da se dotaknemo te ljudske sudbine, da je promovišemo, da je pokažemo, da objasnimo kako žive Srbi danas u Kosovu Polju, u Prizrenu ili u Kosovskom Pomoravlju“, naveo je Gujon.

Bitka za pravdu

Francuski istoričar i profesor geopolitike Univerziteta u Versaju Aleksis Trud ocenio je da je Srbiju važno što je započela kampanju protiv lažnih vesti zato što se glavne bitke vode za istinu.

„Veoma mi je drago što posle toliko vremena neko kao što je Arno Gujon odlučio da pokrene kampanju. Glavne bitke se vode za istinu“, kazao je Trud za Kosovo onlajn.

On je podsetio da je najviše medijskih laži plasirano tokom ratova devedesetih, a da se glavna bitka vodila u Francuskoj.

„Glavna bitka je bila naročito ovde u Franskoj, ta bitka za pravdu u medijima. Sećam se na primer kad je Mond, koji je glavni list u Francuskoj 1999. objavio da je srpski narod kolektivno kriv za ratove. Na sudu je dokazano da to nije tačno“, rekao je Trud.

On je ocenio da se ni danas nije puno toga promenilo u odnosu na period od pre 20 ili 30 godina.

„Sećam se pre 20-30 godina glavna stvar nije bila da se pošalje humanitarna pomoć Srbima, glavni cilj je bio da se daju prave vesti“, naveo je Trud.

On je ocenio da je danas medijska slika nešto bolja.

„U Francuskoj, a vidim isto i u Španiji, Nemačkoj ipak slika o Srbima se menja“, poručio je Trud.

Martovski pogrom

Predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) na Kosovu Ivana Vanovac izjavila je da na prostoru Zapadnog Balkan u bližnoj prošlosti nema boljeg primera od toga šta jedna lažna vest može da prouzrokuje od 17. marta 2004. godine koji je doveo do Martovskog pogroma Srba na Kosovu.

„Na ovom području mislim da nemamo bolji primer od 17. marta. To je najbolji dokaz kako jedna lažna vest može u istorijskom kontekstu da izmeni i demografski i društveno i politički i sistemski jedno područje i način na koji narod na tom području živi“, ocenila je Venovac za Kosovo onlajn.

Komentarišući najavu Srbije da će do kraja godine formirati posebne timove koji će reagovati na plasiranje lažnih vesti, Venovac kaže da su dezinformacije sveprisutne i teško prepoznatljive.

„Lažna vest je sveprisutna u medijima. Vrlo je teška često za prepoznavanje zato što se ona negde čak i 50 odsto bazira na istini. Najkvalitetnije lažne vesti, one koje najbolje odrade posao obično se temelje na jednom delu istine tako da javnost ne može lako da prepozna onaj netačni segment toga što čita ili sluša“,

Dodaje da u borbi protiv lažnih vesti nije pitanje da li će to proizvesti cenzuru, već da li se time gubi na aktuelnosti.

„Onaj ko ima tu moć da vrši cenzuru nad medijima on je obično i taj koji plasira lažne vesti, dakle to ne može da se desi. Ali može da se desi da novinari u nekom strahu da ne plasiraju neku lažnu vest krenu jako dugo da je proveravaju, da joj na taj način oduzmu aktuelnost. Mada je u svakom slučaju bolje proveravati do momenta dok nismo potpuno sigurni da je vest ispravna nego objaviti bilo šta netačno jer to uvek donosi neke posledice“, zaključila je Venovac.

Kontekst i narativ

Osnivač The Nutshell Times-a Srđan Garčević komentarišući najavu Srbije da će do kraja godine biti oformljeni specijalni timovi u svetu koji će reagovati na lažne vesti ocenjuje da je u tome najvažnije imati proaktivan pristup koji podrazumeva ne samo plasiranje sopstvenih narativa i pravljenje adekvatnih kampanja.

„Najbolji način da se preduprede lažne vesti jeste da se predoči kontekst, da se plasira sopstvena strana određenih događaja jer kao što je poslovica kaže, laž obiđe svet dok istina tek navlači svoje cipele. Tako da ono što je dosta bitno to je taj proaktivni nastup kroz plasiranje sopstvenih narativa, ali isto tako i kroz stalno podsećanje javnosti na konkretne aktere koji su širili lažne vesti. Bilo da se radi o samim novinarima ili o medijima koji aktivno prave određene kampanje“, izjavio je Garčević za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima taj proaktivan pristup je važan zbog činjenice da će lažnih vesti uvek biti.

„Lažnih vesti će uvek biti, lažne vesti mogu da budu i iz nehata tako da je dosta bitno plasirati sopstvena viđenje i sopstvene narative, a ne samo biti reaktivan i očekivati da će to biti dovoljno, a kamoli, naravno, ukidati određene novinare ili određene medije, već samo podsećati javnost na njihovu ulogu i uopšte, jeli, biti vrlo jasan u stvaranju jednog foruma gde zapravo istina može da pobedi“, naglašava Garčević. 

Objašnjava da većina lažnih vesti uperenih protiv Srbije dolazi iz dekontekstualizacije ili stavljanja u drugačiji kontekt.

„Setimo se priče o kontekstualizaciji svega onoga  što se dešavao tokom ratova devedesetih ili kroz celu našu istoriju što je samo po neka vrsta izvrtanja istine“, ističe Garčević.

I sam je 2019. godine napadnut zato što je zahvaljujući društvenim mrežama uspeo da demantuje tvrdnju jedne američke novinarke koja je pogrešno prenela izjavu tadašnje premijerke Ane Brnabić.

„I kada sam ja vrlo jasno samo preveo šta je zapravo bilo rečeno, postalo je jasno da nije borba protiv lažnih vesti samo pokazivanje šta je istina, već da zapravo to zahteva jednu vrlo robusnu odbranu cele situacije.. Tada sam napadnut kako sam šovinista zato što direktno prevodim ono što se desilo“, podseća Garčević.