Zašto Bajden povezuje situaciju u Ukrajini i Balkan i kakve veze sa tim ima naoružavanje Kosova?

To što je američki predsednik Džozef Bajden doveo u vezu situaciju u Ukrajini i moguće izbijanje novih nestabilnosti i bezbednosnih kriza na Balkanu mnogima je "zaparalo uši" imajući u vidu da region nije imun na podignute tenzije, ali i to da su ova upozorenja šefa Bele kuće usledila nekoliko dana nakon najave da će SAD naoružati Kosovo protivtenkovskim raketama "džavelin". 

Sagovornici Kosovo onlajna, dobri poznavaoci američke spoljne i bezbednosne politike, smatraju da nije vreme da se "upale alarmi" jer, ukazuju, ključne motive ove Bajdneove izjave treba tražiti na domaćem političkom terenu u SAD, s obzirom na to da u novembru slede predsednički izbori, ali i da je došlo do značajnog "zamora" kada je reč o podršci Ukrajini. Međutim, ističu i da bi ove Bajdenove poruke trebalo dobro analizirati. 

Po njima, prejake su pojedine ocene, poput one koju je izneo predsednik Republike Srpske Milorad Dodik da Bajden ovakvim istupom "priziva rat na Balkanu". Ističu da nije u interesu SAD da otvara nove frontove. 

Američki predsednik rekao je da bi ukidanje finansijske pomoći Ukrajini moglo da dovede do kriza na drugim mestima, uključujući Balkan.

"Ako odemo, a Rusija izdrži njihov napad i pobedi Ukrajinu, šta mislite da će se dogoditi u balkanskim zemljama? Šta mislite da će se dogoditi od Poljske do Mađarske", upitao je Bajden u obraćanju u Beloj kući, upozorivši da bi takva situacija "promenila dinamiku".

Da je Bajdenova poruka da bi uskaćivanje podrške Ukrajini izazvalo domino efekat i prelivanje tog sukoba na druge delove Evrope data u unutarpolitičke svrhe u SAD, smatra docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić. 

"Deluje da je ova izjava data u kontekstu sukoba različitih mišljenja koje ima izvršna vlast, predvođena predsednikom Bajdenom i Kongresa, naročito Donjeg doma u kojem većinu imaju Republikanci, a sve oko toga da li treba nastaviti sa finansiranjem rata u Ukrajini. To je jedna od debata koja je relevantna u kontekstu dolazećih predsedničkih izbora. Zato sad predsednik Bajden pokušava da poveća ulog, da prikaže kako će doći do domino efekta ako se navodno ne podrži Ukrajina i kako onda sukob može da se prelije i na druge regione. Dakle, povećava se strah zapravo da bi se dobila ova jedna unutarpolitička bitka koja onda ima i spoljnopolitičke reperkusije jer je Ukrajina u velikoj meri zavisna od zapadnog finansiranja", istakao je Krstić za Kosovo onlajn. 

Na pitanje da prokomentariše da li misli da Bajden tim stavom priziva rat, kako je to protumačio predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, Krstić je odlučan da to nije slučaj.

"Mislim da i Dodik tu izjavu daje iz unutarpolitičkih razloga, dakle ovo nije nikakav poziv za rat, ali jeste, kao što sam već rekao, jedna vrsta političkog preterivanja. To se u teoriji zove sekuritizacija ili pak hipersekuritizacija kada označavate nešto kao izrazitu bezbednosnu pretnju i pridajete mu veći egzistencijalni značaj, kao da je ogromna pretnja ratom, nego što to verovatno u ovom trenutku, po mom mišljenju, jeste. Dodik to koristi, sa druge strane, da prikaže kako je takva izjava pretnja po stabilnost u regionu, to je isto to, samo u ogledalu", kazao je naš sagovornik. 

Krstić je naglasio da je nakon Banjske, malo rekalibriran pristup Amerike u pogledu bezbednosne situacije u regionu i da je to jedan od razloga zbog kojih je i "džavelin" uveden u proceduru", odnosno razlog odluke da se ove protivtenkovske rakete isporuče Kosovu.

"'Džavelin' još nije zvanično isporučen. Amerika se sada više fokusira na to da pokušava na terenu da napravi nekakav balans. Naravno, daleko od toga da je moguće napraviti balans na terenu, a i daleko od toga da je ovakva odluka legalna imajući u vidu Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN. Mislim da ta odluka nije dobra po stabilnost u regionu, ali je indikator promenjene percepcije koja nije došla odmah nakon Banjske, ali koja je verovatno dugoročno posledica i toga što se dešavalo u septembru na prostoru Kosova i Metohije", zaključio je Krstić.

Potpredsednica Foruma za međunarodne odnose Branka Latinović kaže za Kosovo onlajn da treba imati u vidu uslove i kontekst u kojem je izjava o prelivanju ukrajinskog sukoba na druge regione, kao i da je to poručio američki predsednik, koji ne bi to tek tako izjavio.

"Verovatno da je to rezultat ne samo procena situacije na terenu nego i procena njihovog viđenja, američkih i zapadnih krugova, kako bi se stvari mogle razvijati na evropskom kontinentu u situaciji ukoliko bi Rusija bila pobednik rata u Ukrajini", kaže Latinović. 

Naglašava da treba imati u vidu da se evropski reljef promenio, da više nije isti kao što je bio 2022. godine, pa ni 2023, i da ne samo da se neke stvari menjaju u Evropi, nego i u njenom okruženju. Dodaje da tu pre svega ima u vidu rat na Bliskom istoku između Izraela i Hamasa i potencijal koji sa sobom nosi u vezi sa širenjem rizika i ratova u tom delu sveta. Taj rizik, kaže Latinović, i dalje postoji, iako nije u onakvom obimu kao što je bio, ali ne znamo kako će se stvari razvijati. 

"To sve pokazuje da Balkan zadržava svoj geostrateški značaj koji je oduvek imao. Možete imati vlast levu, desnu, prozapadnu, istočnu, ali Balkan kao geostrateški prostor uvek zadržava svoje mesto, jer to je prostor koji vodi prema Grčkoj, Turskoj i Bliskom istoku. Verovatno se imalo u vidu da Zapadni Balkan nije konsolidovan, ne samo sa stanovišta da nisu sve države regiona članice Natoa i EU, već tu imate i dve neuralgične tačke - Kosovo i Bosnu i Hercegovinu. I to pre svega u vezi sa onim što je političko delovanje Milorada Dodika, njegovi nastupi i izjave koje daje. Većina analitičara danas smatra da je veći rizik BiH, nego Kosovo, s obzirom na to da je Kosovo pod međunarodnim bezbednosnim snagama, pre svega snagama Natoa, da je pod kontrolom i da je ta pažnja prema KiM povećana nakon svega onoga što se desilo prošle godine. Tu mislim na povećanje broja pripadnika Kfora, ali i neke druge aktivnosti", navodi Latinović.

Ona ne misli da je Zapadu i posebno SAD stalo da se taj rizik, bezbednosni i politički, povećava na Balkanu, jer bi to značilo neuspeh njihovog postkonfliktnog modela rešavanja sukoba, u šta su uložili puno, uključujući finansijska sredstva, ali i ljudske živote, jer je veliki broj njihovih građana bio angažovan u mirovnim misijama na prostoru bivše Jugoslavije.

Latinović se ne slaže ni sa ocenama, poput one koju je izneo Dodik, da Bajden priziva rat na Balkanu. Podseća i da je Dejtonski sporazum bio američki projekat, da su SAD uložile autoritet i druge kapacitete da bi se taj rat okončao mirovnim sporazumom i kako bi se taj mir održao. Ističe i da je činjenica da je Rusija svoj status kao svedoka u Dejtonskom sporazumu "iskoristila da poveća svoj politički i geostrateški uticaj u BiH, i to pre svega preko RS i Dodika".

Na pitanje da li se može dovesti u vezu namera SAD da Kosovo naoruža raketama "džavelin" sa izjavama Bajdena u kojima povezuje Ukrajinu i situaciju na Zapadnom Balkanu, Latinović odgovara - "na neki način, da". 

Podseća na ono što se dešavalo na terenu, na Kosovu tokom protekle godine, sukobi sa pripadnicima Kfora tokom protesta na severu i događaji iz Banjske, kao i stacioniranje većeg broja pripadnika Vojske Srbije i naoružanja u području Kopnene zone bezbednosti, što očigledno, smatra Latinović, nije bilo sinhronizovano sa glavnim međunarodnim akterima i onda je dovelo do određenog podozrenja.  

"Ta odluka je, u stvari, jedna vrsta opomene. To je najava, mi ne znamo da li će se to stvarno desiti i u kom obimu, ali u svakom slučaju, ona je kao takva saopštena i treba dobro razmisliti koje su sve njene posledice. Metode međunarodne zajednice nisu iste kao što su bile 90-ih ili, ako hoćete, i pre nekoliko godina. Nema više toliko upozorenja, jakih saopštenja, već ona idu postepeno, ali onda imate iznenađenja. Kao što su letovi F-16 iznad Banjaluke za vreme proslave Dana RS, pa sada najavu prodaje 'džavelina' Kosovskim snagama bezbednosti, zatim otvaranje Nato baze u Bugarskoj, u blizini naše granice, pa ovo što se dešava u Belom Manastiru. Stvara se jedan sasvim novi pristup, novi metod koji je prilagođen ovome što je današnji evropski vojni, bezbednosni i politički reljef", zaključuje Latinović.

Nije realna mogućnost da se sukob u Ukrajini proširi na druge delove Evrope, uključujući Zapadni Balkan, smatra viši istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović. 

On za Kosovo onlajn napominje da mnogima nije jasno da li je predsednik SAD zapravo mislio na Baltik ili Balkan. Naš sagovornik ukazuje da je Bajden i u mlađim danima bio političar "ozloglašen po retoričkim gafovima, a proteklih godina je primetno, kao rezultat njegovih godina, da ponekad pobrka termine u izjavima". 

"Bez obzira da li je mislio na Baltik ili Balkan, ili druge delove Evrope koje je spominjao, poput Poljske i Mađarske, ne vidim nekakvu realnu mogućnost da se proširi taj sukob. Ruska vojska se već dve godine muči da zauzme Ukrajinu, dakle, ne vidim kako mogu da imaju kapacitet da idu dalje od toga. A naročito ako uzmemo u obzir to da je Balkan, uključujući i one zemlje koje nisu članice Natoa, obuhvaćen tim bezbednosnim kišobranom, ne vidim kakav je realni mehanizam na osnovu kojeg može da dođe do nekog automatskog ponavljanja rata ili bilo kakve vrste bezbednosne krize", ističe Vuksanović.

Ono što je bitno, nastavlja on, jeste kontekst u kojem je Bajden dao ovu izjavu, a to je da je to najverovatnije bilo u funkciji unutrašnjeg političkog života u Americi.

"Predsednik Bajden prvenstveno pokušava da retoričkim 'napumpavanjem' navodne ruske pretnje prebrodi prepreku onih koji se protive daljoj podršci Ukrajini, s obzirom na to da postoji evidentan zamor i unutrašnje javnosti i pojedinih političkih subjekata i u Vašingtonu i u drugim zapadnim prestonicama kada je reč o ovom sukobu", kaže Vuksanović.

Na pitanje kako gleda na pojedina tumačenja, poput Dodikovog, da Bajden "priziva rat na Balkanu" Vuksanović kaže da stav predsednika Srpske prvenstveno ocenjuje kao "reakciju radi reakcije, da se prvenstveno opravda pred svojim glasačima i pred njima pokaže kao čvrst lider".

"Neću da kažem da sam stopostotno komotan u vezi sa nestabilnošću na Balkanu, bilo na Kosovu ili u Bosni i Hercegovini, ali isto tako imam jedan umereno realističan stav da je udaljena opcija da ovde može da dođe do punog ratnog sukoba", poručuje Vuksanović.

Kada je reč o tome da li SAD odgovara stabilnost na Balkanu ili ne, naš sagovornik ističe da nije siguran da Amerika može sebi da dozvoli otvari bilo kakve nove krize u trenutku kada je rastegnuta na tri velika sukoba - ukrajinski, sukob u Gazi i intervenciju protiv Huti pobunjenika u Jemenu. 

"U trenutku kada je Amerika rastrgnuta, kada već mnogi govore o iscrpljivanju zaliha američkog naoružanja, unutrašnjoj političkoj krizi, podeli u SAD, naročito u kontekstu izbora koji slede u novembru, ne verujem da je uopšte realno govoriti o takvom tipu angažmana Vašingtona na Balkanu. Naprotiv, mislim da im je u interesu samo da se što manje brinu o regionima koji su inače periferni za američku spoljnu politiku", uveren je Vuksanović.

Ističe da je odluka SAD o isporuci naoružanja Kosovu višeslojna.

"S jedne strane se možda može tumačiti kao neki vid političke poruke Vašingtona Beogradu - 'mi sarađujemo sa vama, ali pazite šta radite'. Isto tako treba napomenuti da je za sada samo Stejt department doneo odluku da se ne protivi prodaji "džavelina" Kosovu. Finalna odluka o tome tek treba da bude doneta u Kongresu. Isto tako, u ovako polarizovanoj i politički disfunkcionalnoj Americi pitanje je koliko mogu da traju kongresne procedure. A još važnije, čak i kada bude završena procedura u Kongresu pitanje je kada može to naoružanje da bude isporučeno, ako se uzme u obzir to da su SAD kroz svoju podršku Ukrajini iscrpele značajne strateške zalihe čitavog niza svojih oružanih sistema. I 'džavelin' su oružani sistemi koji su negde pri izmaku i koje treba obnavljati", ukazuje naš sagovornik.

Dodaje da postoji mnogo nedoumica, ali da je nesumnjivo da je postojalo više faktora koji su sigurno uticali na one koji su dali zeleno svetlo za odluku da se Kosovu isporuči ovo naoružanje.

"Delimično je doprinela tome anksioznost u vezi sa Ukrajinom, delimično je pomogao sukob iz Banjske, a delimično i to da je spoljnopolitička elita u Vašingtonu i dalje negde podeljena oko toga kako prići vladajućoj koaliciji u Beogradu, koju neki doživljavaju kao potencijalni problem, a neki kao jedinog pravog partnera u Beogradu", zaključuje Vuksanović.