Zašto je u ovom trenutku važna sednica Saveta bezbednosti o Kosovu?

Održavanje hitne sednice Saveta bezbednosti o situaciji na Kosovu, na kojoj insistira Srbija, od izuzetne je važnosti nakon tragičnih događaja u Banjskoj, jer su ugroženi mir i bezbednost, a situacija preti da dodatno eskalira, poručuju sagovornici Kosovo onlajna. Oni ističu da je sada možda više nego ikada ranije potrebno da se insistira na Rezoluciji 1244 SB Ujedinjenih nacija i da se u najvažnijoj međunarodnoj organizaciji čuju stavovi Srbije.

Predsedavanje Savetom bezbednosti danas je od Albanije preuzeo Brazil, koji ne priznaje Kosovo, i koji će sutra saopštiti program rada ovog tela za oktobar.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da bi sednica SB o Kosovu mogla da se održi 9. Ili 12. oktobra i poručio da će Srbija će čuvati Povelju Ujedinjenih nacija, Srbija će čuvati Rezoluciju 1244 i svoju teritorijalnu celovitost. On je rekao da je za nama sedam najtežih dana u poslednjih 15 godina, zbog događaja na Kosovu ali i sveopšte kampanje laži i neistina pokrenute protiv Srbije.

Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević smatra da Srbija, posebno posle dešavanja u Banjskoj, o kojima još nema pouzdanih informacija kako su stradala trojica Srba i albanski policajac, ne treba da odustane od zahteva da se Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija bavi situacijom na Kosovu po hitnom postupku.

On upozorava da je došlo do eskalacije, a da su mir i bezbednost ugroženi.

"Stvar je definitivno eskalirala i to je odmah nalog nadležnom organu, a to je Savet bezbednosti, da u skladu sa Rezolucijom 1244 stavi pitanje situacije na Kosovu na dnevni red. Uslovi se i u političkom smislu stvaraju da se to pitanje stavi na dnevni red, činjenicom da je u oktobru predsedavajući SB Brazil, koji nije priznao Kosovo, posle njega Kina", kaže Milivojević za Kosovo onlajn. 

On smatra da posle događaja u Banjskoj ne bi imalo nikakvog smisla da bilo koja od članica Saveta bezbednosti, bez obzira na nihove političke stavove, uopšte dovodi u pitanje takvu sednicu. Pogotovo što su takva pitanja, poput bezbednosti na Kosovu, njihova direktna nadležnost, je postoji i obavezujuća Rezolucija koja nalaže da se bave tom temom.

"Za nas je važno da se da do znanja na globalnom planu kakva je situacija na Kosovu, jer u skladu sa Rezolucijom 1244 to je globalno tema, i globalna je odgovornost svih zemalja članica i SB kao organa koji se o tome brine. Dakle, važno je da se ukaže da je to tema koja eskalira i koja traži da se nađu politička sredstva da se izbegne ugrožavanje mira i stabilnosti. Drugo, za nas bi bilo značajno i samo stavljanje pitanja situacije na Kosovu na dnevni red SB. To je onda dokaz da je SB ipak nadležan, a da ovi pregovori koji se vode uz posredovanje EU a uz saglasnost Generalne skupštine UN, ipak nemaju rezultat. Dakle, da tema bude tamo gde joj je mesto", navodi Milivojević.

Ukazuje i da bez obzira na stavove koje bi zemlje članice iznele na sednici o Kosovu važno da se o tome raspravlja na Savetu bezbednosti i da se Kforu da nalog da deluje.

"Ukoliko se SB ne oglasi, mi onda ulazimo u jednu spiralu nasilja i onda se postavlja pitanje čemu služi Kfor i o čemu se uopšte tu radi. Prema tome, zbog toga je važno da mi istrajemo na toj sednici i da na njoj insistiramo, kao i na poštovanju Glave 7 Povelje UN koja nalaže da se mir i bezbednost štite po svaku cenu. I da insistiramo na Rezoluciji 1244 koja je obavezujuća, kao i na obavezama SB da reaguje kada se na terenu događa eskalacija", zaključuje Milivojević. 

I politikolog Dimitrije Milić smatra da je bi u ovom trenutku Srbiji moglo da odgovara da podnese zahtev za sazivanje vanredne sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija povodom situacije na Kosovu s obzirom na to da Brazil, koji ne priznaje Kosovo, danas preuzima predsedavanje tim telom. Kako kaže, kada se ta tema adresira na svetskom nivou onda ju je teško ignorisati i gurnuti po strani.

Kada bi se kosovsko pitanje, ističe, našlo na dnevnom redu Saveta bezbednosti, Srbija bi mogla da iznese svoje argumente koji se sada, u aktuelnim okolnostima, ne čuju.

"Uslovno rečeno s jedne strane nam odgovara jer se ta tema adresira na svetskom nivou i onda ju je teško ignorisati i gurati po strani, jer kada se ta tema adresira onda kao Srbi imate neke mogućnosti da iznesete argumente koji se sada ne čuju, da ih iznesete na svetsku scenu", rekao je Milić.

Međutim, s druge strane, ocenjuje da Srbiji ne bi išlo u prilog ukoliko bi Rusija ili Kina stale na stranu Srbije, s obzirom na to da je Rusija izolovana od Zapada.

"I ne odgovara nam zato što će stranu da nam drže one države koje ne utiču na sam proces dijaloga, Rusija, ili može biti Kina, zavisi u kojoj meri Kina bude zainteresovana da se oko ovog pitanja angažuje. Trenutno Rusija u zapadnim krugovima nije najpopularnija država, naprotiv. I taj vid asocijacije sa Rusijom nije nešto što nužno Srbiji ide u korist", naveo je Milić.

SB ima 15 članica, od kojih su pet stalne, sa pravom veta – SAD, Velika Britanija, Francuska, Kina i Rusija. Među deset nestalnih članica trenutno su Albanija, Brazil, Ekvador, Gabon, Gana, Japan, Malta, Mozambik, Švajcarska i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Od njih, deset je priznalo Kosovo (SAD, Velika Britanija, Francuska, Albanija, Gabon, Japan, Malta, Švajcarska, UAE i Gana iz koje je doduše bilo izjava da su povukli priznanje), dok Kosovo ne priznaje pet država članica SB (Rusija, Kina, Brazil, Ekvador i Mozambik).