Zašto nemački ambasador Rode Visoke Dečane naziva kosovskim manastirom? 

Samo nekoliko dana nakon što je na inicijativu francuskog i nemačkog ambasadora na Kosovu izmeštena spomen-ploča srpskim vojnicima stradalim u Prvom svetskom ratu, na pravoslavnom groblju u Prištini, zato što im ulazi u kadar prilikom komemoracije koju oni obavljaju na tom mestu 11. novembra na Dan primirja, glavni diplomata Berlina na Kosovu Jern Rode našao se u središtu još jednog spornog događaja. Naime, Rode je posle nedavne posete Visokim Dečanima ovaj manastir Srpske pravoslavne crkve nazvao "kosovskim", što je, smatraju sagovornici Kosovo onlajn, malo verovatno puki gaf iskusnog diplomate, već se iza toga kriju mnogo dublji i opasniji motivi.

Ovo nije prvi put da predstavnici pojedinih zapadnih država nameću narativ o postojanju kosovske kulturne baštine i da pod nju podvode i  spomenike kulture Srbije i srpskog naroda i SPC na Kosovu. Naši sagovornici ukazuju da su takve tvrnje istorijski netačne, politički nekorektne, diplomatski štetne i dodatno komplikuju ionako složenu situaciju na Kosovu. 

U slučaju Rodea, dodatno "bode oči" što je u Dečanima predvodio delegaciju nemačkih ambasadora iz regiona koji su sa igumanom manastira Savom Janjićem razgovarali o izazovima sa kojima se SPC i srpska zajednica na Kosovu suočavaju, ali o tome nemački ambasador nije rekao ni reč, već je na društvenim mrežama napisao „Završili smo konferenciju nemačkih ambasadora regiona nezaboravnom posetom kosovskom manastiru koji se nalazi na listi Unesko“.

Rodeov istup naišao je na burne reakcije Beograda, Srba na Kosovu, ali i političara u Berlinu.

Tako je poslanica Pokreta "Sare Vagenkneht" u Bundestagu Žaklin Nastić reagovala je na izjavu nemačkog ambasadora, ističući da on ne spominje činjenicu da je taj manastir ograđen bodljikavom žicom, koja je "dokaz stalno visoke pretnje napadima i provalama albanskih ekstremista na hrišćansko srpsko pravoslavno kulturno dobro".

Predsednik Spoljnopolitičkog odbora poslaničke grupe Alternativa za Nemačku u Bundestagu Petr Bistron rekao je da je pripisivanje srpskog kulturnog nasleđa Kosovu diplomatska greška prvog reda i da je takav nastup tipičan za diplomate ministarke spoljnih poslova te zemlje Analene Berbok.

Istoričar Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, kaže za Kosovo onlajn da tvrdnja nemačkog ambasadora jednostavno nije utemeljena u istorijskim činjenicama, ali ni logična.

"Ukupnu istorijsku baštinu ne stvara država, već narodi, vladari, elite, bogati ljudi... Narodi kroz istoriju nastaju i pretapaju se, državne granice se pomeraju, ali baština ostaje narodu koji ju je stvorio. Po logici ambasadora da teritorija određuje vlasništvo nad baštinom, on bi trebalo da se zapita, na primer, Troja, Efes i drugi grčki antički gradovi danas nisu u Grčkoj, već su u Turskoj. Ali nikom normalnom ne pada na pamet da je to osmanska ili turska kulturna baština. Zna se, antička ili grčka. Ambasador može sa istom ekipom da ih poseti i da se uveri čija je to baština", ističe Pavlović.

Postavlja pitanje i zašto Kfor, od koga i za koga čuva manastir Dečani, za koji Rode kaže da je "kosovski manastir"?

"Zna se kada je manastir nastao, ko ga je podigao, kroz istoriju on je živi svedok ukupnih kretanja na čitavom Balkanu a posebno u srpsko-albanskim odnosima. S druge strane, po logici ambasadora Nemačke, bilo bi dobro da on poseti nacističke logore na prostoru Poljske, pa da kaže da je to poljska ne-kulturna baština. Poljaci bi ga smesta izbacili. Jesu ti logori na teritoriji Poljske, ali ih je gradila i formirala Nemačka. Ni logika ambasadoru ne ide u prilog", navodi istoričar.

Ukazuje da potreba da se na Zapadu gradi teza "kosovizacije" srpskog kulturnog i pravoslavnog nasleđa nije nova.

"Od 90-ih godina u procesu aktivnog razbijanja jugoslovenske federacije, nemačka diplomatija i špijunaža je prednjačila u tome. Mi istoričari imamo običaj da kažemo da se Nemcima ukazala prilika da se osvete svima onima koji su bili protiv njih u prethodnim ratovima. Teritorijalizovanje albanskog pitanja samo na prostor Kosova ne rešava, već stvara probleme. Oni su najpre raznim diplomatskim akcijama, tezama, pokušali da zamagle suštinu, a to je podrška seperatizmu i odvajanju Kosova od Srbije. A da to ne bi bilo tako brutalno, mora da se napravi nekakav model, kišobran, diplomatski i politički", kaže Pavlović.

Ističe da Srbi imaju iskustvo suživota sa Albancima, ali da oni koji podržavaju kosovsku nezavisnost pošto-poto "žele da kosovskim separatistima podare državnost, ne zato što toliko vole Albance nego zato što smatraju da su Srbi jedini i isključivi krivci za sve ono što se dešavalo 90-ih".

Pokušaji da se srpsko kulturno nasleđe predstavi kao kosovsko zabrinjavaju, jer su to tvrdnje neutemeljene u istoriji i činjenicama, podgrevaju strasti i narušavaju ionako krhku stabilnost na Kosovu, upozorava istoričar Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida.

Ristić za Kosovo onlajn kaže da karijerne diplomate ne prave takve amaterske gafove i da ovde nije reč o tome, već o činjenici da je sve više takvih tvrdnji koje dolaze od čitavog niza diplomata, ne samo nemačkih, već i francuskih i nekih drugih.

"Uporno se radi radi na konstruisanju jednog antiistorijskog narativa koji treba da područje Kosova i Metohije istorijski, identitetski i na svaki drugi način sadržajno transformiše iz nečega što je deo državne i nacionalne teritorije Republike Srbije i identitetska kolekva srpskog naroda na svaki mogući način u nešto što će biti postojbina nekakvog pranaroda, koji nije srpski već nekakav drevni albanski, etnički element na ovim prostorima i koji u periodu posebno srednjeg veka, zaista prema istorijskim podacima, izvorima nije postojao na području današnjeg KiM. To su izjave koje sve nas treba da zabrinu, one jesu vrh ledenog brega zato što iza tih izjava slede i dela. Kada dođemo u fazu da neko daje takve izjave u javnosti a ne u nekom zatvorenom krugu ljudi, onda to znači da iza toga slede ozbiljna dela, koja ne mogu da doprinesu već samo mogu da odmognu ionako složenoj situaciji na području naše južne pokrajine", kaže Ristić. 

On smatra da se ne treba plašiti pokušaja "kosovizacije" srpskog kulturnog nasleđa, već treba biti odlučan i protiv takvih tvrdnji, neznanja, antiistorijskih narativa treba se boriti ne nasiljem, već znanjem. 

"I to znanjem koje ćemo demonstrirati u svakodnevnom životu, transferisati van naše jezičke granice, prevoditi što više, komunicirati sa međunarodnom zajednicom, pogotovo naučnom. Mi nismo u dovoljnoj meri svesni da vodeće institucije nauke, kulture, umetnosti, prosvete u brojnim demokratskim državama i te kako utiču na formiranje javnog mnjenja i na određene stavove svojih političkih elita. Puno prostora imamo za rad, puno mogućnosti, uprkos brojnim limitima i opstrukcijama. Na nama je da budemo aktivni, ne pasivni. Na nama je da budemo za stolom gde se vode razgovori, pregovori, dijalog, a nikako da budemo na stolu, dakle predmet raznih deoba, čerupanja", ističe Ristić.

Ukazuje da akcija odbrane od ovakvih pokušaja da se prekroji istina treba da bude promišljena, utemeljena u znanju i činjenicama. 

"I onda ćemo pobediti. Ne na bojnom polju, jer niko ne priželjkuje nasilje i stradanja, već na ovom drugom, mnogo bitnijem polju očuvanja i afirmacije istorijskih činjenica i prava jednog naroda da nastavi da živi slobodno sa pripadnicima drugih naroda na teritoriji na kojoj živi vekovima i koja je neotuđivi deo državnog integriteta Srbije", zaključuje Ristić.

I diplomata Milovan Božinović smatra da je malo verovatno da je Rode napravio gaf, već je formulacija da su Dečani "kosovski manastir" dobro promišljena i u skladu je sa politikom koju Nemačka vodi poslednjih godina.

Božinović za Kosovo onlajn navodi da je, uostalom, zadatak ambasadora da ni slučajno ne pravi takve greške, da ne izaziva svojim formulacijama zabune koje su očekivane i koje se onda nekom od takmaca u jednom spornom slučaju, kao što je čitava kosovska priča, sigurno neće dopasti. 

"To nije slučajno, ne samo zato što je teško zamislif gaf, nego zato što je to deo jedne politike koja se vodi poslednjih godina. Takva formulacija nije slučajna", kaže Božinović koji je bio ambasador Srbije u Berlinu.

Ukazuje da, s jedne strane, imamo pokušaj albanskih vlasti na Kosovu da iskonstruišu neku svoju istoriju Kosova koja će ih onda legitimisati u aspiraciji da imaju svoju državu. 

"S druge stran,e imamo zapadne države, i Nemačka tu nažalost prednjači, koje ih u tome snažno podržavaju. Ne možete biti ubedljivi u nastojanjima da budete samostalna država ako nemate i neku prošlost koja će sve to da objasni i da učini logičnim. Onda se do istine uopšte ne drži, a sve te tvrdnje koje nisu od juče, već je to nekoliko decenija tako, idu u pravcu da se istina potpuno zloupotrebljava. Ništa od toga nije potkrepila ozbiljna nauka, koju albanski pseudonaučnici i publicisti više i ne žele da konsultuju. Međutim, to onda nailazi na pozitivan odjek kod onih koji insistiraju iz svojih geostrateških razloga da Kosovo zaista i postane punopravna država, priznata od drugih", navodi naš sagovornik. 

Dodaje da je nemačka spoljna politika u poslednjih nekoliko godina, od dolaska nove vlasti, "doživela duboku transformaciju i degradaciju".

"Oni više nisu ozbiljna država, čiju političku evoluciju pratim nekoliko decenija, koja je znala da pronađe i u kritičnijim situacija nego što su možda ove danas, da oko teških tema koje su opterećivale Evropu nađu neku formulaciju, rešenje koje je vodilo kompromisu ili ga je nagoveštavalo, budilo kod ljudi nadu da je on moguć. Ovo kako nemačka spoljna politika danas govori je jedan grub, manihejski pristup stvarima, nema ništa osim odličnih, koji su onda s nama ili vrlo rđavih koji su protiv nas. Tu više nema finesa, traženja srednjeg rešenja. To je znači jedna militantna politika koja je uz to još isključivo u službi NATO pakta", tvrdi Božinović.

Paradoksalno je, navodi, da to radi partija koja je zelena, levo orijentisana i trebalo bi da je napredna.

"Nemačka spoljna politika doživela je jednu regresiju, to ima i svoje evropske posledice, jer je i evropsku politiku vratila unazad. Njihov odnos prema ratu u Ukrajini je jedna militantna isključivost, to kako oni hoće da Rusija kapitulira, a to je šefica diplomatije Analena Berbok eskplicitno rekla, do toga nikada neće doći i Evropa će biti u velikim teškoćama ako se tu nešto ne promeni", ističe on.

Božinović se osvrnuo i na pomeranje spomen-ploče palim srpskim vojnicima na pravoslavnom groblju u Prištini do kojeg je došlo na inicijativu francuskog ambasafora Olivije Geroa i Rodea, ocenivši to kao "žalosnu pojavu", nešto što se nigde ne radi.

"Pomerati ga tako da se ona strana koja će tu biti povređena i ne konsultuje i ne obavesti da će se to uraditi, to je jedan arogantan odnos koji je prosto rečeno neoprostiv. Oni koji su to uradili 'pali su nisko'. To tako prosto ne ide. Pratićemo kako će oni sve to da opravdaju, navodno će se sve vratiti kao što je bilo... Ali ostaje taj mučan utisak jedne pristrasnosti u jednom teškom sporu kakav je spor između Srba i Albanaca, gde se tako grubo navija za jednu stranu. To nije ozbiljna spoljna politika, to sve mora da se radi drugačije, pogotovo kad imate jedan konflikt u koji su velike sile tako involvirane. Onda one moraju zaista da vide kako da te zavađene partnere dovedu do nekog miroljubivog rešenja. Ovako sigurno ne. Ovo je jedan udarac 'ispod pojasa'", smatra Božinović. 

Izjavu da je manastir Visoki Dečani „kosovski“ može dati samo neko ko je neupućen i ko neke stvari gleda sa politikantskog aspekta, ocenio je za Kosovo onlajn istoričar Marko Marković, uz pojašnjenje da se termin „kosovsko kulturno nasleđe“ ne može pronaći nigde u stručnoj i naučnoj literaturi.

Marković tvrdi da je izjava nemačkog ambasadora Jorna Rodea, u kojoj manastir Visoki Dečani naziva "kosovskim", krajnje pristrasna.

„Ako znamo da su Visoki Dečani sagrađeni u prvoj polovini 14. veka, mi jasno znamo da on pripada isključivo srpskom kulturnom nasleđu. Jedan takođe od jasnog i nedvosmislenog dokaza da Visoki Dečani pripadaju srpskom kulturnom nasleđu jeste originalna Dečanska povelja koja je sačuvana do današnjeg dana i koja se nalazi, i danas se može videti u Arhivu Srbije, a gde jasno piše kada su Visoki Dečani građeni, ko su bili neimari, ko ih je gradio i čija je to zadužbina. I svako ko pročita tu originalnu Dečansku povelju, nema ni najmanju nedoumicu ko je gradio i čije je to kulturno nasleđe. Znači, u svakom smislu te reči ovakvu izjavu može dati samo neko ko nije dovoljno upućen, ko ove stvari gleda sa političkog, bolje rečeno politikantskog aspekta, ostrašćeno i navijački, a u ovom slučaju jasni su bili dokazi koji je bio cilj nemačkog ambasadora“, rekao je Marković.

On pojašnjava da "kosovsko kulturno nasleđe" ne postoji.

„Prvo što upada u oči u javnosti jeste termin, recimo, 'kosovsko kulturno nasleđe'. Nigde u stručnoj i naučnoj literaturi ne možete pronaći taj termin. Na ovom prostoru postoji srpsko kulturno nasleđe koje je najstarije. Potom, osvajanjem ovih prostora nastaje i osmansko kulturno nasleđe, i u periodu od pre 150 godina nastaje i albansko kulturno nasleđe na ovim prostorima“, rekao je Marković.

On je podsetio i na pomeranje spomen-ploče srpskim vojnicima palim u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, na vojnom delu pravoslavnog groblja u Prištini, nazivajući taj potez necivilizacijskim i varvarskim.

„Prosto, u 21. veku, u srcu Evrope da neko izmešta nečije spomenike, to je prosto nepojmljivo zdravom razumu. Čiji god da su spomenici, sa istim poštovanjem se treba svako ophoditi prema njima, tako da, duboko verujem da to izmeštanje nije slučajnost nego nosi određenu političku pozadinu, sa ciljem da se prekroji istorija, i da se oni ljudi koji su izgarali za slobodu, ne samo svoje države, nego i saveznika, stave po strani. A da neki drugi ljudi, koji slobodno mogu reći, uopšte nisu učestvovali u Prvom svetskom ratu, pogotovu ne na strani saveznika, da se prikažu kao saveznici i kao neko ko je dao ogroman doprinos u pobedi saveznika. I ako sada taj događaj povežemo u kontekstu obeležavanja Dana primirja u Parizu, nama će biti mnogo jasnije u kom smeru ovo ide“, ocenio je Marković.

Na pitanje šta je cilj predstavnika Prištine koji gotovo svakodnevno pokušavaju da srpsko kulturno nasleđe predstave kao kosovsko, Marković odgovara:  

„Oni bi na nekim veštačkim i istorijski neutemeljenim stvarima da grade svoju državnost. Kada pogledate u prošlost, gledajući iz njihovog ugla, oni nemaju za šta da se vežu, i kada nemate svoje, vi ste jedino u situaciji da preuzimate i prisvajate tuđe, to je pre svega slučaj sa crkvama i manastirima“, zaključio je on.

I diplomata Zoran Milivojević nema dilemu da je izjava Rodea rezultat stava nemačke aktuelne vlasti i politike. 

"Ambasador je rekao ono kako to nemačka politika to sada vidi. Nemačka stoji čvrsto iza kosovske nezavisnosti, pri čemu i sama krši neke sporazume i međunarodno pravo. Stoji na jedan dublji način od forme za koju bismo mogli da kažemo da je lapsus. Stoji na način koji podrazumeva isključivanje Srbije u svakom smislu sa prostora Kosova i Metohije. I slučaj sa pomeranjem spomen-ploče govori o jednom političkom stavu koji sugeriše zaključak da Nemačka ne vidi Srbiju na tim prostorima, ni u istorijskom ni u političkom, kulturološkom smislu. I to izaziva ozbiljno podozrenje i nalaže da o tome vodimo računa", kaže Milivojević za Kosovo onlajn.

Upozorava da je i izjava Rodea potvrda da su "i dalje prisutne neke duboke aspiracije koje su antisrpske i koje ukidaju Srbiju na prostorima na kojima postoji".

"Treba imati u vidu da je Nemačka dva svetska rata izgubila protiv Srbije i iz ovoga vidimo da je to duboko ukorenjeno u političku svest. Nisam sklon tome da identifikujem ceo nemački narod u vezi sa tim, jer imate i trezvene racionalne politčke strukture i sada u Nemačkoj koje se oglašavaju i dovode u pitanje takav stav. I polaze od onoga što je materijalna istina i u kulturološkom, egzistencijalnom i političkom smislu. Međutim, očigledno je da vladajuća struktura stoji na nekim drugim pozicijama koje su nas i uvele u 90-te, posle pada Berlinskog zida, kada su takođe zeleni liberali igrali važnu ulogu i u bombardovanju SRJ i stavovima nemačke politike u tom periodu. Nije to iznenađenje, to je kontinuitet jednog političkog stava i određenih političkih struktura koje su vladajuće u Nemačkoj. I to je ozbiljna opomena Srbiji u vezi sa političkim odnosima sa Nemačkom, kada je reč o nekim drugim, tu nema rezervi, ali tu su neki drugi interesi u pitanju", zaključuje Milivojević.