Zašto se baš sada podižu optužnice za Račak – skretanje pažnje sa Haga ili uvod u nešto drugo?

Kosovske vlasti su najavom suđenja u odsustvu za Račak, ali i hapšenjem petorice Srba, ponovo stavile u prvi plan događaje iz januara 1999. godine. Sagovornici Kosovo onlajna smatraju da trenutak nije slučajno odabran, jer se do 20. jula očekuju presude pred Specijalizovanim većima u Hagu u slučaju protiv bivših lidera OVK, ali i da se na taj način šalje određena poruka, kako međunarodnoj zajednici, tako i Srbima na Kosovu.

Piše: Veljko Nestorović 

Osnovni sud u Prištini ranije je saopštio da je prvo ročište u slučaju Račak, u kojem je u odsustvu optužena 21 osoba, zakazano za 20. jul, upravo kada bi pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu trebalo da bude izrečena presuda Tačiju i ostalima optuženim za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Nedugo potom što se oglasio Osnovni sud u Prištini, Kosovska policija uhapsila je petoricu Srba, kojima je određen pritvor do 30 dana.

U međuvremenu, oglasio se i premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti, koji je izjavio da je neophodno da istrage i suđenja za ratne zločine počinjene tokom rata na Kosovu dobiju na zamahu i dinamici, navodeći da su hapšenja zbog Račka izvršena nakon šestomesečne istrage, ali i da i dalje ostaje zabrinjavajuća činjenica da godinama nije bilo dovoljno napora da se ovaj slučaj reši.

Novinar Miloš Garić kaže da je priča o navodnom genocidu nad Albancima na Kosovu aktuelna praktično od trenutka kada su Hašim Tači i ostali komandanti OVK prebačeni u Hag krajem 2020. godine i da je poslednjih dana ta tema ponovo intenzivirana i aktuelizovana, verovatno zbog činjenice da se u julu očekuje izricanje presude Hašimu Tačiju i ostalim komandantima OVK koji su u Hagu.

„U tome značajno mesto zauzima upravo priča o Račku. Sve to treba posmatrati i u nešto širem kontekstu. Priča o Račku i narativ koji se oko tog događaja gradi traje već 27 godina. Na njemu su zasnovani bombardovanje Srbije i kasniji proces izdvajanja Kosova iz ustavno-pravnog poretka Srbije. Reč je o dva potpuno različita pogleda na događaje iz tog perioda. Sa jedne strane postoji albanski narativ, a sa druge srpski. Albanska strana, uz podršku najuticajnijih zapadnih zemalja, događaje iz januara 1999. godine predstavlja kao dokaz sopstvenog stradanja, dok se srpska strana prikazuje kao isključivi krivac. Na talasu takvog narativa usledili su bombardovanje SR Jugoslavije, Nato intervencija i svi događaji koji su potom usledili. To je priča koja i danas opstaje i koja počiva na tvrdnji da su Albanci isključivo žrtve, a Srbi isključivo zločinci“, kaže Garić za Kosovo onlajn.

Naš sagovornik naglašava da se upravo zbog toga i danas insistira na održavanju takvog narativa, uprkos brojnim pitanjima koja se postavljaju u vezi sa događajima iz tog perioda. On podseća i da poseban problem predstavlja činjenica da, prema nezvaničnim informacijama, postoji veliki broj tajnih optužnica protiv Srba za navodne ratne zločine.

„Takve optužnice ostavljaju prostor za različite zloupotrebe i stvaraju osećaj pravne nesigurnosti među Srbima. To se odnosi ne samo na Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji, već i na one koji žive u centralnoj Srbiji ili drugim zemljama regiona. Zbog toga postoji bojazan da bi pojedinci mogli da budu predmet istraga ili hapšenja na osnovu optužbi za koje unapred ne znaju da postoje. Istovremeno, kritičari prištinskih vlasti smatraju da se pravosudne i policijske institucije koriste i u političke svrhe, što dodatno produbljuje nepoverenje među Srbima. U tom smislu, poruka koja se šalje Srbima jeste da postoji određeni stepen neizvesnosti i bojazni prilikom odlaska na Kosovo i Metohiju. Zbog toga se ovakvi potezi u delu srpske javnosti doživljavaju kao pritisak na srpsku zajednicu i kao pokušaj da se dodatno oteža njen položaj. Ukoliko se takva praksa nastavi, biće sve teže graditi poverenje i stvarati uslove za normalizaciju odnosa, dijalog i trajne dogovore između Beograda i Prištine“, zaključuje Garić.

Advokat i bivši vojni tužilac Dragan Pašić smatra da je očigledno da pravosudne institucije na Kosovu žele da izvrše reviziju istorije i da se, između ostalog, zbog toga ponovo pokreće pitanje Račka.

„Revizija istorije radi se pre svega za unutrašnju upotrebu na Kosovu i u okviru kosovskih institucija. Protesti u Hagu, da tako kažem, pokreću određena pitanja o tome zašto se sudi bivšim liderima OVK, kao i o navodnim zločinima u Račku. Takozvani 'Račak 1' predstavlja operativni nivo, odnosno policijske i vojne komandante, a sada takozvani 'Račak 2' predstavlja navodne izvršioce tih krivičnih dela. Napravljena je ta distinkcija i sada postoji namera da se procesuiraju sva lica koja su učestvovala u legitimnoj oružanoj akciji protiv takozvane OVK“, kaže Pašić za Kosovo onlajn.

Pašić naglašava da slučaj Račak nije dobio svoj pravni epilog u Hagu.

„Ključna tačka optužnice u predmetu protiv pokojnog Slobodana Miloševića bio je upravo Račak. Taj događaj nije dobio svoj pravni epilog, ali ni u drugim predmetima u kojima se sudilo policijskim i vojnim generalima Račak nije rasvetljen u krivičnopravnom smislu. Očigledno je da pravosudne institucije na Kosovu žele da izvrše reviziju tog događaja, ali na način koji nije opravdan u pravnom smislu. Dokazi iz Haga ne govore u prilog podignutim optužnicama, niti to čine u ovoj fazi sprovođenja istrage. Oni su ne samo problematični, već i pravno neupotrebljivi, uključujući i najnoviji predmet“.

Naš sagovornik skreće pažnju da se istraga, između ostalog, zasniva na medijskim napisima i izveštajima u sredstvima informisanja, kao i da ne postoje čvrsti materijalni dokazi.

„Upitna su i svedočenja lica koja bi posle 27 godina trebalo da se pojave pred Specijalnim tužilaštvom Kosova i Specijalnim odeljenjem Osnovnog suda u Prištini i daju svoje iskaze. Ti iskazi teško mogu biti u potpunosti verodostojni, tako da nedostaju čvrsti materijalni dokazi. Takođe, od značaja su i forenzički izveštaji doktorke Helene Rante, koja je bila na čelu finskog tima, kao i izveštaj jugoslovensko-beloruskog tima. Ta dva forenzička izveštaja bila su u koliziji i predstavljala su deo dokazne građe u Hagu“, kaže Pašić.

On dodaje da će, kada je reč o licima protiv kojih se trenutno vodi istraga, ona ostati u pritvoru do pravosnažnog okončanja postupka.

„Nažalost, očekuje se da sva lica kojima se sudi budu osuđena, ili bar većina njih. Kada je reč o licima protiv kojih se vodi istraga, očekuje se podizanje optužnice nakon njenog okončanja“, poručuje Pašić.

Istoričar Aleksandar Gudžić ističe da kosovske političke elite već tri decenije grade svoju poziciju na narativu o herojskoj borbi OVK i isključivoj albanskoj žrtvi, a da se slučaj Račak nalazi na vrhu te piramide.

„One polažu pravo na svojevrstan ekskluzivitet albanske žrtve, a Račak se nalazi na vrhu te piramide. Zato je sasvim razumljivo zašto se upravo sada potencira Račak, kada znamo da se približava kraj suđenja političkom rukovodstvu OVK. U tom kontekstu imamo privođenje kraju tog suđenja, a postoji mogućnost da kosovske političke elite, sudeći prema dosadašnjem toku procesa, pokušavaju da preduprede određeni ishod. Zbog toga sada pokreću proces suđenja za Račak, iako je, ponavljam, Haški tribunal u postupcima protiv vojnog i političkog rukovodstva odustao od tog slučaja“, kaže Gudžić za Kosovo onlajn i dodaje da je u procesu protiv Slobodana Miloševića Haški tribunal na kraju odustao od slučaja Račak.

Naš sagovornik dodaje da su političke elite zapadnoevropskih zemalja, ali i kosovske političke elite, svoje pozicije izgradile na ratovima devedesetih godina, koji su završeni bombardovanjem Srbije.

„Zbog toga je narativ o Račku, o ekskluzivitetu albanske žrtve i herojskoj borbi OVK važan za domaću kosovsku javnost. Istovremeno, bombardovanje Srbije i međunarodna intervencija važni su i za političke elite zapadnoevropskih zemalja, koje su deo svog političkog legitimiteta izgradile upravo na događajima iz ratova devedesetih godina“, navodi Gudžić.