Zašto su srpska dokumenta u rukama sudija u Hagu „trn u oku“ Prištine?

Za vlasti u Prištini neprihvatljivo je što su određena dokumenta koja su srpske vlasti dostavila Specijalnom sudu u Hagu prihvaćena kao dokaz u slučaju „Hašim Tači i drugi“. Mišljenje pravnika, sagovornika Kosovo onlajna, je da pred Specijalnim sudom treba da se izvedu svi dokazi kako bi se utvrdila odgovornost za počinjene zločine, a uvereni su i da se u srpskim arhivama nalazi kvalitetna dokumentacija.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Vest da su Specijalizovana veća u Hagu prihvatila kao materijalne dokaze dokumente koja su podnele srpske državne institucije, kako je saopštila Aljbuljena Hadžiju, ministarka pravde Kosova u tehničkom mandatu, primljena je „sa zabrinutošću“. 

Prihvatanje materijala koje je, kako je navela, „proizveo kriminalni državni aparat“ predstavlja teško iskrivljavanje pravde i ne može mu se verovati. 

Istovremeno, podsetimo, u okviru rešavanja pitanja nestalih osoba, prištinske vlasti od Beograda traže otvaranje upravo arhiva srpske policije i vojske.

Odluku Specijalizovanih veća da prihvati srpska dokumenta kritikovao je i advokat Tom Gaši koji je smatra katastrofalnom, a ona je neprihvatljiva i za predsednika Organizacije ratnih veterana OVK Hisnija Gucatija. Njega, je, inače, ovaj sud osudio 2022. godine zbog ometanja sprovođenja pravde jer je neovlašćeno otkrio informacije zaštićene Zakonom o Specijalizovanim većima, uključujući podatke o potencijalnim svedocima. 

Poruka iz Haga povodom prihvaćenih dokumenata iz Beograda glasi: sudije su te koje će odlučiti koliku će im težinu pridati. 

„Da li će se Veće osloniti na ove dokumente u presudi i koliku će im težinu pridati, pitanje je o kome će odlučiti sudije u svojim većanjima kada budu razmatrali prihvaćene dokaze u celini na kraju slučaja, na osnovu člana 139 Pravilnika o postupku i dokazima“, navedeno je iz Specijalizovanih veća.

Pravnik Milan Antonijević smatra da je svakome ko ima imalo ljudskosti, u interesu da se izvedu svi dokazi pred sudom u Hagu koji utvrđuje odgovornost pre svega OVK za zločine protiv Srba i Albanaca. 

On se nada i da dugoročno neće biti većeg otpora korišćenju dokumenata koje poseduje Srbija, a koji dokazuju zločine i da su kritički tonovi koji se sada čuju „samo jedna mala buka“.  

„Naši forenzičari su bili na Kosovu tokom ovih zločina i vršili su uviđaje. Takođe ima mnogo drugih podataka koje Srbija poseduje i koje je stekla na jedan pravni i valjan način i koje bi trebalo da prikaže ovom sudu sa sedištem u Hagu i da na taj način dođemo i do pomirenja, ali pre svega do odgovornosti konkretnih osoba i pripadnika OVK“, naveo je Antonijević za Kosovo onlajn. 

I advokat Goran Petronijević kaže da se u srpskim arhivama nalazi izuzetno kvalitetna dokumentacija.

„Ona je u jednom većem delu ustupljena i Haškom tribunalu u procesu koji je vođen protiv Ramuša Haradinaja i još nekoliko pripadnika OVK. Ne znam da li je u ovom slučaju to ta dokumentacija koja je možda preuzeta iz Haškog tribunala ili je to dokumentacija preuzeta od naših državnih organa. Bilo da se radi o vojnim, policijskim, sudskim, državnim, pa čak i privatnim dokumentima, to su izuzetno kvalitetni dokazi i svaki sud to mora da vrednuje“, uveren je Petronijević. 

Razmišljanja u pravcu da li ta dokumenta mogu biti dokaz ili ne, kako dodaje u izjavi za Kosovo onlajn, predstavlja jednu vrstu „bežanja od stvarnosti organa samoproglašenog Kosova, a posebno ministarke pravde“. 

„Ona bi prva trebalo da brine da i ti Albanci i porodice tih Albanaca koji su poubijani dobiju pravdu ili zadovoljenje. To je jedan nefer odnos, ne samo prema Srbiji i Srbima, nego i prema sopstvenom narodu i jedna vrsta neodgovornosti prema sopstvenom narodu. Dokumenatcija je zasigurno dobra i kvalitetna i gotovo sam siguran da nema suda koji takvu dokumentaciju neće prihvatiti“, kaže Petronijević i podseća da se optužbe pred Specijalnim većima u Hagu, uglavnom zasnivaju na događajima u kojima su u najvećem broju slučajeva stradali Albanci. 

Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo ističe da Specijalizovano tužilaštvo u Hagu ima pravo da uzima dokaze bez obzira na to gde se oni nalaze. 

„Dokazi su dokazi i naravno da Tužilaštvo ima pravo da uzima dokaze bez obzira gde se nalaze. Dok ta dokumentacija nije fabrikovana, dokazi treba da se uzmu bilo gde“, kaže Bljakaj.

On navodi i da je Haški tribunal u predmetima koji su bili u vezi sa Kosovom koristio dokumentaciju koju je Srbija bila dužna da pruži tom tribunalu.

„Mislim da su čak u nekim predmetima to bili neki krucijalni dokazi. Naravno da je Haški tribunal koristio dokumentaciju koju su poslale srpske institucije“, ističe Bljakaj.

Pretpostavlja i šta može biti motivacija za otpor u Prištini da se koriste dokazi iz Srbije.   

„U nekim predmetima pred Haškim tribunalom, posebno u slučajevima protiv Ramuša Haradinaja i Fatmira Ljimaja, neki svedoci su bili instruisani od strane službi u Srbiji. Ti svedoci su dali neke izjave koje su potom odbijene od sudskog veća jer se dokazalo da su bili instruisani, odnosno pripremljeni. Verujem da otud postoji takva motivacija da posebno predstavnici institucija i advokati na Kosovu kažu da ne bi trebalo da se uzimaju dokazi iz Srbije. Međutim, dokazi su dokazi i naravno da Tužilaštvo ima pravo da uzima dokaze bez obzira gde se nalaze“, navodi Bljakaj. 

„Dvostruki aršini“ 

Iako Priština u ovom slučaju negoduje zbog srpskih dokumenata, ona istovremeno u dijalogu sa Beogradom traži otvaranje arhiva srpske policije i vojske kako bi se rasvetlila sudbina nestalih osoba.

Antonijević povodom ove nedoslednosti kaže da se često čuju „duple poruke“. 

„Naravno da arhivi koje poseduje Srbija, s obzirom da je Beograd bio centar bivše države, jesu mnogo sređeniji i da više odražavaju stvarno stanje od arhiva koji su formirani tek 90-ih u bivšim republikama i na Kosovu. Poverenje u te arhive i želja da se dođe do tih dokumenta, s jedne strane, i nepoverenje u te iste arhive i želja da se ti dokumenti ne pojave pred sudom s druge strane, govore o neozbiljnosti i nezrelosti političara i o tome koliko još vremena treba da protekne da svi shvate da je odgovornost za zločine nešto što mora da se utvrdi“, konstatuje on.

Petronijević kaže da Priština ima duple aršine i neprincipijelan stav. 

„Ako vi verujete u ono što vama treba, a ne verujete u ono što je protiv vas, to je jedan potpuno, rekao bih, izvrnut način razmišljanja. Ne možete proglašavati određena dokumenta državnih organa Srbije validnim, a druge nevalidnim. Ili su validni, ili su nevalidni sa vašeg aspekta. A da li će se to upotrebiti i na koji način, to će odlučivati sud“, zaključuje Petronijević. 

U slučaju „Hašim Tači i drugi“, podsetimo, osim Hašima Tačija za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti optužena su još trojica bivših visokih zvaničnika OVK - Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.