Analize
1. Novembar 2023. • 16:34
Izvor: Kosovo Online

Zbog čega su popisi stanovništva u regionu postali političko pitanje?

Popis stanovništva.jpg
Izvor: Klan Kosova

Popis stanovništva koji po prirodi stvari treba da bude rutinsko statističko istraživanje, u okviru kog se od građana obično traže podaci o starosti, polu, mestu rođenja, nivou obrazovanja, zaposlenju, uslovima stanovanja, bračnom statusu.., u nekim zemljama regiona dobio je debeli politički predznak. Pitanja o veroispovesti i nacionalnosti, na koja u pojedinim državama građani i ne moraju da odgovore, ispostavila su se kao veliki kamen spoticanja.

Prethodnih nedelja pitanje popisa u Crnoj Gori poprilično je uzburkalo strasti na političkoj sceni, pa je nova vlada u Podgorici na svojoj prvoj sednici juče odlučila da se popis odloži za 30. novembar. Prethodno je bilo predviđeno da se sprovede od 1. do 15. novembra. Odlaganju popisa prethodila je kampanja za njegov bojkot koju je predvodila Demokratska partija socijalista u kojoj su pozivali građane da ne učestvuju u popisu. Prema njihovom viđenju, taj proces je "projektovani etnički inženjering u cilju povećanja broja Srba u Crnoj Gori".

Popis u Albaniji koji je počeo 18. septembra i koji je trebalo da traje do kraja oktobra, produžen je za 15 dana jer u predviđenom roku nije registrovano stanovništvo u svim ruralnim sredinama, dok je na Kosovu trebalo da počne danas. Međutim, do ovog momenta popisivači nisu pošli na teren. Razlog za to je, kako je rekao izvršni direktor Agencije za statistiku Kosova Iljir Beriša, što kosovska vlada nije obezbedila tablet računare za potrebe popisa, mada je odluka o popisu stanovništva od 1. novembra do 15. decembra i dalje na snazi.    

Predstavnici pojedinih nacionalnih manjina u Albaniji nedavno su rekli za Kosovo onlajn da nisu zadovoljni načinom na koji se sprovodi popis jer se od građana uglavnom ne traži da se izjasne o etničkoj pripadnosti. Predsednik udruženja srpske nacionalne manjine „Jedinstvo“ iz Fiera, Ećerem Dulević rekao je, međutim, danas za naš portal da je popis u selima u okolini tog grada sproveden i da nije bilo problema. Kako nam je preneo, postavljali su pitanja o nacionalnosti, veri, državljanstvu.., i on se izjasnio kao Srbin.

Što se tiče Kosova, premijer Aljbin Kurti je nedavno pozvao sve manjinske zajednice da učestvuju u popisu, a on je ovaj proces povezao sa budućim planiranjima za izdvajanje sredstava za potrebe zajednica - za škole, puteve, privredu...

Istoričar Čedomir Antić izjavio je za Kosovo onlajn da se popis na Balkanu iz tehničkog pretvorio u političko pitanje, jer, kako smatra, svim narodima nisu data ista prava.

"Popis je postao političko, a ne tehničko pitanje zato što NATO, kao jedini predstavnik EU na prostoru Balkana, i nacionalizmi koje on podržava i preko kojih radi ovde, ne želi demokratiju na Balkanu. Dakle, da su želeli demokratiju dali bi prava svim nacijama, ne bi se različito tretirali Srbi u Hrvatskoj i recimo Albanci u Severnoj Makedoniji ili Albanci na Kosovu i Srbi u Bosni i Hercegovini. Ne bi Makedonci imali drugačiji status od Crnogoraca ili Hrvata i ne bi bilo dozvoljeno da Albanci prave 'veliku Albaniju' pred očima celog sveta iako za to nemaju podršku u velikom delu tih zemalja koje bi stavili u svoje granice", kaže Antić.

Objašnjava da je u takvim uslovima popis "postao oružje". 

"U vreme komunizma, kome su Albanci bili izuzetno odani, oni su bili jedina nacija u Evropi koja nije ni denacifikovana, niti je 'dekomunistizovana', odnosno komunisti se nisu suočili sa antiautoritarnim zakonima ni u jednoj zemlji u kojoj Albanci žive većinom. U to vreme oni su napravili jednu fantazmogoriju o broju Albanaca. Albanci su maltene u jednom trenutku nadbrojali Srbe na Balkanu", objašnjava Antić.  

Kaže, da koliko god bilo nedemokratsko društvo na Kosovu ili u Severnoj Makedoniji, popisi ipak pokažu realnost.

"Slično je i sa Albanijom. Albanija je matična zemlja vrlo agresivnog nacionalizma koja teži stvaranju jedne ogromne države koja je zamišljena od Austrougarske, nacističke Nemačke i fašističke Italije, a ne demokratskom voljom Albanaca ili bilo koga drugog. Oni sa druge strane nikako ne žele da prihvate ravnopravnost drugih naroda i poznato je da su oni na Kosovu i Metohiji bojkotovali popis. Onda kada je sproveden pokazalo se da ih je bilo mnogo manje. Na prostoru Preševa, Bujanovca i oni tvrde Medveđe, a što oni netačno zovu 'preševska dolina', bojkotovali su popis da se ne bi pokazalo da su lažne te slike koliko ih ima i da su bile lažne oduvek, a popisivali su i dijasporu i kolonizovali srpske krajeve na Kosovu", objašnjava Antić. 

Prema njegovim rečima, slična situacija desila se i u Severnoj Makedoniji kada je reč o Albancima.  

"Tamo je sve izmišljeno posle jednog ustanka, posle koga su odgovarali oni koji su napadnuti, a to su Makedonci. Izmišljeno je da oni (Albanci) mogu da imaju konstitutivna prava sa 25 odsto udela u stanovništvu. Pa zašto onda nemaju Srbi u Crnoj Gori  konstitutivnost? Je li treba da se podignu na oružje? Američki admiral govorio je o tome kako je Srpska pravoslavna crkva neprijatelj NATO na Balkanu. Dakle zbog toga je to tako, govorim pre svega o albanskom nacionalizmu, a vidimo i da crnogorski šovinizam kopira albanski. Slično je i u Bosni i Hercegovini. U BiH su Bošnjaci prijavili 150.000 ljudi koji nikada više neće biti stanovnici BiH", ističe Antić. 

Dodaje da su time "potpuno poremetili pravila popisa". 

"To su uradili sve sa idejom, kada govorimo o popisu, da Bošnjaci jednog dana imaju 51 odsto", ocenjuje Antić.  

Predsednik Matice Albanaca Srbije Demo Beriša kaže za Kosovo onlajn da je popis stanovništva pravno pitanje, ali da je u regionu ključan problem za sprovođenje ovog procesa prikazivanje tačnog broja Srba koji žive na tim prostorima, zbog čega je i došlo do politizacije.

Beriša navodi da je nekadašnji predsednik Crne Gore Milo Đukanović politizovao do te mere popis da je i sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve nazvao razbojnicima u crnim mantijama, a to, kako kaže, ukazuje na činjenicu da nikome u regionu ne odgovara broj Srba koji živi van granica Srbije, u regionu.

"To je ključno, ne koliko ima ostalih stanovnika, već koliko je Srba u, na primer, Crnoj Gori. Tamo se prema poslednjem popisu 28 odsto građana izjasnilo kao Srbi, a sve procene ukazuju da bi taj procenat mogao da ide iznad 37 odsto i to ne odhgovara ni u Crnoj Gori, niti će u BiH, niti na Kosovu", navodi Beriša.

Kada je reč o Kosovu, kako kaže Beriša, popis nije obavljen od 2011. godine, a prema procenama, trenutno tamo živi oko milion stanovnika, od kojih je oko 120.000 Srba.

"Veliki broj albanske populacije se odrekao državljanstva novonastale države Kosovo, a Srba koji su ostali na Kosovu da žive, prema procenama, ima oko 120.000. Ta činjenica Aljbinu Kurtiju ne odgovara i zato on, otkako je došao na vlast pomera datum održavanja popisa, a pritom je uzeo od Evropske unije 4,8 miliona evra koji su bili namenjeni tome da se vidi koliko ljudi ukupno živi na Kosovu. Kurtijeva je procena da mu u ovom trenutku to ne ide u prilog", smatra Beriša.

Govoreći o broju Srba na Kosovu, Beriša kaže da ih je na severu 40.000 onih koji imaju pravo glasa i dodaje da je u poslednjih nekoliko godina natalitet kod Srba porastao.

"Može se govoriti o 120.000 ljudi srpske nacionalnosti što remeti Kurtijevu ideju o nezavisnosti Kosova. Bez obzira što on govori da je taj proces završen, vidimo da nije i po Rezoluciji 1244 i drugim dokumentima koji govore da Kosovo nije nezavisna država, već da je pod Ustavom Srbije", kaže on. 

Beriša smatra da Aljbin Kurti u ovom trenutku neće ići ka održavanju popisa jer, kako ističe, ne želi da pokaže prave podatke o broju Srba na Kosovu.

Kada je reč o Crnoj Gori, tu je, smatra, ključno pitanje zbog čega se izbegava popis. Napominje da je u Crnoj Gori prethodna vlada Dritana Abazovića donela propise i zakone koji su bili neophodni za to. Ukazuje da će nova vlada Crne Gore na čijem je čelu Milojko Spajić morati da promeni pravac saradnje sa Srbima u Crnoj Gori jer je ključno pitanje odnos Srba u regionu prema Srbiji i Srbije prema Srbima u regionu.

"To ne bi trebalo da bude prepreka, već bi taj argument prisustva Srba u regionu te zemlje trebale da preokrenu i da koriste u pozitivnom smislu, kao što smo imali prilike da vidimo u kritičnim trenucima, na primer, za vreme kovid epidemije kada je nestalo hrane - predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da zemlje u regionu ne treba da brinu jer ono što ima Srbija imaju i oni. Znači, treba suprotno da koriste prisustvo srpskog življa u regionu, a ne da se plaše. Srbi u regionu sigurno, ukoliko se bude utvrdilo, a utvrdiće se njihov tačan broj, treba da budu samo most, a ne da plaše građane u tim zemljama", kaže naš sagovornik.

Kada je reč o Albaniji, Beriša navodi da u toj zemlji popis nikada nije završen u pravom smislu od Drugog svetskog rata pa naovamo, kao i da i tamo postoje trvenja zbog broja Srba u Albaniji kojih ima, kako kaže, u regionu opština Tirana, Skadar, Fir, Valona.

Napominje da je u Albaniji druga zajednica koja je većinska - grčka i kaže da se u toj zemlji ne pridaje mnogo važnosti verskim pitanjima.

0 komentara

Komentariši Svi komentari

Povezane vesti

Dulević: Nismo imali problema pri popisu, ja imam dva srca - srpsko i albansko
Ećerem Dulević
Region

Dulević: Nismo imali problema pri popisu, ja imam dva srca - srpsko i albansko

Popis stanova i stanovništva u Albaniji koji je trebalo da se završi 30. oktobra, produžen je do 15 novembra. Kako je saopštio Nacionalni institut za statistiku popisivači u datom roku nisu uspeli da registruju stanovništvo u oko tri odsto ruralnog pordučja zbog velike udaljenosti i nepristupačnog terena, ali i problema koje su imali u oblastima pogođenim zemljotresom 2019. Predsednik udruženja srpske nacionalne manjine „Jedinstvo“ iz Fiera, Ećerem Dulević za Kosovo onlajn kaže da je popis u selima u okolini tog grada sproveden i nije bilo problema.
Region
1. Novembar 2023.
Video