Bogat fond biblioteke „Sveti Sava“ u Leposaviću: Mlađi čitaoci traže lektiru, stariji savremenu književnost

U vremenu u kojem digitalni sadržaji, društvene mreže i mobilni telefoni sve više ispunjavaju slobodno vreme, knjiga i dalje pronalazi put do čitalaca. Iako se čitalačke navike menjaju, interesovanje za književnost ne jenjava, a u Narodnoj biblioteci „Sveti Sava“ u Leposaviću nastoje da knjigu približe svim generacijama, posebno najmlađima, i da obezbede što veću dostupnost uprkos svim izazovima.

U ovoj biblioteci, zajedno sa ograncima u Lešku i Sočanici, trenutno je aktivno 278 korisnika.

Ukupan fond bibliotečke građe je 60.000 knjiga. Među najtraženijim je školska lektira, dok stariji čitaoci najčešće biraju savremenu književnost, bestselere, krimi romane, ali i istorijske i porodične priče.

Bibliotekarka Tanja Nićiforović navodi da se interesovanja razlikuju u zavisnosti od uzrasta. 

„Deca najčešće traže školsku lektiru, a među naslovima bih izdvojila 'Lesi se vraća kući', 'Dečake Pavlove ulice' i 'Mamac'. Kod odraslih čitalaca zastupljena je savremena književnost, bestseleri, krimi romani, ali i istorijske i porodične priče. Među trenutno najtraženijim autorima su Nora Roberts i Ju Nesbe“, kaže Nićiforović. 

Digitalni sadržaji i društvene mreže predstavljaju ozbiljnu konkurenciju knjizi, posebno kada je reč o mladima, koji su navikli na kratke i brze sadržaje. 

„Digitalni sadržaji i društvene mreže u velikoj meri zauzimaju slobodno vreme mladih. Oni su navikli na brze i kratke sadržaje, dok čitanje knjige zahteva više vremena, koncentracije i pažnje. Smatram da je na nama da im na različite načine približimo knjige koje su u skladu sa njihovim interesovanjima“, ističe Nićiforović. 

Važnu ulogu u razvijanju ljubavi prema knjizi imaju porodica i roditelji, koji svojim primerom mogu uticati na stvaranje čitalačkih navika još u najranijem detinjstvu. 

„Veoma je važno da dete odrasta uz knjigu. Kada mu se čita, kada raste kroz priče i slikovnice, knjiga postaje prirodan deo njegovog odrastanja. Smatram da je i nekoliko minuta zajedničkog čitanja dnevno veliki korak ka tome da dete zavoli knjigu i razvije interesovanje za pisanu reč“, ističe ona. 

Posebnu pažnju u Narodnoj biblioteci „Sveti Sava“ posvećuju najmlađim sugrađanima. U okviru Dečije nedelje organizuju prijem predškolaca, upoznavanje sa bibliotekom i svetom knjiga, kao i dodelu besplatnih članarina. U saradnji sa vrtićem i školama organizuju i različite aktivnosti kojima nastoje da podstaknu interesovanje dece za čitanje. 

„Trenutno smo posebno usmereni na dečije radionice koje organizujemo svakog meseca, sa jasnim ciljem da deci na edukativan i zanimljiv način približimo svet knjiga“, kaže Nićiforović. 

Kada je reč o čitalačkim navikama u regionu, teško je praviti poređenja bez konkretnih statističkih podataka. Ipak, na njih, kako navodi naša sagovornica, utiču uzrast, porodično okruženje, obrazovanje, ali i dostupnost knjiga.

Posebno je važno da stanovnici manjih sredina imaju jednake mogućnosti da dođu do kvalitetnih književnih sadržaja kao i čitaoci u većim gradovima. 

„Ulaganje u knjižni fond zapravo je ulaganje u obrazovanje, a samim tim i u kulturni razvoj čitave zajednice. Naša biblioteka nastoji da čitaocima obezbedi što veću dostupnost knjiga, uprkos svim izazovima sa kojima se susrećemo na Kosovu i Metohiji“, naglašava Nićiforović. 

Narodna biblioteka „Sveti Sava“ učestvuje i u kulturnom životu opštine Leposavić, organizujući promocije knjiga, književne večeri i druge programe.

Iako elektronske knjige imaju prednosti kada je reč o dostupnosti, naša sagovornica smatra da one ne mogu u potpunosti zameniti štampana izdanja. 

„Elektronske knjige mogu biti dopuna, ali ne i zamena za štampana izdanja. Mnogi čitaoci vole da drže knjigu u rukama, listaju stranice i imaju je u svojoj kućnoj biblioteci. Nadam se da će oba formata pronaći svoje mesto, a na nama je da omogućimo čitaocima da čitaju bez obzira na to koji format izaberu“, poručuje Nićiforović. 

Njena poruka roditeljima i mladima jeste da knjigu ne posmatraju kao obavezu, već kao priliku za učenje, upoznavanje sebe i sveta koji nas okružuje.

Jer, knjiga širi vidike, obogaćuje znanje i pomaže nam da bolje razumemo sebe i druge, zaključila je Nićiforović.