Crnjanski: Srbija prednjači po razvijenosti digitalne infrastrukture na Balkanu

Digitalni stručnjak i glavni urednik portala Netokracija Marko Crnjanski kazao je za Kosovo onlajn da Srbija prednjači po razvijenosti digitalne infrastrukture i administracije na Balkanu, ali da je važno da se ljudi edukuju kako bi prepoznali opasnosti hakerskih i drugih napada na internetu.

Crnjanski je rekao da je nakon napada na Jandeks testirao njihovu aplikaciju koja radi u Srbiji, nakon čega je primetio da je imala manje smetnje, ali da je ubrzo ponovo radila normalno.

„Jedan od glavnih razloga za to jeste što je kompanija imala dobar takozvani bekap, odnosno što su data-centri imali sačuvane podatke koji su kasnije mogli da omoguće funkcionisanje same aplikacije. Kada govorimo o napadima, bez obzira na to o kakvim je napadima reč, bitno je da data-centar može brzo da se oporavi i da ima sačuvane podatke za slučaj nužde. Kada je reč o Zapadnom Balkanu i Srbiji, nisam potpuno siguran koliko ovde ima resursa i stručnog osoblja za čuvanje tih podataka“, kazao je Crnjanski.

On je pomenuo data-centar u Kragujevcu i naveo da je on značajno opremljen i da se u njemu čuva više od tri miliona podataka.

„Svaki napad na neki centar za čuvanje podataka opasan je i za građane, ali ponavljam, sačuvani podaci su u tom slučaju najbitniji kako bi sistemi kasnije mogli normalno da funkcionišu“, kazao je Crnjanski.

Digitalni stručnjak ističe da se veliki broj podataka čuva na serverima i da je infrastruktura na Balkanu veoma razvijena.

„Srbija je jedna od zemalja koja prednjači na Balkanu, posebno kada govorimo o e-upravi i ostalim sistemima administrativne uprave. Oko 2,5 miliona ljudi koristi sistem e-uprave. Srbija prednjači, a za njom slede Albanija i Crna Gora. Sećamo se čuvenog hakerskog napada na Elektroprivredu Srbije 2023. godine, kada je došlo do potpunog kolapsa. Napad je išao preko imejla i tako je ušao u sistem EPS-a. Najbitnije je da postoje edukovani radnici u tim institucijama koji znaju kako da se odbrane od napada, ali i da ih odbiju“, naveo je on.

Crnjanski je objasnio da su najčešći fišing napadi, jer se u njima veoma verno predstavljaju sadržaji na koje korisnik, odnosno zaposleni u administrativnoj službi, može da klikne smatrajući da su verodostojni.

„Takozvani fišing napadi toliko su sofisticirani da verno predstavljaju određeni vid komunikacije, koji je u toj meri uverljiv da čovek poveruje da je reč o nečemu što bi moglo da ga zanima. Nakon klika na link, hakeri preuzimaju podatke. Putem fišing napada hakeri napadaju velike institucije kako bi došli do ogromnog broja podataka građana, koji kasnije mogu da budu zloupotrebljeni na različite načine. Recimo, neko može da osnuje firmu negde u Indoneziji na vaše ime ili da dobije uvid u vaš bankovni račun. Napadi mogu da se sprovode i preko aplikacija kao što je Vocap ili drugih servisa za razmenu poruka“, objasnio je Crnjanski.

Naš sagovornik navodi da u Srbiji oko 90 odsto ljudi ima pristup internetu, a da mladi prednjače kada je reč o digitalnoj pismenosti.

„Stariji građani su neodlučniji i nemaju veliko poverenje u digitalne sisteme. Ne govorimo samo o internetu nego i o bankomatima. Postoji nepoverenje prema nečemu što nije opipljivo, pa im to možda predstavlja nešto virtuelno i nedodirljivo, odnosno komplikovano. Mlađe i srednje generacije više koriste prednosti e-uprave i onlajn trgovine i tu se slika neće promeniti. Mi smo poluedukovano tržište kada je reč o korišćenju digitalnih sistema“, zaključio je Crnjanski.