Rama: Počinju konsultacije o ograničenju pristupa društvenim mrežama za maloletnike

Premijer Albanije Edi Rama najavio je da će vlada pokrenuti konsultacije sa roditeljima i nastavnicima u vezi sa ograničavanjem pristupa maloletnika društvenim mrežama. Vlada trenutno razmatra da li bi starosna granica za ovu meru trebalo da bude 16 ili 18 godina, sa ciljem da se deci onemogući posedovanje ličnih naloga na tim platformama, prenosi Juronjuz Albanija.

Govoreći na sastanku Nacionalnog saveta za prava i zaštitu dece, Rama je najavio da će, počev od sledeće godine, deca boraviti u školi do 17 sati.

„Mora se otvoriti rasprava o tome kako i kada ograničiti pristup maloletnika društvenim mrežama, kao i o tome na kom uzrastu, da li sa 16 ili 18 godina, više ne bi smelo da im bude dozvoljeno da imaju sopstvene naloge na društvenim mrežama. Pokrenućemo proces konsultacija, sličan onom koji smo sproveli kada smo morali da ograničimo pristup platformi TikTok. Započećemo razgovore sa nastavnicima, roditeljima i školama o ograničavanju društvenih mreža za maloletnike“, kazao je Rama, prenosi Juronjuz Albanija.

Kako je dodao, još jedan ključni aspekt podrazumeva saradnju sa organizacijama civilnog društva koje se bave tim pitanjem, a cilj je proširenje spektra društvenih aktivnosti dostupnih maloletnicima, od sporta do kulturnih sadržaja.

„Štaviše, produžavanje vremena koje deca provode u školi je inicijativa koja će početi već sledeće godine. Obezbedili smo poseban budžet kako bismo roditeljima omogućili da nastave da rade dok njihova deca borave u školskom okruženju sve do 17 časova“, izjavio je Rama.

Osvrćući se na situaciju u vezi sa nedavnim protestima, albanski premijer je istakao da ovaj Savet dobija poseban značaj kao forum u okviru kojeg različiti stavovi mogu doprineti izgradnji zajedničkog pristupa.

Naveo je da je društvo bilo svedok zabrinjavajuće pojave u kojoj je nasilje relativizovano, opravdavano, pa čak i veličano.

Prema Raminim rečima, to nasilje bilo je praćeno širenjem dezinformacija i pogrešnim usmeravanjem, čime je državna policija postala meta stigmatizacije; istovremeno, oni koji su počinili nasilje nad institucijama i školama, stekli su određeni status među građanima, kao i svojevrsni imunitet od medijske kritike.

Rama je upozorio da bi se, ukoliko se društvo ograniči samo na razotkrivanje i kritikovanje ovakvih incidenata, nasilje moglo ispoljiti u drugim oblicima, usmereno protiv nastavnika, školskih uprava, predavača, univerziteta ili bilo koga drugog ko se doživljava kao prepreka za ostvarivanje određenih prava.

Još jedan problem na koji je ukazao jeste učešće značajnog broja maloletnika u protestima. Rama je istakao da ove osobe ne treba posmatrati kao krivce, već kao decu kojoj je potrebna pomoć.

Prema njegovom mišljenju, neophodno je identifikovati i neutralisati izvore koji ih hrane duhom i privlačnošću nasilja.

Rama je takođe govorio o potrebi pružanja podrške porodicama, navodeći primere kao što su subvencionisanje zdravstvenog osiguranja za nezaposlene majke koje podižu decu i nalaze se na čelu domaćinstva, pretvaranje ´bebi-bonusa´ u redovan mesečni vid podrške za decu, kao i više nego dvostruko uvećanje finansijske pomoći namenjene studentima iz porodica u stanju socijalne potrebe.

Premijer je naglasio da su ove mere nedovoljne i da situacija zahteva novi pristup svemu onome što omogućava fizičku socijalizaciju ljudi.