Danas proslavljamo prepodobnu mati Paraskevu – Svetu Petku

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas praznuju dan Prepodobne mati Paraskeve – Svete Petke, zaštitnice žena koja je pomagala bolesne i siromašne.

Svetu Petku slavi veliki broj Srba kao krsnu slavu i zaštitnicu doma, a 27. oktobra, slavi se zimska slava u čast ove svetiteljke. Ovo je i hramovna slava crkve u Laplejm Selu kod Gračanice, koja je podignuta u čast ove svetiteljke.

Paraskeva je rođena u Epivatu, u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka. Po predanju, mnoge godine provela je u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Onda joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.

Na njenom grobu događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen je 1238. godine prema mišljenju nekihh istoričara oteo, dok je prema drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.

Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu.

Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad. Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri Jerarha, gde su i danas.

Kult Svete Petke neguje se vekovima kod Srba i ostalih pravoslavnih naroda na Balkanu, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku.

Pored hramova podigntih u slavu svetiteljke često se nalaze izvori lekovite vode koju vernici uzimaju da bi im Sveta Petka zalečila rane i zaštitila ih od bolesti.