Dimčevski: Nisam želeo da 53. granični bataljon ode u zaborav

Ova moja knjiga predstavlja spomen obeležje o vremenu provedenom na granici ka Albaniji u vreme najžešćih napada tokom NATO agresije, rekao je Dragutin Dimčevski, penzionisani potpukovnik, promovišući knjigu "Krvava granica" u Vranju, prenosi Vranje njuz.

On je u prepunoj sali Doma vojske kazao da je knjiga zasnovana na izvodima iz njegove radne beležnice i da se zasniva na događajima pribeleženim tokom 1998. i 1999, ne samo onima koje je on lično doživeo, već i na sećanjima boraca, vojnika i starešina, na dokumentima 53. Graničnog bataljona Prištinskog korpusa kojim je komandovao, kao i na svedočanstvima iz knjige Junaci otadžbine.

Dimčevski je, podsećanja radi, u vreme NATO agresije bio zamenik komandanta 53. graničnog bataljona, te učesnik bitke na Košarama gde je 1999. zaustavljena kopnena agresija na SR Jugoslaviju iz pravca Albanije. Tokom pokušaja kopnene agresije proveo je 67 dana u rovu zajedno sa svojim vojnicima (od 9. aprila do 14. juna), nakon čega je prekomandovan na mesto komandanta 57. graničnog bataljona u Preševu.

"Bitka na Košarama samo je centralni događaj svih tih sukoba opisanih u knjizi", podvukao je na promociji.

Dimčevski je naznačio da naslov njegove knjige nije inspirisan samo događajima novijeg datuma, već je odabran zbog toga što je granica sa Albanijom u dužem vremenskom periodu, tokom decenija, bila mesto gde su Srbi prolivali krv.

Podsetio je na slučaj iz 1953. godine kada su graničara Boška Žilovića, malo pre kraja vojnog roka, u zasedi sačekali i ubili teroristi. Potom je 1992. godine od ljudi koji su ilegalno prelazili granicu tu poginuo Dejan Radanović.

I na kraju usledili su događaji iz 1998. i 1999. godine kada je palo najviše krvi.

"Moj 53. Granični bataljon zvanično je ugašen 28. februara 2000. godine, otišao je u legendu, a polako počeo je da odlazi i u zaborav. Meni je to smetalo, znajući kolike je žrtve taj bataljon podneo tokom NATO agresije i sve vreme su mi bile na umu moje beleške koje sam tokom agresije vodio. Još su me ljudi stalno zapitkivali da im pričam o događajima sa Košara i malo pomalo rodila se ideja o tome da napišem knjigu. U knjizi sam opisao to kako su 1998. godine počeli masovni ilegalni prelasci granice, ali sam decidno naveo samo one koji su imali obeležje agresije na našu zemlju. Prvi granični incident je bio 16. aprila kada smo sprečili i pohvatali teroriste, oni su imali značajne gubitke, a mi zaplenili veliku količinu naoružanja".

Onda su granični incidenti postali gotovo svakodnevni.

"Veoma težak i za mene najcrnji incident desio se 30. septembra kada su teroristi iz Albanije upali na našu teritoriju i kod karaule Morina minirali put, a u reonu karaule Košare postavili zasedu", kazao je Dimčevski, podrobnije opisujući te događaje.

Govoreći o knjizi mr Zoran Lubura, brigadni general u penziji rekao je da je svim članovima Saveza udruženja boraca oslobodilačkih ratova (SUBNOR) u Vranju drago što je udruženju ukazana čast da bude izdavač ove knjige.

Jedan od recenzenata, general-major Mitar Kovač, kazao je na promociji u Vranju da je knjiga "svedočanstvo o nekim teškim danima borbe Srbije za slobodu".

"U njoj se nalaze autentična svedočanstva o borbama i stradanju naših vojnika, podoficira i oficira na Košarama".

Saša Radojević, zastavnik i saborac Dimčevskog na Košarama kao zamenik komandira na toj karauli, rekao je da mu je to bilo prvo radno mesto posle završetka srednje vojne škole.

"Imao sam tada 19 godina.O potpukovniku Dragutinu Dimčevskom, autoru knjige, mogu samo da kažem jednu rečenicu - o velikim ljdima govore njihova dela. A njegovo delo je uspešna odbrana državne granice i teritorijalnog suvereniteta Srbije, čime se danas svi ponosimo.Tog 9. aprila, kada je počeo kopneni napad u reonu karaule Košare, ja nisam mogao da verujem kada sam ga video na karauli jer je stigao za samo jedan sat na mesto na kome sam se nalazio sa dvadesetak vojnika u zasedi. Verujte, nema nijednog komandanta koji je svih 67 dana proveo sa svojim vojnicima deleći njihovu sudbinu.Zadužio je pre svega nas, kao njegovu decu kako ga svi gledamo, ali je zadužio i čitavu Srbiju. Pošto sam bio svedok nastajanja ove knjige, mogu da kažem da je ona njegova pobeda u miru. Kao što je pobeđivao u ratu, sada je ovom knjigom izvojevao pobedu i u miru", rekao je Radojević.