Đakon Popadić: Stihovi sećanja na dan progona

Kroz stihove koje je još pre dve godine posvetio mitropolitu Amfilohiju progovorio je čitav srpski narod sa Kosova, rekao je đakon Milutin Popadić, pesnik i veroučitelj sa Kosova, prenose Večernje novosti.

„Pesmu sam napisao u jednom dahu, noću, setivši se dana kada sam, 1999. godine, morao da izbgnem iz rodne Prištine i parohijskog doma u Crkvi Svetog Nikole u kojoj sam se krstio i kraj koje sam odrastao.

Đakon Milutin Popadić dodaje da je počastvovan što je na poslednjem ispraćaju mitropolita crnogorsko-primorskog i  egzarha pećkog trona Afmilohija pročitana njegova pesma. Dok pojašnjava da ne zna kako je pesma dospela u ruke umirovljenog vladike Atanasija, koji ju je pročitao nakon opela, Milutin kaže da je čuo kako se pevala još tokom litija i da je pomenuti vladika uz muziku otpevao na Cetinju.

„Mnogo mi znači što su stihovi koje sam napisao pročitani kraj odra najvećeg duhovnika i čoveka današnje Crne Gore. Napisao sam ih iz duše, a Bog ih je iznedrio pred javnost kada je trebalo“, priča skromno Milutin dok se priseća događaja koji je inicirao stihove koji su se, priznaje, dugo „taložili“ u njemu.

Upravo tog 16. juna 1999. godine, kada su roditelji ispraćali njega, sestru i brata kod rođaka, kako bi ih izbavili iz Prištine, ispred Crkve Svetog Nikole stigao je, priseća se, mitropolit Amfilohije.

„Kada su se povukle naša vojska i policija, susedi Albanci su počeli da likuju tako da su se roditelji spremili da nas troje dece pošalju za Kragujevac. Krenuli smo iz crkvenog dvorišta baš kada je pristigao mitropolit Amfilohije. Došao je autom kojim se vozio patrijarh Pavle. Sećam se da sam plakao, a on me je zagrlio, pomazio, kazao mi da ne plačem i da ćemo se vratiti jer je Kosovo srpsko“, priča đakon Milutin, tada na pragu punoletstva.

Ipak, mitropolita pamti od najranijeg detinjstva, jer je sa upokojenim patrijarhom Pavlom, još dok su bili jeromonasi, dolazio u njihov dom u konaku prištinske crkve. Sretao ga je i kasnije dok je studirao na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, kada je bio administrator posle upokojenja patrijarha Pavla.

„Mitropolita sam kao i svi Srbi sa Kosova doživljavao kao nekog najrođenijeg. Njegova snaga, duhovnst i božja blagodat su bili toliko veliki da smo se kada dođe, uprkos tome što su se povukle i vojska i policija, osećali kao da nas štiti najveća svetska sila“, podvlači Milutin, čijeg su oca Miroslava, iz zapaljenog konaka prištinske crkve, koju su takođe Albanci zapalili, izbavili vojnici Kfora.

Otac Milutin posebu vezu vidi u tome što je Amfilohije preminuo 30. oktobra, a na isti dan, pre 39 godina, on se rodio.