Đorđević: Suicid među tri vodeća uzroka smrti kod mladih, apele za pomoć shvatiti ozbiljno

Irena Đorđević, specijalista psihijatrije i psihoterapeut u klinici „Dr Laza Lazarević” u Beogradu, ističe da je suicid veoma kompleksan fenomen koji zavisi od bioloških, psiholoških, ali i socijalnih faktora. Za Kosovo onlajn upozorava da je u populaciji od 15 do 35 godina samoubistvo među tri vodeća uzroka smrti, kao i da je čak tri puta češće kod muškaraca nego kod žena.

„Da li će neko biti suicidan, to zavisi od one biološke datosti, od genetske predispozicije. Zavisi od brojnih društvenih, socijalnih faktora u kojima on živi i ono što je jako važno, to je upravo ona psihološka podloga - sama struktura ličnosti i ono što su njegovi kapaciteti da se bori u nekim stresogenim situacijama“, kaže Đorđević na početku razgovora.

Kada se meri koliki je suicidni rizik, navodi, jako je važno uzeti u obzir i starosnu dob i druge faktore - da li postoji neki komorbiditet, da li osoba boluje od nekog psihijatrijskog poremećaja ili ne i kakve su socijalne prilike u kojima ta osoba živi. Dodaje da je suicid izraženiji kod muške populacije.

„Po nekim statistikama i dva, tri puta je učestaliji kod muškaraca nego kod žena, dok kod žena ima više pokušaja suicida“, navodi ona.

Ističe da su posebno značajni rizici u kategoriji adolescenata, s obzirom na to da oni prolaze jednu specifičnu buru, jer iz perioda detinjstva ulaze u svet odraslih.

„U njima se dešavaju različiti lomovi, oni sada treba sebe da sagledaju na drugačiji način i da sagledaju svet oko sebe. Kod njih se, recimo, često dešava da imaju neka parasuicidna ponašanja. Dakle, neka ponašanja koja bi potencijalno mogla da utiču na bezbednost njihovog života. Kako sazreva ličnost, tako dolazi do umirenja tih doživljaja koje imaju“, objašnjava Đorđević.

Ukazuje na tzv. apel fenomene - kada osoba svojim ponašanjem poziva okolinu da obrati pažnju na nju.

„Međutim i to ume da bude rizično, jer nekada upravo iz tih apel fenomena, iako nemaju krajnju nameru da sebi oduzmu život, može da se dogodi suicid. U toj populaciji od 15 do 35 godina suicid je jedan od tri osnovna uzroka smrti“, upozorava ona.

Dodaje da se veća učestalost suicida uočava i kod populacije iznad 60 godina.

„Treba obratiti pažnju i na ljude koji boluju od teških somatskih bolesti, ali i na sve ljude koji boluju od nekih psihičkih poremećaja koji mogu to da imaju za posledicu“, navodi naša sagovornica.

Đorđević objašnjava da su u riziku i osobe sa poremećajima ličnosti, zavisnostima, šizofrenijom ili graničnim poremećajem ličnosti, ali upozorava i na balansna samoubistva.

„Kada ljudi negde naprave neki životni bilans i onda donesu čvrstu odluku da tako nešto urade“, objašnjava.

Iako se suicid često povezuje sa psihijatrijskim poremećajima, naglašava da nije uvek slučaj da je problem prisutan pre nego što do toga dođe.

„Uglavnom je prva asocijacija kada je suicid u pitanju depresija. Važno je naglasiti da čak 75 procenata ljudi koji imaju depresivni poremećaj imaju i neke suicidne misli. Ali tek 11 do 15 procenata depresivnih ljudi izvrši suicid“, kaže ona.

Govoreći o prevenciji ističe da apel fenomeni, čak i kada ne predstavljaju neposrednu opasnost po život, moraju da se shvate ozbiljno.

„Taj apel fenomen upućuje na to da je tom čoveku teško i da mu treba pomoć, a često se to zapostavlja i kaže se da on samo želi da privuče pažnju, a zapravo je to izuzetno važno“, ističe Đorđević.

Navodi da na klinici „Dr Laza Lazarević“ imaju pacijente suicidnim mislima i da je obećanje osoblja da će biti tu za njih i da će ih bodriti i pomoći im nekada sve što oni imaju u životu nakon pokušaja samoubistva.

„U tim razgovarima koje imamo sa njima na početku, upravo to naše obećanje i molba da nam dopuste da budemo uz njih i da im pomognemo je nešto što je dragoceno. Tim ljudima je važan taj odnos sa lekarom, ali i odnos sa ljudima iz okruženja, da im oni budu podrška i da budu njihov dodatni oslonac da se uvere da život sam po sebi jeste najvredniji“, kaže doktorka.

Na pitanje kako okolina može da prepozna apel fenomene, Đorđević objašnjava da se kod tinejdžera to manifestuje kroz samopovređivanje kao što je seckanje kože.

„Nekada ljudi imaju potrebu da na takav način prvo sebe oslobode teskobe koju osećaju, a onda negde da pozovu druge da im pomognu. Za porodicu je to jako kompleksno. Mi pokušavamo da nadomestimo tu ljubav i često imamo utisak da to što dajemo nije dovoljno, pa onda postanemo i ljuti i besni, a u stvari često ne možemo ništa mnogo da promenimo. Bitno je da budemo svesni i da malo po malo ljubavlju i davanjem utičemo iz dana u dan, da pokažemo toj osobi da smo tu za nju, da kroz tu ljubav, posvećenost i razumevanje pitamo je na koji način možemo da joj pomognemo i da sugerišemo, naravno, da se javi lekaru, jer to je ono što je presudno“, objašnjava naša sagovornica.

Za kraj ona navodi da se situacija u Srbiji ne razlikuje u mnogome od regiona.

„Pre nekog vremena, Srbija je bila na 13-14. mestu u Evropi po broju suicida. Moj utisak je da je situacija u celom regionu slična. Naravno, postoje različite oscilacije i neki društveni kontekst je uvek značajan pored psihološkog i biološkog, ali čini mi se da je situacija slična više godina unazad“, navodi Đorđević.