Ponovo postavljena spomen-ploča otetim novinarima Ranku Pereniću i Đuri Slavuju: Uzalud rušite istinu

Na mestu gde su poslednji put viđeni novinari Radio Prištine Đuro Slavuj i Ranko Perenić, na putu Velika Hoča–Zočište u opštini Orahovac, Udruženje novinara Srbije (UNS) i Društvo novinara Kosova i Metohije (DNKiM) obeležili su danas 28 godina od njihove otmice i ponovo postavili spomen-ploču, koju su krajem jula, deveti put srušili nepoznati počinioci.

Slavuj i Perenić su 21. avgusta 1998. godine krenuli ka manastiru Sveti Vrači u Zočištu. Viđeni su u Velikoj Hoči odakle su krenuli ka Zočištu, a nakon nekoliko pređenih kilometara skrenuli su na pogrešan put koji ih je odveo do pripadnika OVK. Od tog trenutka gubi im se svaki trag, a porodice i kolege do danas nisu dobile nikakve zvanične informacije o njihovoj sudbini.

Obeležavanju godišnjice otmice prisustvovali su članovi porodice Perenić i Slavuj, njihovi prijatelji i kolege, a na mestu otmice i ovog puta razvijen je transparent na kome na srpskom i albanskom piše „Vratite nam naše kolege“.

Predsednik Udruženja novinara Srbije Živojin Rakočević istakao je da se danas deseti put podiže spomenik istini, profesiji, Đuri Slavuju i Ranku Pereniću.

„Ali mi danas, izvinite gospođo Perenić, porodice Slavuj, deseti put sahranjujemo naše kolege. I znam da porodice, kolege, prijatelji ovu ploču doživljavaju kao jedini spomen između bivšeg života i nestanka. Nestali su profesionalci, očevi, ljudi i nema potoka i urvine u ovom kraju u koji nismo ušli, nadajući se da ćemo pronaći zastavu 128 kojom su poslednji put viđeni na ovom mestu. Ovo što se dešava deseti put više nije mržnja, osveta, zavera ćutanja, problem institucija. Ovo je zlo. Ovo je zlo koje gotovo treću deceniju ruši spomenik nevinim ljudima. Šta će se desiti sa nama? Šta će se desiti sa ovim prostorom ako nemamo trunku samilosti za nevine, za profesionalce, za očeve, za dedove? Šta će se desiti sa svim ovim prostorom ako nemate hrabrosti u srcu i u sebi da kažete: 'Ostavite tu ploču koja razdvaja nestanak od života'“, naveo je Rakočević.

Istakao je da Udruženje novinara Srbije ponavlja jednu istu rečenicu: „Tražimo ih i tražićemo ih dok nas bude“.

„Dragi moji i prijatelji i neprijatelji, uzalud rušite istinu, ona će progovoriti iz ovog kamena, iz ovih ploča, iz istine i nevinosti. Hvala beskrajno Misiji Oebs, koja kontinuirano i u Beču, i u Prištini, i na raznim evropskim adresama svedoči koliko je važno da čuvamo istinu o nevinim ljudima i profesionalcima i o slobodnim ljudima“, rekao je on.

Rakočević je istakao da nikada nigde neće biti ništa napravljeno ukoliko ta istina ne bude priznata.

„Udruženje novinara Srbije, bez obzira koliko se to nekad vidi ili ne vidi na svim mogućim međunarodnim adresama, međunarodnim, Međunarodne federacije novinara, nastoji da ovu istinu, ne samo za Perenića i Slavuja, nego i za još pet otetih i nestalih Srba, i ubijenih Srba, sedam albanskih kolega, troje stranih novinara koji su nestali, ponavlja, Neće biti sreće na prostoru gde imate verovatno najviše ubijenih i otetih i nestalih novinara ako se te sudbine ne istraže. Tu je suština ovog problema. Izađite iz sebe, svedočite i kažite: 'Ljudi imaju pravo makar na spomen-ploču, ako smo im uzeli pravo na grob'“, poručio je Rakočević.

Dugogodišnji član UNS-a Ninoslav Miljković istakao je da je danas teško biti novinar bilo gde na zemaljskoj kugli, a naročito na prostoru koji je opterećen prošlošću.

„Dugujemo vam zahvalnost i dužni smo uvek da budemo uz vas zato što ste ostali uz svoje građane, uz svoj narod i informišete svoj narod i delite sudbinu tog prostora, vaših komšija, vaših drugara, vašeg naroda i zato vam puno hvala“, rekao je Miljković kolegama novinarima.

Istakao je da nas Slavuj i Perenić podsećaju na osnovne postulate novinarstva.

„Danas mi sa Fejsbuka skinemo, prenesemo izjave i to tako prođe. Ovi ljudi su hteli da budu na licu mesta, da budu autentični predstavnici svojih slušalaca i čitalaca i da prenesu tu atmosferu, da prenesu ono što su videli, što je danas u savremenom novinarstvu retkost. I oni su zato dali svoj život i pokazali nam koliko je časno, ali opasno baviti se ovom profesijom i da ovom profesijom ne može da se bavi svako, samo oni koji to veruju i koji su odabrani. I na kraju, što bih ja poručio u svoje ime, kao čovek i kao neki profesionalac dugogodišnji – mnogo je lako rušiti. Naravno, gospoda koja to radi to neće čuti. Ali mnogo je lako rušiti materijalno, duhovno, mnogo je teže graditi“, rekao je Miljković.

Šef Kancelarije za politička pitanja i komunikacije Oebsa Maid Konjhodžić istakao je da nestanak Slavuja i Perenića ostaje bolna rana za njihove porodice, kolege i čitavu srpsku zajednicu, ali i podsetnik na cenu koju novinari mogu platiti u potrazi za istinom.

„Ovo obeležavanje nije samo čin sećanja. Ono je jasna poruka, a to je da pretnje i zastrašivanje ne smeju ućutkati istinu, a pogotovo kada je u pitanju rad novinara. Sećanje na nestale novinare čuva njihovo dostojanstvo i potvrđuje da njihovo pravo na rad mora biti zaštićeno. Porodice Ranke Perenića i Đura Slavuja, njihove kolege zaslužuju odgovor. Nestanak mora biti predmet delotvorne istrage, a odgovorni, kada se utvrdi njihova odgovornost, moraju biti procesuirani“, rekao je on.

Konjhodžić je dodao da su transparentni i kredibilni postupci ključni za poverenje javnosti i svih zajednica u vladavinu prava i da je Misija Obesa posebno zabrinuta zbog ponovnog rušenja spomen-ploče.

„Takav čin Misija Oebsa osuđuje javno. Spomenici posvećeni žrtvama i nestalim osobama moraju biti poštovani i zaštićeni. Oni su mesto sećanja za porodice, prijatelje, kolege i za čitavu zajednicu, ali i trajni podsetnik na važnost novinarstva i slobode medija. Posebnu zahvalnost izražavamo Udruženju novinara Srbije, registrovanom na Kosovu, na kontinuiranoj posvećenosti i traženju pravde za svoje kolege i njihove porodice. Njihova otpornost pokazuje zašto sećanje ne sme biti prepušteno zaboravu“, rekao je Konjhodžić.

Istakao je da Misija Oebsa odaje priznanje i otpornost novinarima i drugim medijskim profesionalcima koji nastavljaju da rade uprkos pretnjama i pritiscima.

„Njihov rad je od vitalnog interesa i zaslužuje svu moguću zaštitu“, poručio je on.

Spomen-ploča postavljena je prvi put 2012. godine u blizini mesta otmice kako bi se ovaj nerešen slučaj sačuvao od zaborava. Na njoj, na srpskom i albanskom jeziku, piše:

„Ovde su 21. avgusta 1998. otete naše kolege novinari. Tražimo ih.“

Spomen-ploča je do sada devet puta skrnavljena i rušena, poslednji put krajem jula ove godine.
Otmica Slavuja i Perenića još jedan je od nerešenih slučajeva.

Euleks je 2017. godine potvrdio da su Perenića i Slavuja oteli pripadnici OVK, odnosno da su ih, zapretivši im oružjem, poveli u nepoznatom pravcu, ali je, u nedostatku dokaza, istragu obustavio.

U periodu između 1998. i 2005. godine, dok su obavljali svoj posao, na Kosovu je ubijeno, kidnapovano ili nestalo 19 novinara i medijskih radnika.