Graovac: Od Prizrenske lige do “kosovske” luke Drač

Istoričar Srđan Graovac podseća da granica između Kosova i Albanije ne postoji od 1999, da sve češćim pozivima na ujedinjenje Albanci pokušavaju da grade “svoj svet”, a pokazuju veliki otpor prema "malom Šengenu", prenosi “Politika”.

U razgovoru za “Politiku”, Graovac dodaje da je ideju “velike Albanije” promovisala još Prizrenska liga 1878. godine u trenutku kada se “komponovao” Balkan, a Rusija vodila rat protiv Otomanske imperije.

Tada su Turci, podseća Graovac, stvorili neku vrstu pakta s Albancima u nadi da će oni biti oružje za dalje ostvarivanje interesa Turske. Prizrenska liga nastala je pod uticajem Turske i Velike Britanije, a Turci su u okviru te organizacije okupili najuglednije Albance u Prizrenu i uspeli da formiraju mrežu svojih ispostava na lokalnom nivou.

Prizrenska liga, podseća naš sagovornik, uspostavljena je na prostoru koji Albanci i danas smatraju svojim, a koji se poklapa s “velikom Albanijom”. Albanci su pod oružjem imali 30.000 ljudi, ubirali su porez, imali lokalnu i vrhovnu vlast. Tako su postali neka vrsta države u državi.

Prizrenska liga je obuhvatala četiri turska vilajeta, Skadarski, Janjinski, Kosovski i Bitoljski.

Graovac naglašava da je veoma značajno istaći da se albanski nacionalni pokret nije sam razvio, jer su albanska plemena bila previše razjedinjena. 

“Najveći problem Albanaca je bio to što su oni uvek vezivali svoju sudbinu za velike sile u nadi da će im one dati ’veliku Albaniju’, bilo da je to Italija, Turska, Velika Britanija ili Amerika. Retko su Albanci pokušavali da neka pitanja rešavaju u razgovoru sa Srbijom”, naglašava Graovac.

On napominje da je Srbija za vreme balkanskih ratova pokušala da promoviše ideju „Balkan balkanskim narodima”, u čemu je učestvovao Esad-paša Toptani, jedan od vodećih albanskih političara, koji je smatrao da se problem između Srba i Albanaca može rešiti samo ako se ukinu granice između te dve države.

„S druge strane, smatrao je da je to način da Albanci žive u jednoj državi i jedan je od retkih koji je bio spreman na saradnju i dogovor sa Srbima. Ipak, Esad-pašu su ubili njegovi sunarodnici i sahranjen je na srpskom vojničkom groblju u Parizu”, kaže Graovac i navodi da u Albaniji sve do pojave Edija Rame nismo imali političku ličnost spremnu da sarađuje sa Srbima i gradi nove odnose na Balkanu.

„Rama prihvata ’mali Šengen’ i brisanje granica između Srbije i Albanije, a poručuje Albancima na Kosovu da nemaju razloga da se protive ’malom Šengenu’, iako oni imaju strašan otpor prema toj ideji. Baš zbog toga im je poručio da će Drač biti kosovska luka, ali je prećutao da će, uz ’mali Šengen’, Drač biti luka Srbije i naroda u BiH”, ističe Graovac i dodaje da je među Albancima teško promovisati bilo kakvu ideju koju podržava Srbija jer se ponašaju kao da su u naponu snage i da mogu da rade šta hoće.