Grenel: Središte projekta "Generalštab" biće Memorijal - mesto sećanja na njegovu istoriju

Nekadašnji američki specijalni izaslanik predsednika SAD za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel izjavio je u intervjuu za Politiku da sa uzbuđenjem iščekuje ideje srpskih stručnjaka, kako bi na mestu zgrade "Generalštaba" bila odata počast arhitekti Nikoli Dobroviću, građevinama, emocijama i patriotizmu dodajući da bi u središtu tog projekta bio Memorijal koji bi služio kao podsetnik na istoriju te zgrade pogođene tokom bombardovanja 1999. godine.

"Čast nam je da budemo partneri sa Srbima kako bismo ovu lokaciju pretvorili u višenamenski projekat svetske klase, čije bi središte bio Memorijal, kao mesto sećanja na njegovu istoriju. Uzbuđen sam zbog iščekivanja da vidim ideje koje će izneti srpski stručnjaci, kako bi na ovoj lokaciji bila odata počast originalnom arhitekti, građevinama, emocijama i patriotizmu. Ideja Mosta prijateljstva je emotivni deo dizajna koji ističe originalne zgrade i predstavlja prelep podsetnik na viziju arhitekte Nikole Dobrovića", kazao je Grenel.

Na pitanje šta bi zajednička obnova SAD i Srbije te zgrade mogla da znači za odnose dve zemlje s obzirom na mogućnost da američka kompanija Džareda Kušnera "revitalizuje" zgradu Generalštaba, teško oštećenu u NATO bombardovanju 1999. godine, Grenel navodi da je svestan da balkansku istoriju ne razume i ne oseća kao što je oseća srpski narod, kao i da niko spolja ne može u potpunosti da razume te emocije.

"Ali ja sam posvećen tome da pomognem u izgradnji budućnosti Srbije kojom će dominirati mir i prosperitet. Svi koji su uključeni u projekat rekonstrukcije neverovatno su osetljivi na istoriju tog objekta", kazao je.

Kako navodi, uništavanje Generalštaba 1999. godine predstavljalo je značajan kulturni i arhitektonski gubitak za Grad Beograd.

Zajednički američko - srpski projekat će na mnogo načina biti most preko tog destruktivnog sukoba – ne samo između Srbije i Amerike posle 1999. godine, već i most između ruševina i prelepe arhitektonske istorije Beograda mnogo pre toga.

"Za mnoge u arhitektonskoj zajednici zgrada Generalštaba je značajna i zbog svog originalnog tvorca Nikole Dobrovića, ikone koja je u urbanu istoriju Beograda uvela modernizam. Osmišljavanje novog projekta započeto je proučavanjem njegovog originalnog plana, a u saradnji sa zajednicom srpskih arhitekata i urbanista razvijaće se kao most između prošlosti i budućnosti, između Srba i Amerikanaca, između komemoracije i inovacije. Na neki način, vraćanje ideji originalnog modernističkog arhitekte, sa potencijalom urbane obnove, ovaj projekat učiniće projektom svetske klase", kazao je.

Kompanija Džareda Kušnera trebalo bi da dobije u zakup lokaciju bombardovanog Generalštaba u Beogradu na 99 godina, bez naknade. Na tom mestu ova kompanija planira izgradnju luksuznog hotelskog i apartmanskog kompleksa, kao i spomen-obeležja i muzeja, piše "Njujork tajms". Investicija je, kako se navodi, vredna 500 miliona dolara, a država Srbija, prema predlogu ugovora, trebalo bi da dobije 22 odsto profita.

Grenel navodi i da se nada da će odnosi Srbije i Sjedinjenih Američkih Država svake godine jačati i navodi da voli Srbiju i srpski narod.

"Verujem da sam pokazao svoju posvećenost miru i prosperitetu u celom regionu Balkana. Bio sam ponosan na napredak koji smo postigli i ostajem u nadi da će lideri primeniti te veoma dobre sporazume sklopljene pre mnogo godina. Srbija je za mene postala posebno mesto", kaže Grenel u intervjuu za "Politiku".

Na pitanje zašto međunarodna zajednica toleriše agresivno ponašanje kosovskog premijera Albina Kurtija koja je izbila u prvi plan kada je i Džozef Bajden došao na mesto predsednika SAD, Grenel ističe da je međunarodna zajednica ujedinjena u osudi jednostranih Kurtijevih poteza jer, kako naglašava, on stvara nestabilnost.

"U vezi s destabilizujućim akcijama gospodina Kurtija, čak je i Bajdenova administracija bila sasvim jasna", dodaje.

Govoreći o Sporazumu potpisanom u Beloj kući koji pretpostavlja ekonomsku saradnju Beograda i Prištine kao put ka uspostavljanju boljih odnosa i odgovarajući na pitanje da li može ekonomija da obnovi mostove koje je politika srušila, Grenel kaže da je Donald Tramp oduvek verovao da su stvaranje radnih mesta i razvoj ekonomije najbolji načini da se stvori bolji život, s manje sukoba.

"Za vreme administracije Donalda Trampa nisu izbili novi ratovi. Naprotiv, potpisano je nekoliko mirovnih sporazuma", poručuje.