Gudžić: Ne smemo odustati od sećanja na stradanja našeg naroda kroz istoriju

Vidovdan je važan dan u srpskoj istoriji i nacionalnoj svesti Srba i uglavnom se vezuje za istorijsku Kosovsku bitku koja je odredila sudbinu srpskog naroda. Nikako ne smemo odustati od sećanja na stradanje našeg naroda, poručuje istoričar Aleksandar Gudžić.

Gudžić za Kosovo onlajn kaže da današnji datum predstavlja slom moćne srpske države.

"Vidovdan je važan datum u srpskoj istoriji i nacionalnoj svesti srpskog naroda, to je važan praznik. Obično se vezuje za Kosovsku bitku iz 1389. godine koja je odredila sudbinu i indentitet našeg naroda, koja je označila slom srednjevekovne Srbije, koja je slomila kičmu moravske Srbije. Od tada počinje period pada ekonomskog, vojnog, demokratskog srpske države i taj period će se završiti definitivnim padom srpske despotovine 1459. godine pod Osmanskom vlašću i započeće period turskog ropstva", ističe on za Kosovo onlajn.

Dodaje da činjenica da Kosovska bitka predstavlja slom srednjevekovne Srbije, ne znači da se Vidovdan ne treba obeležavati.

"Vidovdan je tužan dan u našoj istoriji i Srbi ga tužno obeležavaju. Nacija je zajednica sećanja na stradanja, na poraz, ali i na pobede. To što Kosovska bitka označava slom srpske države, ne znači da mi ne treba da obeležavamo Vidovdan. Ne treba da odustanemo od sećanja na stradanja našeg naroda kroz istoriju", kaže istoričar.

Kako navodi, postoje datumi kod određenih naroda kada su izraženija nacionalna osećanja, a Vidovdan je važan datum, važan dan za Srbiju i srpski narod.

"Svaki narod ima određene datume u istoriji koji su im važni, na taj datum su se odigrali važni događaji koji su odredili sudbinu tog naroda. Na primer za Mađare je važan dan Mohač, kada su poraženi od Turaka i izgubili status velike sile, za Jevreje je to Masada, brojni narodi imaju istorijske događaje, pa ni Srbi nisu izuzetak", poručuje Gudžić.

Iako je u periodu posle Drugog svetskog rata značaj Kosovske bitkw i Vidovdana bio zanemaren, devedesetih godina Srbi Vidovdanu vraćaju pravu vrednost.

"Bio je jedan period nakon Drugog svetskog rata, kada su tadašnje komunističke vlasti akcenat stavljale na borbe partizanskog pokreta u Drugom svetskom ratu, kada je zanemaren značaj Vidovdana, ali devedesetih godina Vidovdan ponovo počinje da se obeležava kako dolikuje", navodi istoričar.

Kako ističe, voljom protivnika i igrom sudbine mnogi važni događaji odigrali su se upravo na današnji dan 28. juna.

"Naime, na Vidovdan 1869. godine donet Ustav Kneževine Srbije, 1878. godine na Berlinskom kongresu počela je rasprava o Kneževini Srbiji i na tom kongresu je Srbija dobila nezavisnost i teritorijalno proširenje, na isti dan 1881. godine potpisana je Tajna konvencija između Austo-Ugarske i Srbije, kojim je mala Srbija postala protektorat dvojne monarhije, 1914. godine na Vidovdan Gavrilo Princip je ispalio hitac na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, što je kasnije iskorišćeno kao povod za početak drugog svetskog rata. Takođe, 1921. godine donet je Vidovdanski ustav", podsetio je Gudžić.

Pored svih ovih značajnih događaja, postoje i oni u novijoj istoriji koji su se takođe odigrali na današnji dan.

"Na Vidovdan 1989. godine Slobodan Milošević je održao onaj čuveni govor na Gazimestanu, a Milošević je 2001. godine upravo na Vidovdan izručen Haškom tribunalu. Na Vidovdan 2006. godine Crna Gora je proglasila nezavisnost i odvojila se od Srbije", dodao je Gudžić.