Gujon: Sa martovskim događajima otišla u nepovrat mogućnost stvaranja multietničkog, tolerantnog i demokratskog društva na KiM

Sa martovskim događajima otišao u nepovrat i sam projekat OUN o stvaranju "multietničkog, tolerantnog i demokratskog društva" na Kosovu i Metohiji, podseća humanitarac i direktor Uprave za saradnju sa dijasporom Arno Gujon.

On je, povodom 17. marta, objavio na Fejsbuku citate njegove  knjige "Svi moji putevi vode ka Srbiji" navodeći da te reči možda najpribližnije dočaravaju glavni razlog zbog kojeg je, pre 17 godina, odlučio da krene u humanitarnu misiju.

“Na televizijskim ekranima širom sveta nizale su se potresne, zastrašujuće i nepodnošljive slike. Istovremeno sa svojim sunarodnicima, 17. i 18. marta 2004. gledao sam pogrome koje kosovski Albanci sprovode nad Srbima. Desetine hiljada njih ubijali su i progonili Srbe koji su ostali na Kosovu posle juna 1999, otimali su i pljačkali njihove kuće i imanja. Taj organizovani talas nasilja brzo je preplavio oružane kontigente Kfor; neki su se suprostavljali, dok drugi nisu ni mrdnuli prstom. Crkve u centru Prizrena su oskrnavljene i popaljene, kao i zgrade pravoslavne bogoslovije, koje su završile u plamenu zajedno s bibliotekom retkih knjiga i rukopisa, zbirkom ikona i eparhijskom arhivom. Čak i više nego muškarce i žene, hteli su da s Kosova prognaju i samo pamćenje”, napisao je Gujon na Fejsbuku.

Navodi i da su mediji jednodušno osudili te pogrome, kao i političari, diplomate i visoki funkcioneri NATO, koji su, kako kaže, počeli da javno govore da su Srbi žrtve "etničkog čišćenja".

"Ukratko, ceo svet je osuđivao. Ali šta su radili osim što su osuđivali? Ništa!”, rekao je on i dodao da osuda ne verdi ništa ukoliko posle svake reči osude ne usledi akcija.

Navodi da je između reči i akcije koja je trebalo da usledi zjapio dubok jaz.

"Ljudi su izražavali saosećanje, zgražavali su se i žalili Srbe, ali se ništa nije preduzimalo, a stanje na terenu ostalo je isto. A "u početku beše akcija", kako je to pisao Gete. Sve ostalo za mene je bilo puko naklapanje”, kaže Gujon.

On je govorio o njegovoj želji da pomogne Srbima u enklavama, o kojima, kako navodi, niko konkretno nije vodio računa.

“Hteo sam da im pomognem iz idealizma i ubeđenja, jer pripadamo istoj kulturi, istoj civilizaciji. Hteo sam da budem učesnik istorije, a ne samo njen puki posmatrač”,navodi Gujon.

On je objavio i fotografiju crteža deteta žrtve pogroma