Haliti: Oko 2.000 osoba koje su preživele seksualno nasilje tokom rata dobilo status žrtve

Oko 2.000 osoba koje su preživele seksualno nasilje tokom poslednjeg rata na Kosovu dobilo je zvanični status žrtve, ali ostvarivanje prava koja su im zagarantovana zakonom i dalje predstavlja izazov. Oko 80 slučajeva upućeno je pravosudnim organima, dok je do sada okončano pet sudskih postupaka, u kojima je pet osoba osuđeno na ukupno 71 godinu zatvora.

Ovo je u intervjuu za Ekonomiju onlajn izjavila Fatmire Haljiti, koordinatorka za monitoring Kosovskog centra za rehabilitaciju žrtava torture (KCRŽT), govoreći o izazovima sa kojima se suočavaju osobe koje su preživele seksualno nasilje tokom rata, pristupu pravdi i potrebi za unapređenjem institucionalnih mehanizama za ostvarivanje njihovih prava.

„Od 2018. godine Vladina komisija radi na priznavanju statusa žrtava seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu. Do sada je oko 2.000 osoba dobilo taj status, odnosno država im je zvanično priznala status žrtava seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu“, izjavila je Haljiti.

Prema njenim rečima, priznavanje statusa predstavlja važan korak u priznavanju patnje osoba koje su preživele nasilje, ali to ne znači da se sva prava zagarantovana zakonom mogu lako ostvariti u praksi.

„Veoma mali broj osoba može da ostvari ta prava, jer postoje komplikacije i poteškoće u njihovom ostvarivanju“, rekla je ona.

Haljiti je istakla da je jedna od glavnih prepreka nedostatak organizovane institucionalne strukture na svim nivoima.

„Imajući u vidu da je neophodno zaštititi poverljivost podataka, a da još nemamo organizovanu državnu strukturu na svim nivoima, kako na opštinskom, tako i na vladinom, koja bi omogućila priznavanje i ostvarivanje ovih prava. Reč je o određenim pravima, kao što su oslobađanje od poreza na imovinu, pravo na socijalno stanovanje, zdravstvene usluge i druga prava“, izjavila je Haliti.

Ona je naglasila da, iako su ova prava i beneficije predviđeni zakonom, nedostatak odgovarajućih procedura otežava njihovo ostvarivanje.

Govoreći o postupanju pravosudnog sistema u slučajevima seksualnog nasilja tokom rata, Haljiti je navela da KCRŽT blisko sarađuje sa istražnim organima i Specijalnim tužilaštvom kako bi doprineo istrazi i procesuiranju ovih slučajeva.

„Kada je reč o pristupu pravdi, blisko sarađujemo sa istražnim organima i Specijalnim tužilaštvom na rešavanju ovih slučajeva. Oko 80 slučajeva smo uputili ili prijavili pravosudnim organima i oni su predmet istrage. Do sada je okončano pet sudskih postupaka, u kojima je osuđeno pet počinilaca seksualnog nasilja, kojima je izrečena ukupna kazna od 71 godine zatvora“, izjavila je Haljiti.

Naglasila je da su neki od ovih postupaka vođeni u odsustvu. 

„Iako je nekima od njih suđeno u odsustvu i optuženi ne izdržavaju kaznu ovde, ipak smo uspeli da žrtvama u određenoj meri omogućimo pristup pravdi. Pre ili kasnije, ukoliko budemo imali saradnju ili drugačije međunarodne odnose sa Srbijom, očekujemo da počinioci kojima je sud izrekao kazne budu prebačeni na Kosovo i da tamo izdržavaju svoje kazne“, rekla je Haljiti.

Koordinatorka za monitoring KCRŽT istakla je da, pored slučajeva koji su već upućeni pravosudnim organima, postoji i veliki broj slučajeva koji još čekaju na razmatranje i pravdu.

„Blisko sarađujemo sa svim akterima kako bismo stvorili odgovarajuće uslove za prijavljivanje i postupanje u ovim slučajevima, jer su, kao što znate, veoma osetljivi i njihova poverljivost mora biti zaštićena“, navela je Haljiti.

Ona je ocenila da su pravosudne institucije spremne da se bave ovim slučajevima, ističući značaj poštovanja odgovarajućih procedura i standarda kako bi se osobama koje su preživele nasilje omogućio što bolji pristup pravdi.