Građani Prištine o čitalačkim navikama: Knjiga i dalje ima svoje ljubitelje, ali se sve manje čita

Dok pojedini građani Prištine i dalje uživaju u čitanju i ne odustaju od štampanih knjiga, mnogi priznaju da im je literatura sve ređe u rukama. Na sve slabije interesovanje za knjige ukazuju i njihovi prodavci, koji upozoravaju da one danas sve teže pronalaze put do kupaca. Ipak, među ljubiteljima pisane reči ima i onih koji veruju da knjiga, uprkos vremenu digitalnih sadržaja, nikada neće izgubiti svoju vrednost.

Iako se na glavnom prištinskom trgu svakodnevno nalaze štandovi sa knjigama, čini se da oni sve teže privlače pažnju građana.

Prodavci ukazuju na sve slabiju prodaju i opadanje interesovanja za kupovinu knjiga, ali je ekipa portala Kosovo onlajn među prolaznicima ipak pronašla i one koji ne odustaju od čitanja i rado govore o svojim omiljenim knjigama.

Jedna od njih navodi da mnogo čita, da voli klasike i bestselere, a kao preporuku izdvaja knjigu „Kaži mi ko sam“ koja govori o Drugom svetskom ratu.

„Mladi treba da čitaju kako bi obogatili fond reči, da bi maštali o nečemu što je bolje od sadašnjosti“, rekla je ona.

S druge strane, jedan mladić priznaje da ne čita mnogo i da slobodno vreme radije provodi gledajući sadržaje.

„Ne čitam, samo gledam. Dosta sam čitao u školi, sada ne toliko“, priznaje.

Advokat koga smo sreli ističe da zbog prirode posla čita mnogo stručne literature, ali da mu za druge knjige nedostaje vremena. Kao preporuku izdvaja delo srpskog nobelovca Ive Andrića.

„Preporučujem 'Na Drini ćuprija' Ive Andrića. Ima puno lepih knjiga za čitanje, ima interneta, mogućnosti su različite, širok je spektar štiva, ali je malo vremena zbog porodičnih, profesionalnih i životnih obaveza“, naveo je on.

Jedna stanovnica Prištine kaže da čita na albanskom i poljskom jeziku, a preporučuje istraživačku knjigu „Kobaltno crveno“ autora Sidarta Kare.

„Često čitam knjige poput reportaža ili publikacija, naučnu fantastiku, Gluhovskog, Kulikova“, rekla je ona.

Ekipa portala Kosovo onlajn razgovarala je i sa ljubiteljem knjiga iz Meksika, koji kaže da posebno voli naučnu fantastiku i istoriju.

„Da, čitam knjige. Uživam u knjigama. Volim naučnu fantastiku. Preporučujem Isaka Asimova i njegovu knjigu 'Ja, robot'. Takođe volim da čitam istoriju. Pokušavam da učim albanski, nabavio sam knjige, ali mi ide sporo“, kaže Horhe Gomes.

On ističe da podjednako uživa u štampanim i elektronskim izdanjima knjiga.

„Uživam u oba formata. Moja poslednja kupovina bila je elektronska jer nisam mogao da pronađem mogućnost dostave ovde. Ali, volim teksturu knjige, volim taj osećaj, miris i sve drugo“, rekao je Gomes.

Prodavci nezadovoljni: Knjige se sve manje čitaju

Prodavci knjiga u Prištini ističu da nisu zadovoljni prodajom i da je interesovanje kupaca sve manje.

Fljorim Bećiri kaže da, osim što prodaje knjige, voli i da ih čita, te da rado preporučuje štivo svima koji zatraže savet.

„Čitam knjige i prodajem ih. Svakog dana sam okružen knjigama, poznajem pisce i mogu da preporučim nešto dobro onima koji traže štivo za čitanje. Tu su i početnici, ali i oni koji su dobro upoznati sa književnošću, sa kojima mogu da razgovaram o knjigama“, naveo je Bećiri.

On dodaje da se na njegovom štandu mogu pronaći različiti žanrovi, za svakog ponešto.

„Imam mnogo različitih knjiga, filozofskih, političkih, psiholoških. Čitam svašta, sve što mogu i što me zanima. Nije važno šta se čita, svakome kažem da je najvažnije da počne da čita. Dovoljna je i jedna mudra rečenica nekog poznatog pisca, čak i ako je pročitaju jednom mesečno. Život uz knjigu je najbolji, jer ljudi treba da budu radoznali. Život nije lak i, ako svi počnemo da čitamo, biće nam bolje i u međusobnim odnosima, jer situacija u svetu nije dobra i svako može da radi na sebi“, rekao je Bećiri.

Ipak, ističe da nije zadovoljan prodajom knjiga i da primećuje da ljudi danas manje čitaju nego ranije.

„Ne znam zašto je tako, možda ljudi danas nisu kao ranije, mi smo više čitali. Neki kažu da je to zbog tehnologije i da čitaju u drugim formatima. Možda je tako, ali se vidi da ljudi zaostaju. Nemaju bogat rečnik, jer kada neko čita i razgovarate s njim, odmah primetite da je načitan“, rekao je on.

Sličnu ocenu izneo je i Mirsad Krasnići, koji kaže da je prodaja knjiga veoma slaba.

„Da vam kažem istinu, slabo se prodaju. Ne mogu da kažem da se neki žanr posebno prodaje. Nažalost, knjiga umire. Slabo se prodaje, a još manje čita“, rekao je Krasnići.