Građane Kosova najviše brinu cene prozvoda i struje, raste broj onih koji razmišljaju o odlasku

Rast cena proizvoda i električne energije su među glavnim brigama građana Kosova, koji kao najveću pretnju demokratiji vide korupciju, pokazuju rezultati istraživanja Nacionalnog demokratskog instituta (NDI), prenela je Ekonomija onlajn.

Istraživanje je pokazalo i da je, u odnosu na prošlu godinu, povećan broj onih koji razmišljaju o napuštanju Kosova, i posledično smanjen procenat građana koji žele da ostanu.

Istraživanje javnog mnjenja je sprovedeno od 15. aprila do 5. maja ove godine, uz učešće 1.200 ispitanika.

Za većinju njih, odnosno za 56,6 odsto građana porast cena je najveći izazov, prenosi Ekonomija onlajn. 

Nešto više od 43 odsto ispitanika smatra da je cena električne energije jedan od glavnih problema.

Slede nezaposlenost sa 40,2 odsto, korupcija sa 18,1 odsto, javna bezbednost sa 14,7 odsto, dijalog sa Srbijom sa 11,2 odsto i međuetničke tenzije sa 7,8 odsto.

Među troškovima koje porodice najteže uspevaju da finansijski pokriju, na prvom mestu su računi za usluge (električna energija, voda i drugo). To je problem za 62,3 odsto ispitanika.

Nakon toga slede troškovi prehrambenih proizvoda sa 46,9 odsto, zdravstvena zaštita sa 29,8 odsto, otplata dugova i kredita sa 20,8 odsto, odeća i druga svakodnevna roba sa 11,2 odsto, hrana u restoranima sa 9,6 odsto, odmori sa 7,1 odsto, prevoz sa 7,0 odsto, briga o deci sa 6,8 odsto...

Ispitanici su odgovarali i na pitanje o „tri najveće pretnje demokratiji na Kosovu“, pri čemu je 41,1 odsto njih kao najveću pretnju navelo korupciju.

Kao druge pretnje građani su naveli ekonomsku nejednakost (37,0 odsto), nedostatak odgovornosti političara (33,3 odsto), slabljenje vladavine prava (26,3 odsto), nedostatak poverenja u institucije (26,3 odsto), širenje lažnih informacija ili dezinformacija (20,3 odsto), političku polarizaciju (18,5 odsto), strano mešanje u pitanja Kosova (12,0 odsto), pad slobode medija (10,6 odsto), oružani sukob ili rat (9,0 odsto), pristrasnost u medijima (5,5 odsto), eroziju građanskih sloboda (4,7 odsto) i obrazovanje (5,6 odsto).