Istraživanje NVO Casa: Između srpske i albanske zajednice jaz, etnička distanca velika

Nevladina organizacija Casa predstavila je danas u Barabar centru u Prištini Istraživanje o stanju etničkih odnosa na Kosovu. U Indeksu poverenja navedeno je koji su to ključni faktori koji utiču na odnose Srba i Albanaca i perspektive za unapređenje tih odnosa.

Prema istraživanju NVO Casa, u kome je učestvovalo 300 Srba i 500 Albanaca sa Kosova, čak 51,7 odsto srpskih ispitanika očekuje pogoršanje odnosa između Srba i Albanaca, dok isti stav ima 28,7 odsto albanskih ispitanika.

Ispitanici u velikom broju ističu medijsku propagandu kao pokretača tenzija, kao i političke tenzije između Beograda i Prištine. 

Srpski ispitanici, odnosno 61,8 odsto njih istakli su nacionalizam kao pokretač sukoba, dok 77,4 odsto albanskih ispitanika vide različite poglede na ratnu prošlost kao izvor tenzija.

Takođe, 62,9 odsto srpskih ispitanika veruje da bi autonomija za srpsku zajednicu pomogla postizanju mira, dok 44,7 odsto albanskih ispitanika veruje da je integracija Srba u kosovsko društvo važna za mir.

Po pitanju poverenja u međunarodne aktere na Kosovu, među kojima su Kfor, Euleks, Unmik i Oebs, veliki broj albanskih ispitanika odgovorio je potvrdno, dok je poverenje Srba u međunarodne institucije nisko, a veliki broj ispitanika bio je neutralan.

Čak 82,4 odsto albanskih ispitanika identifikuje srpske medije kao pokretače tenzija, dok 79,6 odsto njih ukazuju na Vladu Srbije.

Slična je situacija i kod Srba, pa tako čak 77,2 odsto srpskih ispitanika vidi albanske medije kao pokretače sukoba, dok 74,5 odsto ističe Vladu Kosova.

Da je etnička distanca velika pokazuje i podatak iz istraživanja da 36,6 odsto albanskih i 26,4 odsto srpskih ispitanika ne bi prihvatili nikakav kontakt sa pripadnicima druge zajednice.

Direktor NVO Casa Miodrag Marinković istakao je pre predstavljanja Indeksa poverenja da nisu potrebni brojevi i dijagrami kako bi se videlo da su etnički odnosi u poslednjim godinama pogoršani.

„Znamo da su se u poslednjih nekoliko godina etnički odnosi  na Kosovu drastično pogoršali. Netolerancija i mržnja su postali deo političke strategije. Očigledno da ove podele nisu spontane, već se održavaju kao alat i sredstvo za unutrašnje političke igre obe strane, i u Beogradu i u Prištini. Ali, videćete da postoje stvari koje možemo naučiti iz ovih studija, a to je kako se populistička politika preinači u svakodnevni život, i stavove ljudi prema procesu pomirenja“, rekao je Marinković.

Politikolog Ognjen Gogić, predstavljajući izveštaj, istakao je da je Indeks poverenja pokazao da postoji jaz između albanske i srpske zajednice.

„Vidimo da postoji raskorak, jaz, u pogledima. Kod Srba postoji veći pesimizam, vidi se da su propaganda i političke tenzije značajni pokretači sukoba, a odgovornost za to se pripisuje drugačije. Ljudska prava i vladavina prava se zajednički prepoznaju kao način da se izgrađuje pomirenje, ali je vidna tenzija oko pitanja autonomije i integracije srpske zajednice. Međunarodni akteri su pozitivnije ocenjeni kod albanske zajednice, nego kod Srba, ali se kod Srba u odnosu na prošlu godinu vidi veća neutralnost po tom pitanju. Vidimo i da je etnička distanca i dalje veoma velika“, kazao je Gogić.

Izvršna direktorka Inicijative mladih za ljudska prava na Kosovu (YIHR) Marigona Šabiju naglasila je da je, kada se govori o istraživanju, važno imati u vidu vreme kada je istraživanje rađeno.

„Vidimo da, na primer, situacija iz 2023. godine, i napad na Banjsku, koliko je on uticao na etničke odnose na terenu i povećanje tenzija i polarizacije između zajednica i jaza između Srba i Albanaca. Dalje, radnje koje su preduzele kosovske institucije po pitanju zatvaranja srpskih institucija, samim tim su ugrozili najugroženije delove te zajednice, ne nudeći sigurnost, podršku i alternativu kao zamenu. Sve je to uticalo da imamo ovakve rezultate“, istakla je Šabiju.

Direktor Instituta „Musine Kokalari" Visar Imeri istakao je značaj ovakvog Istraživanja.

„Važno je da imamo procenu mera i da vidimo kako narod evoluira tokom vremena posebno po pitanju političkih razvoja. Moramo biti oprezni kada radimo ovakva istraživanja, posebno po pitanju događaja i tenzija, jer mislim da to utiče na način razmišljanja ljudi i ljudi su spremni da daju odgovor više na trenutna dešavanja, nego na to kakvo je inače njihovvo mišljenje. Na Kosovu moramo da budemo pažljivi kada su u pitanju dve stvari: prva su međuetnički odnosi, a druga je odnos između srpske zajednice i ostalih nevećinskih zajednica sa Vladom Kosova. Mislim da te stvari nisu iste - ako postoji nepoverenje srpske zajednice u kosovske institucije, to ne mora da se tretira kao etnička netrpeljivost. Bez obzira na sve što se desilo, mi nismo imali tenzije na nivou građana“, istakao je Imeri.

Glavni i odgovorni urednik Radija Goraždevac Darko Dimitrijević naglasio je da za ovakav Indeks poverenja svi pomalo snose krivicu.

„Čestitam na važnom dokumentu koji, po mom mišljenju, pokazuje realnu sliku stanja na Kosovu. Mislim da je tako zato što smo svi pomalo krivi. Kada kažem svi, mislim na političke elite i Srba i Albanaca, na zvanični Beograd i Prištinu, a dobar deo odgovornosti snosi i međunarodna zajednica. Zvanični predstavnici Vlade Kosova su za mnoge stvari krivili Srbe, posebno na severu. Lično sam ga pitao kada će početi dijalog sa tim ljudima...Nije bilo nikakve suštinske komunikacije. Sa druge strane, imamo zvanični Beograd kome su u poslednjih godinu dana za sve probleme krivi ili Hrvati ili Albanci. Tu toksičnu komunikaciju čitava međunarodna zajednica posmatra ravnodušno“, rekao je Dimitrijević.