Ivanovska: Kockanje postaje sve izraženiji društveni problem u Severnoj Makedoniji

Psiholog i psihoterapeut Nataša Ivanovska izjavila je da u Severnoj Makedoniji kockanje postaje sve izraženiji društveni problem, ukazujući da zabrinjava što se sve više mladih kocka, a da zavisnost od tog poroka nije samo loša navika, već ozbiljno stanje koje utiče na emocije i celokupno funkcionisanje.

Prema njenim rečima, reklamiranje kockanja je široko prisutno, pristup je lak, a onlajn platforme su mnogo problematičnije za kontrolisanje. Sve to ostavlja utisak da  postoji određena tolerantnost države prema industriji igara na sreću na račun društva, odnosno javnog zdravlja građana.

To, kako je istakla, nosi sa sobom povećan rizik od razvoja zavisnosti, finansijske nestabilnosti, pojedinaca i celih porodica, ali dovodi i do poblematičnih međuljudskih odnosa i drugih psiholoških posledica kao što su anksioznost, depresivno ponašanje i slično.

„Posebno ističem uticaj na mladu i ranjivu grupu na koju upravo ova laka dostupnost i agresivna marketinška kampanja zna da utiče i da je natera da se uključi u kockanje. Sa tog aspekta bih rekla da zavisnost od kockanja nije samo loša navika kao što mnogi znaju da ga tretiraju, već jedno ozbiljno stanje koje utiče na emocije, na kontrolu impulsa, na celokupno življenje i funkcionisanje. Zato je potreban i te kako ozbiljan i sistemski pristup“, rekla je Ivanovska za Kosovo onlajn.

Ukazala da u periodima velikih sportskih takmičenja, kakvo je aktuelno prvenstvo sveta u fudbalu, znaju da budu prepune kladionice, a razlog je, kaže, kombinacija više faktora.

„Jedan od tih faktora možda je povećana emocionalna uzbuđenost oko celog događaja, sportska euforija. Međutim, pored emocionalnog uzbuđenja spomenuću i socijalni aspekt. Znamo da se gleda u društvu i sa porodicom, prijateljima, kolegama, pa sve to povećava ili stvara osećaj zajedništva i pripadnosti kod mladog čoveka“, rekla je Ivanovska.

Prema njenim rečima, u takvoj atmosferi klađenje može da se gleda kao deo jednog grupnog iskustva ili kao način još više da se učestvuje u svemu tome.

„Kada je klađenje prihvaćeno, veoma prisutno u socijalnoj sredini, pa čak bih rekla i normalizovano, mnogo lakše će se jedna individua odlučiti da uđe u to rizično ponašanje, a pritom se ne razmatraju potencijalni rizici“, rekla je Ivanoska.

Objašnjava da je kockanje u Severnoj Makedoniji regulisano osnovnim Zakonom o igrama na sreću i zabavnim igrama i kao  u većini zemalja postoje zakonske regulative u smislu licenciranja kladionica, ograničenja uzrasta, te određene mere za odgovorno kockanje i oporezivanje.

„U ovom periodu slušamo i o nekim predloženim izmenama,  ali smatram da ovde nedostaje sveobuhvatna i dosledno implementirana nacionalna strategija koja, između ostalog, treba da obuhvati prevenciju, edukaciju mladih, podizanje javne svesti, ranu identifikaciju rizičnih ponašanja takođe, kao i dostupnu psihološku pomoć, odnosno tretman i resocijalizaciju kod lica koja su već razvila zavisnost“, kazala je Ivanovska.

Izvršna direktorka Udruženja HOPS - Opcije za zdrav život Blagorodna Koceva Simjanov kaže da Svetsko prvenstvo deluje kao katalizator koji eskalira zavisnost od kockanja, pretvarajući je u masovni društveni fenomen.

Kladionice su, napominje, mesta za druženje, gde je gledanje utakmica neraskidivo povezano sa „kulturom plaćanja“.

„Činjenice iz regiona, poput analiza TGM riserča u Srbiji, pokazuju da je sportsko klađenje najčešća aktivnost sa više od 36 odsto učešća stanovništva, a tokom velikih prvenstava, intenzitet onlajn klađenja putem mobilnih aplikacija doživljava ogroman rast“, rekla je Koceva Simjanov za Kosovo onlajn.

U  Severnoj Makedoniji je, prema njenim rečima, taj problem dodatno intenziviran jer, za razliku od mnogih evropskih zemalja, još uvek nema ograničenja u oglašavanju igara na sreću tokom sportskih prenosa, što omogućava operaterima da sve vreme budu prisutni „u džepu svake mlade osobe“.

„Iako su kladionice prepune, suština problema leži i u kontinuiranoj digitalnoj dostupnosti, gde normalizacija klađenja kroz agresivni marketing direktno potkopava preventivni otpor među mladom populacijom“, kazala je Koceva Simjanov.

Ukazala je da u Makedoniji ne postoji sveobuhvatna nacionalna strategija za suočavanje sa zavisnošću od kockanja, iako su preduzeti početni zakonski koraci, poput izmena Zakona o igrama na sreću iz 2024. godine, kojima je uvedeno obavezno rastojanje kockarnica i kladionica od 500 metara od škola.

„Ove izmene su administrativna mera, ali ne i sistemsko rešenje, budući da je država u očiglednom sukobu interesa - igre na sreću generišu godišnji promet od oko 2,8 milijardi evra (prema podacima Uprave javnih prihoda), što državu čini fiskalno zavisnom od ovog sektora“, rekla je Koceva Simjanov.

Istakla je da se nedostatak ozbiljnog pristupa ogleda u činjenici da Severna Makedonija nema nacionalni registar zavisnika, a da jedno istraživanje iz 2024. godine pokazuje alarmantan porast problematičnog kockanja među mladima i do 7,6 odsto.

Dodaje i da u zemlji ne postoji nijedna javno-zdravstvena ustanova specijalizovana isključivo za lečenje patološkog kockanja, pa teret rehabilitacije gotovo u potpunosti pada na civilni sektor.

„Država pokazuje toleranciju jer organizatorima omogućava nesmetan marketing i ekonomski rast, dok sistemske mere za prevenciju i kontinuirano merenje i praćenje stanja i dalje nedostaju, što znači da pokušavamo da upravljamo samo posledicama, a ne korenom zavisnosti“, rekla je Koceva Simjanov.