Nekontrolisano širenje ilegalnog tržišta oružja u Evropi može imati posledice i po Zapadni Balkan

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Dok međunarodna diplomatija intenzivira napore za okončanje rata u Ukrajini, sve je jasnije da eventualni prekid vatre neće automatski značiti i kraj bezbednosnih rizika. Jedno od najtežih pitanja biće šta će se dogoditi sa ogromnim količinama oružja koje su tokom više od četiri godine rata dospele u ruke vojske, dobrovoljačkih formacija i civila.

Iskustvo Ujedinjenih nacija pokazuje da posle velikih oružanih sukoba počinje nova, često dugotrajna faza – razoružanje, demobilizacija i reintegracija bivših boraca, ali i registracija, prikupljanje, skladištenje i uništavanje viška naoružanja. Ukoliko taj proces izostane, oružje može godinama ostati izvor kriminala, političkog nasilja i nestabilnosti, ali i završiti na ilegalnim tržištima izvan granica zemlje u kojoj je rat vođen.

Upravo zato pitanje kontrole naoružanja može postati jedan od ključnih elemenata budućeg mirovnog sporazuma za Ukrajinu. Ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Ihor Klimenko još 2024. godine procenio je da se među građanima nalazi između jednog i pet miliona komada različitog naoružanja. Kasnije su ukrajinski zvaničnici upozoravali da će uspostavljanje jedinstvenog sistema registracije i kontrole vatrenog oružja biti jedan od najvećih izazova postkonfliktnog perioda.

Za zemlje Balkana ovo pitanje ima dodatnu težinu. Iskustvo prostora bivše Jugoslavije pokazalo je da posledice ratnog naoružavanja ne prestaju potpisivanjem mirovnog sporazuma. Deo oružja ostao je van kontrole institucija, dok je određena količina godinama kasnije završavala u rukama kriminalnih grupa i na evropskom crnom tržištu.

Ta činjenica posebno je važna za Kosovo i Metohiju i širi prostor Zapadnog Balkana, koji se i danas nalazi na važnim rutama ilegalne trgovine oružjem. Svaki novi veliki talas naoružanja koji bi nakon završetka rata u Ukrajini mogao da se pojavi na evropskom crnom tržištu predstavljao bi dodatni bezbednosni izazov za region koji se već suočavao sa posledicama ratova devedesetih.

Evropska unija, Europol, Interpol i Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal godinama upozoravaju na opasnost od ilegalne trgovine malim i lakim naoružanjem. Iskustvo pokazuje da se taj rizik može smanjiti samo kroz efikasan sistem registracije, kontrolu skladišta, međunarodnu razmenu podataka i koordinisane policijske operacije.

Na ovu opasnost ukazuje i iskustvo drugih postkonfliktnih društava. Ujedinjene nacije su razvile programe DDR – razoružanja, demobilizacije i reintegracije, koji su primenjivani u nizu zemalja, od Mozambika i Sijera Leonea do Bosne i Hercegovine i drugih područja pogođenih ratom. Cilj nije samo oduzimanje oružja, već sprečavanje da bivši borci i naoružane grupe postanu trajni faktor nestabilnosti.

Visoka predstavnica UN za pitanja razoružanja Izumi Nakamicu ocenila je da je tokom poslednje tri decenije DDR postao sastavni deo mirovnih operacija širom sveta i da je imao važnu ulogu u sprečavanju nasilja, stabilizaciji i podršci političkim procesima. To pokazuje da međunarodna zajednica razoružanje ne posmatra kao tehničko pitanje, već kao jedan od temelja održivog mira.

Takav pristup proizlazi i iz Povelje Ujedinjenih nacija. Član 1 kao osnovni cilj Organizacije navodi održavanje međunarodnog mira i bezbednosti, dok član 11 Generalnoj skupštini daje ovlašćenje da razmatra načela koja uređuju razoružanje i regulisanje naoružanja. Međunarodni pravni okvir dodatno je razrađen Protokolom UN o vatrenom oružju i Programom akcije UN za sprečavanje, suzbijanje i iskorenjivanje ilegalne trgovine malim i lakim naoružanjem.

Zato bi budući mirovni sporazum za Ukrajinu morao da odgovori i na pitanje šta se događa sa oružjem kada prestane rat. Registracija, prikupljanje, bezbedno skladištenje i uništavanje viška naoružanja, uz međunarodni nadzor i jasno određene rokove, mogli bi biti jednako važni za dugoročnu stabilnost kao i političke garancije sadržane u samom sporazumu.

Za Srbiju i Kosovo i Metohiju ovo nije samo udaljena ukrajinska tema. Svako nekontrolisano širenje ilegalnog tržišta oružja u Evropi može imati posledice i po Zapadni Balkan, posebno imajući u vidu iskustvo regiona sa organizovanim kriminalom, krijumčarskim kanalima i velikim količinama naoružanja koje su ostale posle ratova.

Rat se može završiti potpisivanjem sporazuma, ali mir se ne završava njegovim potpisom. Pravi test nastupa kada treba sprečiti da oružje iz rata postane gorivo za nove sukobe i kriminal. Zato će kontrola miliona komada naoružanja u Ukrajini biti ne samo ukrajinski, već i evropski bezbednosni izazov. Istovremeno, to bi mogao biti jedan od prvih velikih izazova sa kojima će se suočiti novi generalni sekretar Ujedinjenih nacija – da kroz postojeće mehanizme Organizacije doprinese tome da eventualni mir u Ukrajini ne bude samo prekid pucnjave, već početak dugoročnog procesa razoružanja i stabilizacije.