Cilj izmena zakona o transformaciji KBS regulisanje regrutacije i jačanje civilnog nadzora

Cilj novog zakona kojim će se otkloniti nedostaci uočeni šest godina nakon usvajanja paketa zakona o transformaciji Kosovskih snaga bezbednosti u vojsku, su regulisanje regrutovanja, jačanje civilnog demokratskog nadzora nad KBS-om, kao i unapređenje odbrambenih kapaciteta, piše Koha.

Ministarstvo odbrane namerava da uđe u proces donošenja novog zakona, šest godina nakon izglasavanja zakonskog paketa koji je predviđao transformaciju KBS iz mandata za civilnu zaštitu i reagovanje u vanrednim situacijama u odbrambene snage.  

U dokumentu koji je prošao javnu raspravu, preporučena opcija je izrada novog zakona o Ministarstvu odbrane, kojim će se definisati rad, delokrug i organizacija ovog resora.

"Osnovni problemi koje je identifikovala Radna grupa su: potreba da se pravilno redefinišu nivoi strukturne organizacije Ministarstva odbrane u odnosu na delokrug i nadzornu ulogu KBS-a; potreba da se utvrdi i definiše zastupljenost vojnih pozicija u okviru kadrovske strukture (uključujući procenat, nivo činova, njihova deficitarna mesta/zamena), kao i ekvivalentnost u činu i službi između civilnog i vojnog osoblja", navodi se u dokumentu Radne grupe.

Prema tom dokumentu, Ministarstvo odbrane će biti vodeća institucija u oblasti odbrane, odgovorna za nadzor i civilnu demokratsku kontrolu nad KBS-om, koju čine civilno i vojno osoblje KBS-a.

Predlog izmene zakona pravda se i neophodnošću prilagođavanja strateškom pregledu sektora bezbednosti, koji se, kako se navodi, zasniva na rizicima koji prete Kosovu.

"Zbog toga će se, u cilju prilagođavanja najbolje prakse, razvijati naprednije politike regrutovanja aktivnog, rezervnog i civilnog vojnog osoblja, kako bi se stvorili uslovi za razvoj moderne profesionalne snage. Novi bezbednosni rizici i pretnje zahtevaju nove veštine i savremenu obuku. U tu svrhu, akcenat se stavlja na pripremu vojnog, rezervnog i civilnog stručnog kadra, dobro obrazovanog i obučenog, sposobnog i motivisanog. U budućnosti će se, u saradnji sa strateškim partnerima, razvijati analize i procene izvodljivosti za generisanje opcija za modele vojne službe, na osnovu uslova, okolnosti i resursa", navodi se u dokumentu. 

Tu se pominju i aktuelni demografski trendovi koji utiču na kapacitete vojske.

"Trenutni demografski trendovi zahtevaju povećanu posvećenost kako bi se osiguralo da politike privlačenja, regrutovanja i zadržavanja ispunjavaju standarde potrebne za naše snage, dajući prioritet pojedincima sa visokim obrazovanjem i jedinstvenim veštinama i kvalitetima za posebne specijalnosti. Kosovske bezbednosne snage su multietnička snaga, stoga će u tom pogledu prioritet biti dat rodnoj zastupljenosti u skladu sa svrhom Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija“, dodaje se. 

U okviru Ministarstva odbrane funkcionisaće i generalni inspektor, koji će biti u direktnoj nadležnosti ministra odbrane, čiji će delokrug biti utvrđen novim zakonom Ministarstva odbrane ili posebnim zakonom.

Do pune obuke sopstvenih kapaciteta, Kosovo i dalje računa na snage Kfora.

"Prisustvo Kfora i drugih međunarodnih snaga na teritoriji Kosova stvoriće vremenski prostor i neće stvoriti vakuum u bezbednosti zemlje sve dok lokalne bezbednosne institucije ne budu osposobljene da preuzmu vodeću ulogu u bezbednosti zemlje, tj. odbrambene sposobnosti teritorije. Na osnovu preporuka Strateškog pregleda sektora bezbednosti (SRSB), nacrt strukture Ministarstva odbrane treba da bude osmišljen prema zahtevima budućnosti (na osnovu pretnji i opasnosti koje prete zemlji i građanima) i sa ciljem da se omogući ispunjenje misije", piše u dokumentu.

Nato i dalje ne priznaje izmenjeni mandat KBS-a u vojsci, dok razvija saradnju u okviru mandata za civilne vanredne situacije, piše Koha. 

Nakon usvajanja idejnog dokumenta od strane Vlade, Ministarstvo odbrane će formirati radnu grupu za izradu nacrta zakona za Ministarstvo odbrane.